You're the reason i breathe

Part 33

Ja:"Emire,jesi li ti svjestan da je ona očigledno željna tvoje pažnje? Kad se pokušala ubiti... Zar nisi mogao pozvati nekoga da dođe po nju? Osim toga šta da očekujem i pomislim kad sam vas zatekla onako."

Taman kada sam izgovorila to,ona se pojavila ispred nas.
Stajala je sa telefonom u ruci.
Gledala je u mene, očigledno je imala nešto da mi kaže. Izašla sam iz auta i prišla joj, a onda i Emir.

Ona:"Emire, kako si se branio? Šta si joj rekao?"-pogledala je u mene, pa u njega i opet u mene.

Pogledala sam i ja u nju, pa u Emira,pa opet u nju. Šta priča ona?

Ona:"Mislim da ti ne znaš šta se događa. Pa evo,da ti pojasnim. Emir je još uvijek zaljubljen u mene i voli me, nemoj se uzalud nadati."

Ja:"A je li? Šta je to sad? Plod tvoje fikcije?"

Nasmijala se zlobno,kao da me izaziva.
Ona:"Slušaj me sad, čuvaj se podalje od nas, zmijo jedna ili...?"

Izvadila mi je živac, toliko me je iznervirala da sam počela galamiti na nju.

Ja:"Šta je? Šta ćeš uraditi? Ti si stvarno poremećena djevojka. Koji ti je vrag ?"
Ona:"Poremećena, je li? A šta je onda ovo?"-tipkala je nešto po telefonu.

Nasmijala se opet onim zlim osmijehom i okrenula ekran prema meni. Na slici su bili Emir i ona. Ležala je pored njega,a on je bio bez majice, na njegovom krevetu. Slika je bila selfi, koji je ona naravno napravila, bez ičega na gornjem dijelu tijela. Nije imaka nikakvu majicu, potkošulju,a nije se ni grudnjak vidio.

Ona:"Lažem? Evo,vidi. To je sinoć bilo. On i ja u istom krevetu.Pogledaj posteljinu,pretpostavljam da znaš kakva je. Vidi, vidi u ćošku parfem, ženski je, a moj nije."

Da, bio je to moj parfem, posteljina na kojoj sam spavala prije tri dana.
Pogledao je i on sliku i klimao mi glavom kao ne ,nije ovo istina.
Pogledao me je. Htjela sam ga zadaviti.

Emir:"Odmah da si otišla odavde! Kakvim stvarima se ti baviš? Šunjaš mi se u sobu da bi napravila lažan prizor. Stam te bilo. Pokupi stvari i gubi se."-pogledao ju je i naredio joj
Pogledala nas je i stajala je kao kip tu.
Emir:"ODMAH!"-još jednom je viknuo.

Otišla je.Ostali smo nas dvoje,jedno suprot drugom.
Emir:"Ono ,što si sad vidjela je namješteno.Namješteno je!"-pokazivao je prstom na mjesto gdje je ona stajala.

Ja:"Nemoj mi lagati više Emire"-vikala sam , "Nemoj mi lagati,mrzim to. Sve što je bilo među nama zaboravi, nikad više te ne želim vidjeti.bPraviš budalu od mene, pa ko si ti? Sve dogovore koje si sklopio sa mojima ćeš prekinuti, a ja kad dođem kući pobrinut ću se za to." -stala sam minut

Pola minute je bila tišina. Osjetila sam onaj neki unutarnji drhtaj,bod bijesa.bToliko sam ljuta,bda bih sve polomila oko sebe.
Suze su mi počele kliziti niz lice.

Emir:"Ovo je namješteno Aria!"
Ja:"Nemoj više ikada da mi se obratiš, nemoj mi se približavati više.bNe treba mi tvoja pomoć. Ne želim te više vidjeti "
Rekla sam, obrisala suze i okrenula se prema vratima za izlaz iz garaže.

Emir:"Dobro,ljuti se na mene,reci šta god imaš, ali nemoj sebe ugrožavati. Sačekaj Chrisa da dođe po tebe, barem to."

Okrenula sam se prema njemu.
Ja:"Ostavi tu lažnu brigu za nekoga drugog i sve ovo preuveličavanje tog slučaja. Mogu se brinuti za sebe."

Okrenula sam se i izašla.Počela sam trčati. Osjećala sam se ko budala, iskorištena budala.
Kada sam se umorila od trčanja,a brzo sam se i umorila, nastavila sam normalnim hodom. Kupila sam đevrek i sjela na obalu. Tješila sam se tim jednim đevrekom da će biti sve okej i da ne trebam plakati zbog drugih.

