It's you. It's always been you (NH Ff - Book 1) Finished

Chapter 17

-"Ovaj,mislim da je bolje da odem do dečkiju." Rekao je, pokušavajući se smiriti nakon smijeha kojeg je proizvela Lucy.

-"Oh, u redu ..onda, ovaj..vidimo se." Sramežljivo je rekla Haley.

Kimnuo je glavom, stavio ruke u džepove te otišao do dečkiju.

-"Vidimo se?! Doista Haley?" Upitala ju je Hanna podrugljivo.

Shvaćajući kakvu je glupost rekla, pogledala je u nju te uzvratila:-"Izletilo je bez da sam razmislila o tome."

-"Ništa novo." Rekla je Lucy kroz smiješak i gurkajući je laktom.

-"Upravo tako." Složila se Haley.

Nasmijala se sama svojoj gluposti.

-"Idem unutra po mobitel, jel treba nekom nešto?" Upitala je Hanna popravljajući kosu.

-"Ne, hvala." Uzvratila je Haley.

-"Molim te, hoćeš mi donijeti i moj?" Upitala ju je Lucy.

-"Hoću, evo me za minuticu." Nasmijala se Hanna te otišla.

-"Lucy, hajmo sjesti, ne mogu više stajati." Rekla je Haley gledajući u nju.

-"Može, baš sam sad ja to tebi htjela predložiti." Uzvratila je.

Obje su se nasmijale na to. Lucy ju je uhvatila za ruku te su krenule prema ležaljkama kod bazena.

Sjedajući, Haley nije mogla odoljeti svojoj znatiželji.

-"Hanna nije uopće odlazila na selo, zar ne?" Upitala je upitno gledajući u Lucy koja je sjedala pazeći na haljinu.

-"Ovaj, ne." Rekla je Lucy.

-"Jel se ljutiš što ti nismo rekle istinu?" Odmah se nadovezala.

-"Ne ludice. Kako da se ljutim, kada ste to napravile samo da mi pripremite ovakvo iznenađenje? Tako ste me usrećile, stvarno ste prijateljice." Odgovorila joj je Haley stisnuvši joj ruku smiješeći se.

….

Taman kada je uzela mobitele i spremala   se da krene van, začula je zvono na vratima.

Prevrćući po glavi tko bi to mogao biti, otvorila je vrata, no nije se moglo reći da se razveselila kada je ugledala lik koji je stajao na njima.

-"Što TI radiš tu?" Upitala ga je kroz zube.

-"Došao sam na zabavu. Imaš nešto protiv?" Vratio joj je dok se gurao pored nje.

-"Nemaš što tražiti tu, izađi van, nisam ti rekla da smiješ ući!" Viknula je Hanna trčeći za njim.

-"Sam sam si to dozvolio. Imaš nešto protiv?" Upitao je osvrćući se po kući.

-"Nisi pozvan! Izađi van smjesta!" Hanna je viknula.

Ne obazirući se na nju, krenuo je kroz kuhinju prema vratima koja su vodila van.

-"K vragu!" Promumljala si je u bradu prije nego je potrčala za njim.

-"Rekla sam ti da staneš i izađeš van!" Vikala je izlazeći za njim.

Stao je ne obazirući se na njene povike. Kada je ugledao osobu zbog koje je došao, čvrstim korakom je krenuo prema njoj.

Hanni je trebalo malo vremena da shvati što planira, a zatim je žurno krenula prema njemu.

-"STANI!" Viknula je.

Tog trena on je već bio blizu svog odredišta.