Završna reč

74

Rea
Rossi

- mesec i po dana kasnije -

U ovom trenutku ponos i sreću koju osećam ne mogu iskazati rečima.
Dominik je zaprosio Hanu na porodičnom ručku i ona je naravno pristala. Moja sestrica ide ka ostvarenju najlepših snova, a moj brat joj je to omogućio.
Kao hipnotisana stojim po strani držeći Filia u rukama i gledam kako su srećni i to su zaslužili.
Bilo je bezbroj i padova i uspona al su izdržali i sebi stvorili srećnu porodicu.
Od kada se Fili rodio sve se promenilo.
Naši prioriteti su se fokusirali na njega.
Posato je glavna faca porodice i mali gospodin totalno uživa u tome. Iz dana u dan dobija bezbroj odeće i igračaka. Iako Hana i Dominik to neodobravaju mi kupujemo jer smo svi opsednuti njime, a ponajviše ja. Ne ispuštam ga iz ruku svaki put kada ga vidim.
Svi govore majci da ga ne navikava na ruke, al' niko nije spomenuo ludu tetku koja će ga navići na prokleti luksuz ako treba, a ne samo na ruke.
Prelep je. Ima Dominikove oči, a Hanine crte lica. Uglavnom, ima sve moje jer su moj brat i sestra svu lepotu na mene povukli. S nestrpljenjem čekam dan kada ću reći;
"O da! Taj mali ima moj karakter, ljubi ga tetka!"
Svi misle da sam malo previše zaštitnički nastrojena kada ga držim ali ja ne mislim tako.
Naravno da sam napravila kuršlus kada su rodbina i prijatelji dolazili na upoznavanje bebe.
Te ne diraj ga po licu prljavim rukama. Pa ne stavljaj mu pare na čistu posteljinu pored glavice.
Ne cmači ga možda si bolestan. Ne drmusaj ga jeo je povratiće. Sklanjaj to brašno od njega, ne navikavaj ga na belo. Ne diraj mu kosu samo što sam ga očešljala!
I tako redom. Neki su mi se smejali, neki su me izgleda sažaljevali, neki su se ljutili ali mene nije bilo briga.
Potkačinjalo se po koje pitanje kada ću ja da rodim? I konstatacije da sam ovakva jer i ja želim dete. I plus su dodavali da ću udaviti svoje dete ako se ovako prema Filiu ponašam. Samo sam se smeškala, odmahivala glavom i udaljavala moje jagnje od zavidnih očiju.
Čekam samo dan kada će mi Hana zabraniti da ga viđam jer kada je sa mnom bukvalno ga ne dam roditeljima.
Šta ću kad ga volim neopisivo ludo!?
"Rea ohladiće ti se lazanje. Daj ga meni dok pojedeš."
Mama me prene iz razmišljanja, a ja brzo odmahnem glavom te pogledam u Filia.
"Samo što nije zaspao, neka ga."
Okrenula sam se te sam se uputila ka dnevnom boravku.
"Ti si odbila lazanje?"
Leo krene da se isčuđava, a svi se nasmeju pa i ja.
"Dobila sam nešto preče."
Slegnula sam ramenima te sam sela u fotelju ljuškajući ga u naručju.
Deset minuta kasnije Fili je utonuo u čvrsto carstvo snova te sam ga prenela u krevetac koji su moji izneli samo za njega.
"Zaspao je."
Tužno sam rekla te sam sela za sto.
"Nemoj da si ga probudila."
Dominik mi zapreti, a ja se nasmejem.
Već mesec dana ne spava zbog Filia i totalno je iznerviran.
"Potrudiću se."
Planiram posle da ga izgnjavim čim jedem.
"Hoćeš da ti podgrejem?"
Mama pokaže očima ka tanjiru.
"Uh, pa mogla bi. Hvala."
Pružila sam joj ga te sam se osmehnula.
"Filiberto je dobar za održavanje dijete. Nema šanse pored njega da se jede."
Dominik se nasmeje te se pogladi po stomaku.
"To potvrđuju i tvojih osam kilograma viška, verujem."
Renato počne da ga zeza, a on ga preseče pogledom.
"Nije želeo da dozvoli da se samo ja u toku trudnoće ugojim."
"Znaš, ne moraš uvek da ga braniš."
Obratim se Hani dok joj namigujem.
"Kaže mi osoba koja bi me izujedala da joj napadnem dečka."
Odgovori mi u svom stilu koji je pokupila od mene.
