You're the reason i breathe

Part 31

Emir:"Ššš,nemoj plakati.Moja vrata su ti uvijek otvorena, uvijek možeš doći kod mene kad ti dosade.Mi casa es tu casa."-blago se nasmijao.

Moram priznati da me je to mi casa es tu casa nasmijalo.

Emir:"E ,tako. Ne želim da vidim da plačeš. Nemoj se svađati sa roditeljima, vjeruj mi sa rade sve što je za tebe najbolje."

Ja:"Emire, mene su oteli zbog njihovih grešaka ili šta ja znam čega već. Šta ako je istina da je Ferhatov brat mrtav zbog njih?Ja to ne bih podnijela, da su mi roditelji ubice."

Emir:"Ne znam šta se krije iza toga, nemoj ti zamarati sada svoju glavicu tim stvarima. Sigurno nije tako."

Ja:"Hoćeš li mi dolaziti?"
Emir:"Hoću, smislit ću uvijek neki izgovor da te vidim."
Ja:"Dobro "
Emir:"Samo nemoj probleme praviti i svađati se, jer mislim da si velika mala svađalica."

Ja:"Eh kakva sam, takva sam."
Emir:"Hajde, ideno gore i nemoj se svađati. Uradi kako ti kažu."
Ja:"Dobro"
Emir:"Hajde."

Popeli smo se i ušli u stan.
Mama je sve moje stvari već spakovala.
Tata me je još napao zbog bezobraznog ponašanja, kao da mi nije bilo dovoljno već sve ono što sam čula.
Samo sam se suzdržavala da opet ne počnem plakati, ali neću da plačem pred publikom.
Tata i Luka su izašli iz Emirovog stana, za njima mama.
Okrenula se i rekla mi :"Hajde Aria."

Ja:"Eto me ,da uzmem još nešto sam zaboravila."
Mama:"Čekamo u autu, požuri."

Zatvorila je ulazna vrata za sobom.Ostala sam sa Emirom i Chrisom u stanu.

Ja:"Samo da uzmem iz kupatila još nešto što mi je ostalo."-rekla sam drhtavim glasom.

Chris:"Aria" -okrenula sam se prema njemu. Prišao mi je. -"Ne brini se, biće sve uredu.Ako ne budeš mogla ovdje doći, uvijek možeš kod mene.Tu smo obojica za tebe."

Emir:"Pa tako je."

Zagrlila sam Chrisa i zahvalila mu se. Okrenula sam se prema kupatilu, uzela sve što mi je ostalo i krenula opet ka izlazi iz dnevnog. Oči su mi se caklile, bila sam nešto previše emotivna, iscrpljena, kao da ću eksplodirati.

Ja:"Vidimo se."-rekla sam obojici, blago se nasmijala kao da je sve uredu, iako mi nije bilo do smijeha i otvorila vrata stana da izađem. Pogledala sam ih još jednom na vratima i rekla im Hvala uz blagi osmijeh, za koji je malo falilo da se pretvori u najtužniji. Okrenula sam se i ušla u lift.

Sišla sam liftom do garaže gdje su me čekali u autu. Ušla sam i nisam progovarala ništa.
Ubrzo smo stigli kući. Luka mi je pomogao sa stvarima ,unio je kofer u moju sobu u sjeo na stolicu preko puta mene.

Luka:"Aria, je li ti krivo što si se vratila kući?"

Iznenadio me je pitanjem,odmah sam se malo 'drmnula'.
Ja:"Zašto bi mi bilo krivo? Jedva sam čekala da u svoje dođem, a ne po tuđim stanovima da dane provodim."

Luka:"Dobro,bizgledaš mi tužno otkako su ti rekli da se pakuješ."

Ja:"Zato što me svi i dalje lažu, ne znam šta se dešava. Ti? Znaš li ti?"

