Završna reč

63

Rea
Rossi

- dva dana kasnije -

"Zašto mi se ne javljaš kad te zovem? Gde si?"
Kada imate pet propuštenih poziva od majke i pozovete je, ovo je normalna reakcija.
"Evo me kajakarim u rođenom stanu!"
Brecnem se na nju dok stojim na okrenutom lavoru.
"Šta radiš?"
Zbunila se.
"Rekreiram Džeka Sperua u stanu."
Iznervirano kažem dok s lavora prelazim na stolicu u kuhinji.
"Ne kidaj mi živce nego mi reci šta se dešava!"
Već sam i nju iznervirala.
"Ovih dana sam jako iznervirana i moje cevi u kupatilu i kuhinji su pukle kao ja psihički. Poplava mi majka u stanu! Mogu vaterpolo reprezentativci da mi igraju u dnevnom boravku!"
Ovo poslednje vrisnem jer umalo završim do kolena skoro u vodi jer sam izgubila ravnotežu.
"Pa što ne zoveš da rešimo?!"
Vrisne!
"Telefon mi je bio u kuhinji, a ja sam spavala u sobi. Kako da te zovnem bez telefona?"
"Pa odeš po telefon!"
"Pa čim sam doveslala pozvala sam te!"
Bože lude li žene.
"Jesi li zvala majstora? Može li da se uđe u stan? Kolika je šteta? Je l mnogo vode zaista ima ili ti lupaš?"
Au koliko pitanja.
"Voda je na sve strane. Parket mi se digao. Nameštaj mi je mokar. JAO CIPELE!"
Udarila sam se po čelu.
"Prvo sam tebe pozvala. U stan valjda može da se uđe, neće mnogo vode izaći."
"Ostani tu gde si, sada će Entoni da pošalje majstore."
"Nisam ni mislila da brčkam noge!"
Smrzavam se još mi ova vodetina treba.
"Hajde, hajde ne kukaj. Gde je Kristofer?"
"U svom stanu. Ima poslovni sastanak preko skajpa."
"Dobro. Evo majstori stižu za maksimalno deset minuta. Eto i nas."
"Ponesite gumene čizme i mišiće za plivanje."
Našalim se iako mi do šale nije. Moje psihičko stanje je u aut otišlo.
"Ko te bre rodi tako opuštenu?"
"Mene su našli u kupusu. Hajde sad, moram da fatam ribe."
Odvalim se od smeha te u pozadini čujem kako se lupa po čelu.
"Da mi je tvoj mozak bar na dva dana da se naodmaram živa."
Samo je to rekla te je spustila slušalicu.
"Ne do Bog nikome moj mozak."
Dignem ruke s nekog raskrečenom facom te se zakikotam i upadnem u vodu.
"E nazdravlje!"
Kad sam već upala idem da vidim kakva je situacija u drugim prostorijama.
"Jaoj prsten!"
Ne do Bog da me majka bez njega vidi. Odmah bi nešto posumnjala.
"Da mi se ne zagubiš u ovom olimpijskom bazenu."
Našalim se dok uzimam i stavljam prsten na prst.
"Nisi ti loš. Samo ne umeš tajming da ubodeš."
Skrenula sam.
Pričam sa prstenom!
• • • •
Zvanično sam se vratila u kuću gde sam odrasla.
U prevodu.
Moja je toliko sjebana da nisam imala gde da zanoćim.
Majstori su zaustavili vodu koja je šikljala i izbacili su ostatak iz stana al' šteta je ostala. Vlaga je prevelika u stanu se jedva diše.
Kristofer je isto došao i ubeđivao me da idem kod njega ali ja zaista nisam želela da smetam.
U prevodu, idi begaj, neka.
Zato evo me ovde. U mojoj 'devojačkoj' sobi s gomilom papira posvuda.
Tražim rešenje kako da izbavim što pre Liama iz zatvora jer ne sme onaj video da izađe u javnost nikako.
Ne bih mogla u sudnicu da uđem kako treba posle toga.
Ma kakva sudnica ni do trafike ne bih mogla od srama iako smo i Relja i ja bogovski spoj.
Sama sam kući. Mama, Entoni i Leo su u gradu, tako da sam se ja razletela posvuda i pričam sama sa sobom dok pronalazim bilo šta kako bih uspela da sredim Liamovo oslobađanje.
