Završna reč

44

Rea
Rossi

- tri dana kasnije -

"Nije istina."
Kategorično odbijam po treći put da priznam šta sam uradila. Evo jednog saveta. Nikada nemojte da priznate krivicu za delo koje ste učinili.
"Prestani da se smeješ."
Uperila sam prst u Sema koji se suzdržavao da ne grokne od silnog smeha.
"Rea, izbacila si je skoro naglavačke iz sobe."
Odgovori mi dok rukom prekriva usta, a ja ga presečem pogledom.
"Naravno da nisam. Mora da me je pomešala."
Sve vreme sam negodovala. Čik da on mene ubedi drugačije.
"To je samo njen posao."
"Ali ja ništa uradila nisam."
Popizdeće od mene, već vidim.
"Rea, godinama se poznajemo, nemoj bar predamnom da foliraš."
Pogledao me je pronicljivo i kao da mi je poručivao 'sve znam, provaljeni ste'. Ček, kako?
"Šta znaš i kako si saznao?"
Skupim oči dok prekrštam ruke na grudima. Sada je red na mene da ispitujem.
"Da ste vas dvoje u vezi."
Opušteno me je pogledao kao da je to najnormalnija stvar koju je mogao da sazna.
Zatreptala sam par puta, nemo ga gledajući dok se on smeškao.
"Ušao sam u nezgodnom trenutku u sobu."
Samo sam prislonila ruku na čelo okretajući leđa Semu. Pa dobro, nazdravlje mi.
"Neću nikome reći, bez brige."
Kao oparena sam se okrenula, a on me je blago pogledao te mi je prislonio ruku na rame.
"Nemam prava da se mešam u vaš odnos, a po tvojoj reakciji saznajem da niko ne zna. Tako da, od mene niko saznati neće. A sada priznaj."
"Niko neće ni saznati jer...Previše je sve komplikovano. I šta da priznam?"
Zaboravna sam, šta ću?
"Da si izbacila iz sobe medicinsku sestru koja je donela gusku Relji."
Naborala sam čelo dok sam slegala ramenima.
"Ni jedna guska ni živa ni mrtva ušla nije u sobu. Kažem ti, dezinformacija."
Nastavljam ja po svom, a Sem se zabavlja.
"Da se izrazim malo prostije. Nisi dozvolila da sestra pomogne Relji da obavi malu nuždu."
Došlo mi je da se nasmejem na ovo ali sam se suzdržala.
"I ti si mene ovde dovukao kako bi izvukao priznanje? Nećeš ga dobiti. A sada moram da idem. Relju su otpustili kući kao što znaš, pa moram da izribam te doktore. Još se nije oporavio!"
Iznervirano sam mahnula rukama, a Sem me je zadržao u mestu.
"Smiri se, polako. Čim su ga pustili kući znači da su procenili da mu je bolje. Nek pazi samo na nogu. Tri-četiri sedmice će sigurno nositi gips. Takođe, nema fizičkog zamaranja."
Pogledao me je čudnjikavo, a ja sam zgroženo iskrivila glavu.
"Sem! Sram te bilo!"
Brecnula sam se, a on je podigao ruke u znak odbrane dok se smejao.
"Nemoj da ide na posao dok mu se noga ne zaleči u potpunosti. Što manje neka se kreće zbog povreda drugih. Tako da, isključivo sedenje/ležanje dolazi u obzir."
"Mogu da unajmim nekog medicinskog tehničara da mu pomaže u kupatilu? Skršiće se negde moraću pločice da menjam. Ovaj, povrediće se."
Ponovo sam mu izazvala gromoglasni smeh koji se ocrtao i na mom licu.
"Znam ja da ti nije do pločica. Ako bude zatrebalo, zovni me, srediću nešto. A sada idi, nemoj da te čeka."
Namignuo mi je, a ja sam samo prišla te ga potapšala po ruci. On je legenda.
"Idem da isteram familiju iz njegovog stana, verujem da već ludi."
Kroz osmeh govorim dok idem ka vratima.
