Završna reč

41

Rea
Rossi

Rečeno, ispunjeno.
Uz malo novca i potplatljivog direktora bolnice uspela sam da dobijem odobrenje da budem pored Relje dok se ne probudi. S druge strane, pidžamu oblačila nisam jer nisam imala nameru da spavam. Odnosno, nisam mogla. Uneli su veliku fotelju te sam tu presedela celu noć uz upaljeno svetlo i knjigu.
Nije se budio, pa ni trznuo, na sekund. Pričala sam mu, mazila ga, smeškala, ljubila, al' ništa. Slušao me je bez pogovora. Kada sam se pre šalila da je lepše kada ćuti, nisam mislila na ovo. Sve bih dala da progovori makar me psovao tri dana bez prestanka.
Dok sam naglas čitala zanimljive delove knjige, kako mu ne bi bilo dosadno, u sobu je ušla medicinska sestra te sam se trznula. Pobogu, zar ovi ljudi ne spavaju u pet ujutru?
"Dobro jutro."
Toplo mi se obrati, a ja malo zevnem te klimnem glavom.
"Dobro jutro."
Prošla je s Reljine druge strane, zamenila par boca, ištekala i doštekala par kablova te je izvadila i neku kremu.
Naborala sam čelo gledajući šta radi pa sam se onda polako ustala i prišla joj.
"To ide na rane ili masnice?"
Upitam je, a on me umilno pogleda. I kako ja posle da vičem na ovu ženu ako ne bude po mom?
"Na oboje."
Polako je rekla, a ja sam klimnula glavom ispruživši ruku.
"Dajte meni, ja ću. Vi idite obiđite druge pacijente, verujem da ih dosta ima."
Ovako kada vidiš stariju medicinsku sestru ulije ti neku sigurnost. A kada vidiš one nafrakane dođe ti da povraćaš. Zato sam ja sve njih selektovala. Ti možeš ti ne možeš da uđeš.
"Ne znam dal smem..."
Dvoumila se dok sam se ja smeškala.
"Verujte mi, smete."
Kažem te uzmem kremu iz njene ruke.
"Znači, celo telo da pregledam te gde god vidim masnicu ili ogrebotinu da mažem?"
Upitam je, a ona klimne glavom.
"Hvala Vam, ako nešto treba pozovite odmah dolazim."
Kaže mi te joj se ja ovaj put osmehnem.
Izašla je iz sobe, a ja sam gledala u Relju.
"Nadam se da bar veš imaš na sebi."
Šalila sam se sama sa sobom dok sam ga gledala. Torzo mu je bio nag, kao i noge, zato sam se i usudila s time da se šalim.
Sela sam na krevet pored njegovog tela te sam se skroz primakla.
"Kako je život čudan. Jedan dan te ovde ljubim, a već drugi ti mažem masnice i ogrebotine da bi zarasle."
Gunđam dok nežno nanosim na svaki plav deo malo ove kreme ili šta je već. Melem?
Prvo sam nanela na desni deo, pa sam se osmehnula levom. Tik kod dela gde mu je srce imao je ožiljak. Ma nisam luda, samo malo ne naspavana, ali onaj ožiljak ima oblik slova R. Ma umišljam, liči samo.
"Prvo si bio rasečen zbog mene, pa sada otet...Znaš li da me plaši šta je sledeće?"
Pre svakog nanošenja melema na određen deo tela, poljubila bih ga tu. Sve ono sam i pre ljubila ali tada je bilo išarano crvenim tragovima od mojih noktiju, a ne modricama od udaraca.
"Kada se probudiš ispričaću ti ko ti je rane lečio, da bi mogao da se setiš u najslađim trenucima koje budeš doživljavao s nekom koja nije ja."
Govorim dok mu povlačim prekrivač i skidam s donjeg dela tela. Bože koliko masnica ima.
"Vidiš, ja ću ovde rane da ti izlečim kako te ne bi bolele dok te druga bude ljubila. Tik ovde, iznad lastiša bokserica."
Svesna sam ja o čemu pričam i tešim samu sebe da se neću toliko vezati za njega i da se neću kasnije lako odreći svega što želim od malena.
Ali znam i bolno sam svesna svega, da ću umirati znajući da će druga sve ovo da ljubi, ko zna, možda grize i grebe. Ali neka moj trag tu negde ostane, naprimer, u srcu. Neka recka, koju druge neće uspeti da zaleče koliko god se trudile. I tu, neka bude moja pobeda na kraju izgubljene trke.
Jedna modrica mu se prostirala i ispod bokserica te sam jednu nogavicu lagano podvrnula i namazala sve kako treba.
Mackala sam polako i lagano svaki deo nogu te sam na kraju prešla na ruke. Obožavam njegove šake. Tako jake, široke, muževne, pune vena...Ovaj put i igala.
Kada sam završila s poslom koji sam započela odložila sam pakovanje na stočić te sam otišla da operem ruke.
Ne mogu da poverujem da je prošlo sat vremena. Za oko dva do tri sata naši će doći, a ja ću morati da glumim da sam tek došla.
Prećutaću sve.
Da sam ga ljubila celu noć.
Da sam mu se igrala s kosicom dok sam slušala kako mirno diše.
Da sam mu masirala prste.
Da sam mu čitala knjigu, pričala o životu, ciljevima, dostignućima, snovima.
Da nisam ni oka sklopila plašeći se nešto da ne propustim.
Da sam mu mazala i ljubila rane želeći što pre da zarastu.
Ćutaću. Jer mi je to sada jedino dozvoljeno.
••••
Sati su cureli kao pesak iz peščanog sata. Kada bi neko dolazio Relji u posetu ja bih se gubila, moleći Sema da mi javi kada se posete završe i kada Relja ostane sam.
Prvo su došli mama, Entoni, Hana i Vuk, ja sam se pravila da sam svratila pre posle te sam odmah isparila do kuće da se istuširam dok su oni pored njega. Presvukla sam se te sam čekala Semov poziv.
Saznala sam da je tata bio u poseti i to me je jako dirnulo. Volim što ima okej odnos sa Reljom. Ali ne znam kakvo mišljenje ima o njemu kao svom zetu.
Čula sam i da je Gabrijela protegla svoje noge do bolnice te mi se tu utroba malo prevrnula al' na svu sreću imala sam Sema koji mi je sve preneo.
'Ladno je lik stajao u sobi dok je Gabrijela bila tu, znajući koliko je ne volim.
Ništa posebno nije bilo kasnije. Svi su se zadržavali na po deset do petnaest minuta. Kažu da me osoblje ogovara koliko se brinem o Relji i da su već počele da pljušte opklade dokle ću izdržati. Pa ako ste se već kladili doneću pobedu osobi koja veruje u mene.
••••
Pisac