Luka:"Ne znam Aria,znam koliko i ti, možda malo više, nije ni meni tačno jasno šta se dešava. Ti si moja sestra .Zar bih dozvolio da ti se nešto dogodi, a da ja šutim o svemu. Znam ljuta si i na mene, ali ja nisam išao sa mamom i tatom da bih se zabavljao, išao sam da pokušam shvatiti šta se tačno dešava i zbog čega smo svi, a pogotovo ti u opasnosti. I ako saznam da naši roditelji imaju veze s tim...neće biti dobro. Dok sam ja tu, budi mirna."

Klimnula sam glavom.Krenuo je izaći iz sobe.
Ja:"Reci im da ne ulaze, odspavat ću malo, neka niko ne ulazi."
Luka:"Dobro,reći ću im."

Izašao je iz sobe.Legla sam u krevet i pokrila se.Kako je lijepo vratiti se svojoj sobi i svom krevetu.
Odspavala sam malo ,a kada sam se probudila nisam izlazila iz sobe.
Malo sam raspremila,počistila sobu,promijenila posteljinu,prebrala odjeću,čak sam prozore oprala,sve sam uradila samo da ne izlazim iz sobe.
Onda sam bez veze sjedila u sobi,ali mi je dosadilo više.

Nisam htjela da razgovaram ni sa mamom,a pogotovo tatom.
Ogladnila sam.Uputila sam se prema dnevnom boravku da uzmem nešto da pojedem.
Sišla sam niz stepenice,ušla u kuhinju ,uzela voćni jogurt u kantici iz frižidera,kašiku i krenula nazad u sobu.

Taman kada sam izlazila mama je ulazila u kuhinju.
Mama:"Ima ručak,pojedi to što ima pa onda jedi jogurt.
Ja:"Ma neću,ne mogu,pojest ću samo ovo."

Mama:"Primjetila sam ja kakvo je tvoje ponašanje."
Ja:"Kakvo?"-mrtva hladna sam rekla.
Mama:"Kakva je to drskost?"

U tom je i tata ušao.
Tata:"Šta je sad?Opet si bezobrazna?"
Ja:"A kako da se ponašam onda?"
Tata:"Slušaj Aria..."-krenuo je prema meni ,dok je vikao.

Ja:"Šta da slušam?"

U kuhinju je Luka ušao.Povukao me je za ruku.
Luka:"Aria,u sobu idi ne svađaj se."-odmah mi je na pamet Emir pao kada mi je rekao da se ne svađam.

Ostavila sam onaj jogurt i onu viljušku na šank i brzo se popela u sobu.
Obula sam tene na noge,spremila neke stvari u malo ruksačić i krenula negdje,možda do Caroline ili ..ma ne znam,samo da izađem odavde.

Luka:"Gdje si krenula?"
Ja:"Da prošetam."
Luka:"Gdje?"
Ja:"Odoh do Caroline."
Luka:"Šta je s tobom?Ne možeš."
Ja:"Ma skloni se Luka."-blago sam ga odgurnula i prošla.

Dolje me je dočekao tata,bijesan na mene,kao da će me ubiti.

Tata:"Kuda?"-ljutito me je upitao.
Ja:"Da dahnem malo."
Tata:"U sobu odmah!"-vikao je ,pokazivao je prstom na sprat.
Ja:"Tata,pusti me da malo dahnem.Ne mogu više ovako živjeti,šta vam nije jasno?Ko da sam u zatvoru!"

Tata:"U zatvoru?Mi se borimo za tebe,a tebi gospođici smeta što si "u zatvoru"?"
Ja:"Smeta!"-viknula sam.

Prišao mi je i udario me po licu dva puta.Počela sam glasno plakati,vrisnula sam jednom.Ovo je prvi put da me je udario i to ovako jako.Pobjegla sam u sobu i zaključala se.
Legla sam u krevet i plakala.
Nakon dvije tri minute mi je zazvonio telefon.Emir je zvao.Nisam se javila,nisam u stanju da pričam s njim.