Sjajne male stvari

Četrnaesto poglavlje

Sjedim na Majinom kauču u rozoj plišanoj trenirci i Uggsicama, oči me već peku od plakanja, nos mi je zaštopan, lice mi je cijelo crveno i ljepljivo od suza.

Maja donosi dvije šalice kave, gleda me zabrinutim pogledom.

"Okey, ajmo polako sada. Kaj je bilo?"
Sjeda pored mene sa cigaretom u ruci.

"Nakon predstave, otišli smo kod njega, skuhao je večeru, pričali smo, popili dosta vina i... pretpostavljam da nagađaš kaj je dalje bilo." Potišteno sjedim na kauču čupkajući papirnatu maramicu.

"Dobro znači seksali ste se. Kaj nije bio dobar? Ne kužim čemu te krokodilske suze?"
I dalje pilji u mene sa cigaretom u ruci.
"Paa jutros je bio hladan prema meni, bezobrazan. Ide na tjedan dana u Istru sa nekakvom Ivanom... kolegica Ivana." Ljubomorno izgovaram njezino ime, oči mi se ponovno pune suzama.
Stvarno sam mislila da mu je naša noć nešto značila, da mu ja nešto značim.

"Kaj?? Ne kužim, zakaj njih dvoje idu u Istru? Kaj sve znamo o toj Ivani?"
Ispija veliki gutljaj kave, tražeći kutiju cigareta kopajući po torbici.

"Pa na nekakav seminar. Ništa, osim da je on sada s njom u gradu. Dogovaraju se oko puta, seminara, u kojoj pozi će se poševiti.... Ne znam!!!"
Ljutito viknem, kako sam živčana, pitam se bi li bilo okey popiti jednu tekilu sada u deset ujutro.
"Hahahahhahaha ajmee Lana, ti si ljubomorna. Oke znači bio je šupka jutros, ali realno kada on nije šupak. Rijetko kad nije šupak."
Valja se po kauču, smije se kao luđakinja.

"Ali Maja, ovaj put je trebalo biti drugačije. Pa spavali smo! Kako može biti takav, i još mi reći da ide s tom nekom Ivanom u Istru."
Ljutito šećem po dnevnom boravku pušeći cigaretu.

"Lana daj se saberi! Gle ja kužim da te to povrijedilo, ali ja sam sigurna da nemaš razloga za brigu. U najgorem slučaju i da se poševi s njom u Istri, boli te kurac. Možeš imati kojega god poželiš, ne treba ti on."

Tipična Maja, jebeš ovo, jebeš ono, boli te kurac, nastavi dalje.

Ali ja nisam kao Maja, ja ne mogu biti kao ona, ja ne želim za njega biti samo još jedna s kojom je spavao, ja želim biti posebna, ja trebam biti posebna.
Oči mi se pune suzama, osjećam se izdano i jadno.

Maja me promatra s kauča.

"Lana. Ovo nije isto kao s tvojim ocem. Razumiješ?
Moraš prestati uspoređivati svakog frajera sa svojim ocem, i još važnije prestani tražiti svog oca u svakom frajeru."

Koliko god Maja bila luda i neozbiljna, zna prepoznati ono najgore u meni, ono što me prati i ne pušta me da nastavim dalje.
Njega.
Mog oca.
Njega, koji mi je nanio toliku bol i patnju.
Totalno me sjebao.
Sjebana sam.