"Ako bih dobila bilo koju informaciju o njemu iz njegovih usta možda bih nešto i mogla da zbrčkam! Al' ne! On ćuti kao zaliven i misli da ja iskopam sve to! Evo letim."
Vrtim se u dnevnom boravku kao guska.
"Ko?"
"Ju!"
Kako je neko progovorio iza mene tako sam poskočila i okrenula se.
"Otkud vi u vašoj kući?"
Ovo mi je prvo izletelo.
"Pričaš sa nekim?"
Entoni se nasmeje dok spusta jednu kesu na sto.
"Da. Sama sa sobom. I papirima."
Mahnem njima, a oni klimnu glavama.
"Neki težak slučaj?"
Mama me upita dok raspakuje kese u kuhinji.
"Jedan od težih."
Priznam te sednem na stolicu pored nje.
"Možemo li mi nekako da pomognemo?"
Entoni me pita dok ulazi, a ja odmahnem glavom.
"Ne smem da pričam o svojim klijentima i njihovim problemima. Nešto poput poslovnog kodeksa."
A možda bi zaista i mogli da mi pomognu...
"Daj, porodica smo. Nećemo, pobogu, nikome reći."
Mama dobacuje, a ja pogledam u Lea.
"Leo, hajde u sobu."
Entoni se okrene ka Leu, a on prevrne očima.
"Nisam ni planirao da slušam o krimosima koje loviš."
Okrenuo se te se popeo na sprat. Volim to što ga za sve boli uvo.
"I?"
Kažu u isto vreme, a ja izdahnem.
"Ne bih zaista smela..."
"Ne moraš ime da govoriš, samo nam objasni situaciju."
Dvoumila sam se ali sam ipak popustila te im sve ispričala o Liamu šta znam.
"I taj kriminalac traži da ga oslobodiš?"
"Od kad ti oslobađaš likove s mutnom prošlošću?"
Ispale pitanja čim završim s izlaganjem.
"Pa Lia..."
Zaustim al' se brzo ujedem za jezik te zaćutim. Jebem ti Rea život.
"Liam?"
Mama raširi oči te brzo pogleda u Entonia koji je zurio u nju.
"Da..."
Zbunjeno kažem.
"Da nije možda Garcia?"
Entoni me upita, a ja progutam knedlu te klimnem glavom.
"Jeste."
U tom momentu je mami iz ruku ispala staklena činija koju je upravo kupila i razbila se u sto komada.
"Šta to lomite?"
Reljin glas se očuje u pozadini kao i zatvaranje vrata.
"Šta je ovo bilo?"
Zbunjeno sam upitala naizmenično ih gledajući.
"Šališ se?"
Mama je bleda kao krpa.
"Dobro ste?"
Relja upita, a ja ga brzo pogledam.
"Kao da su duha videli."
Prokomentarišem.
"Šta se dešava?"
"Zastupaš Liama Garciu? I planiraš da ga izbaviš iz zatvora?"
Entoni sumira sve što sam rekla u dve proste rečenice, a ja klimnem glavom.
"Rea rekla si im za slučaj?"
Relja se brecne.
"Ne smeš to da radiš!"
"Znam! Ime mi je slučajno izletelo i bum. Izletela i njoj činija iz ruku."
Pokažem ka mami.
"A on izgleda iznervirano!"
Pokažem ka Entoniu.
"A meni ništa nije jasno!"
Odmahnem rukama.
"Klaro sedni."
Entoni joj je prišao te ju je spustio na stolicu. Momentalno se uhvatila za grudi i počela teško da diše.
"Mama pobogu šta ti je?"
Uplašeno sam joj prišla dok je ona pila vodu.
"Kako misliš zastupaš Liama Garciu?!"
Vrisnula je na mene.
"Pa kao što sam rekla. A sad mi objasni šta se ovde jebeno dešava jer sam zbunjena."
"Sednite."
Entoni je pokazao ka stolicama Relji i meni te smo oboje seli.
"Znate li ga?"
Relja je upitao, a Entoni je iznervirano klimnuo glavom.
"Kako?"
Upitala sam.
"On me je umalo ubio."
Mama ispali i ostavi nas u šoku sve kompletno.
"Mogli smo malo da ih uvedemo prvo u priču. Gledaj, šokirala si ih!"
Provrteo je glavom dok smo i Relja i ja zabezeknuto gledali u njih.
"Molim!?"
