It's you. It's always been you (NH Ff - Book 1) Finished

Chapter 38

-"Hoću li ti nedostajati?" Upitao je tiho, igrajući se njezinim prstima.

-"Naravno. A ja tebi?" Upitala ga je.

-"Normalno. Ne znam kako ću preživjeti." Rekao je sa poluosmijehom.

-"Lako za to, mene zanima kako ćemo mi kada počne faks. Ti ćeš biti ovdje, a ja u Manchesteru." Rekla je gledajući ga.

-"Viđat ćemo se već, čut ćemo se svaki dan, imamo skype. Uspjet ćemo. A uostalom, to je samo 2 sata vožnje." Rekao je sigurno.

-"Nadam se da si u pravu." Rekla je sa osmijehom.

-"Kada krećete?" Upitao je.

-"Ujutro." Rekla je tiho.

Nije joj ništa odgovorio. Rukama je obuhvatio njezino lice i zagledao joj se u oči. Gledao ju je neko vrijeme, pokušavajući upamtiti svaku crtu njenog lica. Zatim je lagano nakrenuo glavu u stranu  i poljubio je.

-"Ne znam kako ću živjeti bez ovih poljubaca." Rekla je nakon što su im se usne odspojile.

-"Zato ću te sad nastavit ljubit, tako da lakše izdržiš." Rekao je prije nego ju je povukao prema sebi i ponovno poljubio.

… 

-"Napokon odmor." Rekao je Harry sjedajući na kauč.

-"Da, iscrpljen sam i fale mi moji i Dani." Rekao je Liam otvarajući bocu vode.

-"Jedva čekam da legnem u svoj krevet i dobro se naspavam." Nadovezao se Zayn.

-"Da, kad jednom legneš i zaspiš, vjerojatno se nećeš probudit 3 dana." Rekao mu je Louis sa osmijehom, lagano ga gurkajući laktom.

-"Haha, jako smiješno. U biti, vjerojatno će tako i biti." Rekao je sliježući ramenima.

-"Niall, a što ćeš ti?" Upitao ga je Harry gledajući prema njemu.

-"Otići ću vidjeti svoje, naspavat se, najest i onda ću otići malo u Španjolsku." Rekao je prolazeći rukama kroz kosu.

Neko vrijeme su još sjedili i pričali, a zatim su otišli svatko u svoju sobu. Sutra ih je čekao dugačak let i povratak kući na 3 tjedna odmora.

Prilazi mu, gleda ga i na licu joj blista onaj prelijep osmijeh. Pruža joj ruku, no ne može je dodirnuti. Doziva je no, ona se sve više i više udaljava. Čuje je kako se smije, ali taj smijeh biva sve dalji i dalji. Kreće za njom, no ona nestaje. Pada na koljena, rukama prekriva lice, usne tiho šapuću njeno ime, no nje više nema.

…

-"Ne mogu te pustiti." Rekao joj je grleći je.

-"Vidim, ali morat ćeš me pustit jednom." Rekla je smiješeći se.

-"Ne moram. Ostat ćemo zauvijek ovako." Uzvratio joj je.

- "Lucas, pusti me prije nego me ugušiš." Rekla je pokušavajući se izvući iz ubojitog zagrljaja.

Pustio ju je i obuhvatio njene ruke svojima.

-"Želim ti ugodan i sretan put i želim da se zabaviš." Rekao je tiho.

-"Hvala ti. A ja želim da me čekaš kada se vratim. Želim da tvoje lice bude prvo što ću vidjeti kad izađem iz aviona." Rekla je.

-"Normalno. Falit ćeš mi." Rekao je iskreno.

-"I ti meni, no obećajem da ćemo iduće godine ići zajedno." Rekla je nježno.

-"Znači, biti ćemo zajedno za godinu dana?" Rekao je upitno.

-"Nadam se, inače će mi propasti plan." Rekla je i namignula mu.