Sjedila sam tu čak dva sata,nisam primjećivala kako vrijeme brzo leti. Gledala sam ispred sebe,u nekoliko tačaka, u more, opušteno, bez ikakve brige. Nije me zanimalo ni sta će se više desiti, ni da li me ko traži, da li se brinu, ništa me više ne zanima. Niko me više ne zanima.

Sasvim slučajno sam pogledala u telefon, 30 prepuštenih poziva sam imala, što od Chrisa, što od Emira.
Bilo mi je žao Chrisa,on ništa nije kriv, ali ipak mu se neću još javljati, hoću dušu da odmorim barem još neko vrijeme.
Nakon deset minuta,sa strane mi je neko prišao i potapšao me blago po ramenu. Okrenula sam se, bio je to James.

James:"Hej ,gdje si ti?"
Ja:"E James, a evo me."

Sjeo je pored mene.
James:"Pa gdje ste Emir i ti? Ni on mi se ne javlja već dva tri dana."
Ja:"Ko kad je zauzet."-tiho sam rekla.
James:"Molim?"
Ja:"Ne znam šta je s njim. Ima neku novu, zapravo staru zanimaciju. Više ne znam i ne želim da znam."
James:"Posvađali ste se?"

Ja:"Ma nebitno je skroz. Šta ima kod tebe?"
James:"Ništa posebno,odoh na piće ,treba mi malo da razmislim i svemu."
Ja:"A znači isto sve."
James:"A izgleda. Ako hoćeš sa mnom, izvoli."

Nešto sam razmišljala i možda bih mogla.Idem popiti koju pa da vidim kako je to, pa za sve postoji prvi put.

Ja:"Hoću."
James:"A čekaj malo,otkud ti sama?"
Ja:"Pa vidiš da nisam sama, ti si tu."
James:"Nešto mi ne želiš reći, to već razumijem, a ima sigurno veze sa Emirom, ali zar se ne brinu tvoji?"
Ja:"Ne brinu, ništa ti ne brini."
James:"Hajde, idemo ako hoćeš."
Ja:"Hajde"

Hodali smo uz neku ,ništa posebnu priču. Za desetak minuta smo stigli u neki bar. Sjeli smo, on je naručio pivo,a ja nisam znala odmah šta da naručim.
Pogledala sam u Jamesa,a on je rekao konobaru da meni donese neki sokić. Počela sam se smijati.
Opet sam pogledala u njega, pa u konobara, pa opet u njega.

Ja:"Sokić?Kakav sok, donesi mi nešto drugo.Ne znam, donesi mi vino,nešto jače."

Konobar je klimnuo glavom i udaljio se.
James:"Vino ili nešto jače,aa?Nisam znao da piješ."
Ja:"Ne pijem, ali ću evo sad piti, ako mi sokić ne donese"-nasmijala sam se,a onda i on.
Prvo me je bilo smiješno što je rekao sokić. Kao da sam dijete,a nisam daleko od toga.

Konobar nam je donio naručeno.
Počeli smo priču o nekim usputnim stvarim,pa smo došli do teme života ,Emira,veza i ostalog. Svakom novom čašom su se otvarale dvije,tri nove teme..
O Emiru nismo ništa posebno pričali, spomenuli smo ga u par navrata, izbjegalava sam njega kao temu o kojoj ni išta duže od tri rečenice razgovarali.

Od samo dvije čaše sam se napila.Osjećala sam se opušteno i bilo me je još više briga za sve,a onda me je malo glava počela boljeti.
Ja:"Uuu,vidi koliko je sati"-pogledala sam na telefon i počela se smijati.

Ustala sam na noge i pridržala se za Jamesa koji je sjedio pored mene.
Iz torbice sam vadila novčanik da platim,a on mi je rekao da ostavim to u torbu.
Ja:"E ne može to tako!"-jedva sam izgovorila.
Počela sam se ljuljati,a onda me je James uhvatio pod ruku i rekao mi da je bilo dovoljno pica i da trebam poći kući.

James:"Znači ovo si se prvi put napila?"
Ja:"Aha"
James:"Da se primjetiti, nisi ni dvije manje čaše popila. A dobro je bilo dok nisi, ali hajde, jma prvi put za sve."

Krenuli smo, pa zastali.
Ja:"A pa moramo platiti."
James:"Ništa se ne brini za to."
Izašli smo ispred kluba, pa sam ušla u atuo. Spavalo mi se ,pa nisam gledala oko sebe.

Čula sam više glasova,nije to bio samo jedan, Jamesov. Bila su u tom autu prisutna još barem dva glasa.