Viknula sam.
"Smiri se. Objasniću."
Entoni je pokazao rukom da se smirim.
"Nastavi."
Relja je progovorio.
"Liam Garcia je moj rođeni brat."
Ha? Šta? Molim? Kakve su ovo vradžbine pitam?!
"Šta je?"
Relja je jedva pitao.
"Tvoj stric."
Entoni pojasni, a ja se uhvatim za čelo.
"Naša veza je od početka bila komplikovana. Nismo se slučajno sreli i upoznali...Godinama ranije sam došao kako bih je zaštitio od Liama."
Entoni je započeo, a ja sam bez reči gledala u neverici.
"Počni od početka. Kako ste vas dvojica jebeno braća?"
Relja je bio iznerviran.
"Prezime mog oca je Garcia. Drejk Garcia. On je nekada bio član saveza Vukašina i Aleksije Antonijević. Reinih babe i dede. Izbačen je iz njega i pokrenuo je sopstveni u nameri da ih uništi. Da se osveti za sve. Ali nije uspeo. Aleksija ga je ubila."
"Moja baba je nekoga ubila?"
Ovaj put sam ga ja prekinula s vilicom do poda ga gledajući.
Moja bakuta koja jede voćni jogurt i dere se na bube jer su joj pojele paradajz?
"Da."
Potvrdio mi je pa je nastavio.
"Ja sam uzeo Leino prezime i svoje srednje ime i krenuo da zaštitim Klaru jer je Liam krenuo da je uništi. Krenuo je da osveti našeg oca."
"Srednje ime? Babino prezime?"
Relja je frapiran.
"On je Aron Entoni Moor Garcia."
Mama napokon progovori, a ja raširim oči. Reljine su već ispale.
"Znači moje prezime nije Moor?"
Ovo njega zaista najviše brine?
"Jeste. Ja se prezivam Moor, Hana, Vuk, Leo, Klara svi se prezivamo Moor. Nema Garcie kod nas."
"Nastavi!"
Malo drčnije kažem.
"Kada smo se rastali ono na petnaest godina razlog tome je bila netačno ispričana istina."
"Ja sam dobila pisma u kojima mi je dato do znanja da je Entoni tu da bi meni naudio."
Mama se ubaci, a Entoni nastavi.
"A u stvari nije tako bilo. I kada smo se sreli posle tolilo godina, na Leinoj sahrani, Liam je upucao Klaru. Tada ste se vas dvoje prvi put i upoznali. U prevodu. Liam je kriv za sve što nam se loše dogodilo. I ja sam ga poslao u zatvor al' nikako nisam uspeo da sredim da ga tamo ubiju."
Ja ne mogu da dišem.
Ja se gušim.
Umirem.
"I ja sada moram da oslobodim lika koji mi je umalo ubio majku?"
Na ivici suza pitam.
"Da."
Potvrde mi.
"Ja zastupam osobu koja je kriva za suze moje majke."
Naglas konstatujem.
"Ja, sam u začaranom krugu koji me tera na propast."
Dodam.
"Ako ga oslobodim naudiće vam opet!"
Viknem.
"Ne smem da ga oslobodim! Al moram.."
Prokleti snimci, tajne i ucene!
"On....On je kriv za sve!"
"Ova priča je razlog što sam odrastao bez oca?"
Relja ga upita.
"Morao sam da zaštitim nedužan život."
Entoni mu je odgovorio.
"Zašto ja ovo tek sada saznajem?"
Rasplačem se dok ustajem od stola čupajući kosu.
"On me je namerno i tražio! On! Ono đubre je sve isplaniralo!"
Viknula sam dok sam bukvalno ronila suze.
"Insistirao je na meni! Odbijala sam, uništavao je sve predamnom! Pretio mi je! Ubio je Keli! Pretukao Relju! Mene je oteo i uništio! On je prokleto razrađivao svoj plan od početka."
Borila sam se sama sa sobom dok sam sve to pričala stežući se i umirajući.
"Šta je?!"
Viknuli su u isto vreme, a ja sam se ukopala u mestu.
Rekla sam ovo naglas?
"Ja..."
Zastala sam naslanjajući se na zid.
"Rea...Celo vreme si znala ko je kriv i ništa nam nisi rekla?"
Bili su besni, užasno.
"Nisam smela. Kunem vam se. Pretio mi je. Pretio mi je vašim životima! Ucenjivao me je."