Nasmijao se te se nagnuo i poljubio ju.  Prekidajući poljubac, svoje čelo je naslonio na njeno, jezikom prelazeći preko usvojih usana.

-"Uostalom, ovo će samo učvrstiti našu vezu." Rekla je gledajući ga u oči.

-"Znam. A sad se idi spremiti i idi spavati. Ne bi željeli da zaspiš i propustiš let, zar ne?" Rekao je namignuvši joj.

-"Vragolan. A i ne bi ga mogla propustit. Ako slučajno zaspim imam dva alarma koja bi probudila cijeli London." Rekla je i nasmijala se.

Nasmijao se na njene riječi, znajući da bi je Hanna i Lucy doslovno ubile kad bi zaspala. Zagrlio ju je čvrsto, a zatim poljubio. Nasmijao joj se još jednom te se lagano okrenuo. Spustio se niz stepenice, osjećajući njen pogled na sebi.

-"Gledaj, gledaj. Upamti dobro što vidiš, jer nećeš to vidjeti jako dugo." Rekao je i nasmijao se.

Zarumenila se i spustila glavu dolje. Kada je došao do vrata svog auta, još jednom je pogledao prema njoj uputivši joj osmijeh prije nego je sjeo u auto i otišao.

Pratila ga je pogledom, sve dok joj drveće u ulici nije zablokiralo put. Zatim se okrenula na peti te ušla u kuću. Osjetila je miris palačinki i svježe skuhane kave. Spuštajući ključeve na stolić pored vrata, uputila se prema kuhinji gdje je zatekla mamu kako peče palačinke.

-"Nešto fino miriši." Rekla je umjesto pozdrava.

-"Bok i tebi dušo." Uzvratila joj je s osmijehom.

Uzimajući nekoliko palačinki i stavljajući ih na tanjur, Haley je uhvatila mamin pogled na sebi.

-"Jesi li se spremila?" Upitala ju je zagonetno.

-"Nisam još do kraja, kad jedem ću." Rekla je sjedajući za šank.

-"Nisi do kraja ? Prije bih rekla da ti je atomska eksplodirala u sobi, a ti si čudom ostala živa." Rekla je smješkajući se.

Nije joj ništa odgovorila, samo je nastavila jesti.

-"Budi bez brige, uzela sam si slobodu i spakirala sam ti stvari. U torbu koju ćeš nosit u avion sam ti stavila neke dodatne stvari koje sam ti uzela, u kovčegu također imaš iznenađenje." Rekla joj je, nagnuvši se na drugu stranu šanka, nasuprot nje.

-"Hvala ti." Rekla je te je poljubila u obraz.

-"Sve za tebe. A ovo je također za tebe." Rekla je i posegnula za nečim u stražnjem džepu traperica.

Haley je gledala u nju čekavši da vidi što joj je to spremila.

Oči su joj se širom otvorile gledajući u malu karticu koju je njena mama stavila na stol.

-"Kreditna kartica?" Upitala ju je, gledajući je još uvijek u šoku.

-"Da, to je u biti poklon tvog oca i mene, ali on je na putovanju pa ti je ja dajem."

-"Hvala, ali to je previše.." Rekla je skrećući pogled sa mame na karticu.

-"Nije, to je tvoja kartica. Ja i tvoj tata smo zadnje 3 godine na nju svaki mjesec stavljali određenu svotu novca. To ti je za ovaj odmor i usput kad budeš na faksu." Rekla je mirno, prije nego je uzela gutljaj kave.

Haley nije ništa rekla, samo se ustala i otišla do nje te je zagrlila svom snagom.

-"Hvala vam, volim te!" Rekla je grleći mamu.

-"Nema na čemu dušo, i ja tebe volim." Uzvratila joj je mama, prije nego ju je poljubila u čelo.

-"Kasno je, na tuširanje i u krevet. Sutra se rano ustaješ." Rekla joj je.

-"Idem, idem. Ne želim zaspati. Hvala još jednom. Laku noć." Rekla je Haley odlazeći prema sobi.