"Pokušaj pa ćemo videti."
Podignem obrve dok bacam nehajan pogled ka Relji.
"Kada smo kod dečka evo Kristofer te zove."
Mama mi pruži telefon s radne površine, a ja izdahnem te ga uzmem.
Ustala sam od stola te sam krenula ka hodniku jer ne moraju svi da slušaju naš razgovor.
"Hej."
Srećno mu se javim.
"Draga, kako si?"
"Odlično."
Veselo kažem.
"Dadiljaš Filiu?"
"Kako si znao?"
Iznenađeno ga upitam jer mu nisam rekla za porodični ručak.
"Uvek si tako srećna u njegovoj blizini."
"Ah, poznaješ me. Kako si ti? Šta radiš?"
Naslonila sam se na zid te sam prekrstila noge.
"Dobro sam. Evo upravo izlazim iz kancelarije pa sam hteo samo da te zovnem i da kažem da ću stići verujem, malo pre tvog rođendana u Italiju. Preuzeo sam kancelarijski posao zbog venčanja i samih nas pa imam tonu papirologije da popunim. Dobio sam i unapređenje u šefa te mi to malo usporava dolazak. Nadam se da se ne ljutiš."
Počešala sam se po čelu te sam se osmehnula.
"Pa to je divna vest za unapređenje. Čestitam ti! I naravno da se ne ljutim. Završi sve tamo pa ćeš posle biti samo moj."
"Ako budeš krenula u organizaciju venčanja pre nego što se vratim ako ti bude trebala ikakva pomoć ili savet ili bilo šta zovi me, tu sam. Tako i za novac važi isto."
Klimnula sam glavom kao da može da me vidi.
"U redu i opusti se."
"Pozdravi mi zeta!"
Tata vikne iz trpezarije, te se ja nesmejem.
"Pozdravi i ti njega, kao i sve tamo."
Kris je čuo pozdrav bez da sam prenela.
"Hoću i hvala."
"Idem sada da predam neka dokumenta pa se čujemo kasnije, može?"
Čujem u pozadini kako otvara vrata automobila.
"Naravno. Vozi pažljivo."
Opomenem ga.
"Hoću. Volim te."
Doda blaže.
"I ja tebe."
Osmehnem se te prekinem vezu.
"Kao mene?"
Brzo podignem glavu te umalo vrisnem kada osetim šapat na uhu.
"Relja, jednog dana ćeš me ubiti."
Spustim ruku preko grudi, a on se osmehne.
"I?"
Podigao je obrve te me ogradio rukama.
"Jesi li lud? Videće nas neko?"
Presekla sam ga pogledom te sam pokušala da ga odgurnem.
"Neće, zaokupirani su glupim pričama o kući koju Dominik želi da kupi."
"To nisu glupe priče. To je predivno. Razmišlja o dobrim stvarima."
"Dobro, važno je da nas niko videti neće. A sada mi odgovori na pitanje."
"Na koje pitanje?"
Napravim se blesava.
"Voliš li ga više od mene?"
Očešao mi je nosem vrat, a ja sam se jedva suzdržala da ne uzdahnem.
"Ne."
Tiho sam rekla.
"Al' trebalo bi. Ipak je on tvoj verenik."
Ma je l on lud?
"Ja tebe ne razumem."
"Ni ja sebe."
Odmaknuo se od mene te je izdahnuo odmahivajući glavom kroz osmeh.
"Idem."
Rekao je te se uputio ka vratima.
"Zašto?"
Krenula sam zbunjeno za njim.
"Imam sutra suđenje, moram da se spremim."
Izašla sam sa njim ispred kuće te sam zatvorila vrata za nama.
"Šta se dešava?"
Tužno sam ga pogledala, a on je odmahnuo glavom.
"Ništa."
Osmehnuo mi se te mi je prišao za korak.
"Sigurno?"
Kroz poluotvorene kapke sam ga upitala dok mi se primačinjao.
"Najsigurnije."
Spojio nam je usne u sladak poljubac te sam ga ja privukla bliže sebi. Ovde nas niko ne vidi od naših i to me je jedino tešilo.
"Stani."
Proječala sam jer sam imala osećaj ako nastavi da će mi same gaćice spasti ispred kuće pune naše rodbine.
"Izvini."
Na blic me je poljubio te se odmaknuo.
"Doći ću večeras."
Ozbiljno sam ga pogledala, a on se široko osmehnuo.
"Uvek si dobrodošla."
Namignuo mi je te je krenuo ka kolima.
Ispratila sam ga pogledom te sam izdahnula.
Moj život je gori od turske sapunice, garantujem.