Plakala sam toliko snažno da sam se tresla kao prut.
"Čime te je ucenjivao?"
Entoni me je pitao.
"Ucenjivao me je onima koje volim! Rekao je da ako pisnem da će vas sve ubiti. Da ću svedočiti svemu tome. Da ćete mi umirati pred očima, a da ja ništa neću moći da uradim. Razapeo me je između vas i njega. Drugarica mi je ubijena, pravila sam se luda! Otišla sam kod njega i on mi je opet pretio. Relju je pretukao za moju opomenu. Izvikala sam se na njega i pokušala da ostavim slučaj, on mi je svašta tu rekao. Kada su me oteli znala sam ko je. On mi je sve ovo uradio."
Ronila sam suze daveći se u njima.
"On nam je ovo uradio."
Dodala sam gledajući u Relju i nesvesno spustajući ruke na stomak. U tom momentu kada je on ispratio moje pokrete kunem vam se da je nešto puklo u njegovim očima.
Liam je kriv što je naša beba mrtva, a Relja je to upravo saznao.
"Ne želim ovako da živim."
Jako sam udarila glavom o zid dok sam kupala majicu prirodnim fiziološkim rastvorom.
Od jednom sam osetila ruke oko sebe i snažan zagrljaj.
"Smiri se."
Relja me je tešio mazeći me po leđima, a ja sam se još više raspala u njegovom naručju.
"Rea molim te diši."
Mama je uplašeno govorila iza njegovih leđa.
"Platiće mi za sve."
Prošaputao mi je na uho.
"Osvetiću naše dete."
Dodao je, a ja sam iz sve snage zajecila. Noge su me izdale te sam poletela ka dole, al' na svu sreću pridržao me je.
"Rea!"
Entoni je viknuo hvatajući me i on.
"Moraš da sedneš."
Relja je govorio dok me je spustao na stolicu.
"Pogledaj me. Sve će se rešiti. Samo se smiri."
Mama me je fajtala vodom dok sam se ja sve lošije osećala.
"Ovo boli."
Tiho sam rekla dok sam se gubila u Reljinim očima koje su prošarane i besom i tugom.
"Verujemo. Ali moraš da ostaneš jaka da bismo sve sredili."
Entoni je pokušao da me uteši, al nije išlo.
Sada se najviše kidam zbog rečrnice 'Osvetiću naše dete'.
Dete!
I to naše!
Fetus koji je mogao da izraste u Reljinu ili moju kopiju. Beba koja je mogla da nas spoji pred svima zauvek. Biće koje je stvoreno iz ljubavi! Nema ga. Liam ga je ubio!
"Hajde u kupatilo da se osvežiš."
Mama me pozove al' ja zaista ne mogu da ustanem.
"Pomoći ću joj ja."
Relja mi je pomogao da ustanem te smo zajedno otišli do toaleta.
"Pogledaj me."
Odmah me je uhvatio za bradu čim je zatvorio vrata.
"Proći će sve. Mora."
Govorio mi je, a ja sam ga bledo gledala dok sam tonula sve više.
Upalio je vodu te je krenuo da me umiva.
"Moraš da se smiriš."
Govorio mi je.
"Keli...Ona...Pa lepše joj je gore. Ja, dobro sam. Prošlo je sve što mi je uradio. Klara je živa, njih dvoje su sada zajedno i srećni su. Ti si dobro. Skoro sve se dobro završilo. Moraš da nastaviš lepo dalje."
Umivao me je i sve vreme je pričao.
"Beba."
Nisam ispustila glas. Nemo sam to oblikovala usnama, a on je izdahnuo.
"Za to će mi platiti."
Iskra žara mu je zablistala u očima dok me je jednom rukom pridržavao za struk da ne bih pala.
"Ubio ju je."
Toliko tiho sam rekla da sam jedva sama sebe čula ali sam bila svesna da je i on čuo kada me je samo privukao u snažan zagrljaj milovajući me po glavi.
"Ne kidaj se molim te."
Poljubio me je u glavu dok me je ljuškao u naručju.
"Želim da pati."
Progovorila sam.
"I hoće."
Obećao je.
Ovo je obećanje, zar ne?
"Kao ja."
Dodala sam.
"I sto puta više."
Rekao je te sam i ja oko njega obavila ruke izdišući.
Ovaj dan je jedno veliko sranje.