Ležimo jedno pored drugoga pušeći cigarete, ne pričamo, čak se ni ne gledamo, samo se smijemo na glas.
"Pa ovo je bilo vatreno."
Felixs mi rukom prođe keoz razbarušenu kosu.
Duboko povlačim dim cigarete.
"Da bilo je, znači li to nešto?"
Okrećem se prema njemu, gledam mu lice, ne mogu pročitati nikakve emocije na njegovom licu.
"Na primjer što?"
Upita, gledajući me zamišljeno.
"Kraj? Možda? Ne znam. Težak si. Težak si čovjek Felixse."
Osjećam se iscrpljeno, on me iscrpljuje. Ljuta sam na samu sebe koliko sam ovisna o njem, što god da učini, koliko god loše bilo, ja ću mu se uvijek vratiti. Ne želim ga napustiti.
Ali to je ovisnost, zar nije?
Sjebe te skroz, kažeš samoj sebi nikada više, ali onda shvatiš da bez toga ne možeš, koliko ti nedostaje, ne želiš prestati, želiš nastaviti dalje sve dok te ne uništi.
Suza mi klizne niz obraz.
"Da ovo znači kraj, ali Lana svaki kraj za sobom donosi i novi početak."
Gasim cigaretu, ustajem iz kreveta, navlaćim gaćice i trenirku.
"Ako tako kažeš. Znači ovo je kraj nas?"
Felixs ustaje iz kreveta i oblači bokserice.
Prilazi mi i uzima mi lice u dlanove, gleda me u oči smiješeći mi se.
"Da Lana, ovo je naš kraj. Kraj skrivanja i svih ostalih sranja."
Privlači me k sebi, prislanja svoje usne na moje. Srce me boli. Gotovo je! Izgubila sam ga!
"Žao mi je što sam ti bila toliki teret. Oprosti mi."
Suze mi teku niz obraze. Kako ću sada bez njega?
"Ne razumiješ Lana. Lana. Pogledaj me, htjeo sam reći da je ovo novi početak, početak mene i tebe kao para. Naravno ako mi želiš biti djevojka."
Gledam ga, osjećam se kao da haluciniram.
Felixs i ja, napokon zajedno.
Nema više skrivanja.
"Da! Da, tvoja sam napokon. Želim biti s tobom više od svega."
Strastveno ga ljubim i grlim, ovo je ono što sam toliko dugo čekala.
Za čime sam čeznula. Napokon sam njegova, samo njegova, pripadam mu.
"Idemo proslavit. Skidaj se!"
Proždrljivo me gleda dok skidam trenirnku i gaćice sa sebe.
Baca me na krevet, penje se na mene, nabija se u mene, ševi me kao nikada do sada.
Krevet škripi, imam osjećaj da će se raspast pod nama.
Isprepleće svoje prste u moju kosu, nabija se sve žešće i brže.
Glasno svršava, stenjući moje ime.
"Lana! Moja Lana! Samo moja!"
Čvrsto ga držim u zagrljaju sve dok zajedno ne utonemo u san.
YOU ARE READING
Sjajne male stvari
RomanceLana je studentica sociologije, sramežljiva i nesigurna djevojka koja se pokušava uklopiti u društvo svojih prijatelja i kolega s faksa. Uz studij Lana radi u knjižari rabljenih knjiga. Lanin život nije uređen, ali kada upozna Felixa, arogantnog, z...