"Čuvaj se, pa se vidimo nadam se na nekom lepšem mestu."
Pozdravlja me, a ja se još više nasmejem.
"Znaš da je to nemoguće. Suđeno nam je ovde da se viđamo."
Mahnem mu te krenem niz hodnik.
Pa šta ako nisam dozvolila da neka nafrakana namiguša prilazi Relji? Hah, imam pravo.
Ja sam htela Lucija da zovem, al' mi Relja nije dao. Zato je jedan od tehničara dolazio. Strašno, ne znam odakle one dekoltirane patke izleću. Kao da je kupleraj, jok bolnica.
Provirila sam u Reljinu sobu te sam videla da je prazna. Već su otišli.
Zatvorim vrata te krenem ka izlazu iz bolnice razmišljajući o događaju koji je iza nas. Zbog cele zbrke zaboravili smo da obeležimo mesečnicu veze. Naš prvi mesec gde se ni jednom posvađali nismo. Verujete li u to?
Zato bih mogla da svratim po par sitnica.
••••
Uđem bez kucanja u Reljin stan, te kada očujem glasove shvatim da se i dalje muči sa našom zabrinutom, al' dosadnom, porodicom.
"Rea, gde si se toliko zadržala?"
Hana me upita kako me vidi, a ja se naslonim na zid dok u rukama držim dve kese.
"Sem me tražio na kratko."
Odgovorim joj te pogledam u Relju koji je kao pravi ranjenik ležao, okružen jastucima. Dva ispod glave, dva ispod noge, jedan ispod ruke. Nasmejala sam se na taj prizor te sam se brzo i pribrala.
"Šta ti je u tim kesama?"
Mama me upita, a ja se setim da bih ovo trebala da sklonim negde.
"Preostale Reljine stvari, poslao ih Sem. Odneću ih u sobu."
Kako bih ja njima objasnila zašto sam kupila sve ovo?
Hrana - čorba za njega, za mene burgeri i pomfrit.
Piće - vino za mene, voda za njega.
Portiklu sam iz sprdnje kupila dok ga budem hranila da se ne isprlja. Dečiju činijicu za hranu sam kupila jer je slatka, a i mogu da se našalim malo. Gumena kašika je to takođe radi šege.  Krofne, kolači, kokice i čokolada su za oboje, lizalice su za mene.
Sto jedna mini čokoladica za ubijanje dosade i to bi bilo to.
Spustila sam sve u orman za svaki slučaj te sam se vratima u dnevni boravak zauzimajući prvo slobodno mesto.
"Ja ću biti glasnik loših vesti i reći ću ti da nema posla tri sedmice minimum. Niti, ikakvih aktivnosti. Samo ležanje i sedenje dolaze u obzir. Tako kaže Sem."
Slegnem ramenima dok me on smrknuto gleda. Zadavio bi me sada.
"Bolje da si ćutala."
Smoreno kaže, a ja se nasmejem. Imaćemo tri jako zanimljive sedmice.
"Mogu kod tebe?"
Leo priđe do mene te mi se osmehne.
"Postao si veliki da bi mi više sedeo u krilu."
Pomerim mu kosu u stranu te se namestim, a on se samo popenje te se udobno smesti.
"Nikada neću biti dovoljno star za ovo."
Osmehnuo mi se te je naslonio glavu na moje rame.
"Pa ako odeš u pravnike, verujem da ću moći i u sudnici u krilu da te držim."
Kažu ne valja siliti decu da upišu nešto što ne žele. A ja kažem 'što da ne?'. Molim te, jeste opasniji posao ali Bože moj. Nek razvodi ljude i biće mu super.
"Rekao sam ti da ću razmisliti."
Poljubio me je u obraz, a ja sam ga samo zagrlila dok sam se smeškala. Moja velika beba. Skoro deset godina ima, a on i dalje voli meni u krilu da sedi. Strašno.
"Nadam se da moje dete nećeš terati da upiše pravo."
Hana se oglasi, a ja je srećno pogledam.
"Terati neću, nagovarati hoću, naravno."
Kao pravo dete sam se nasmejala dok me je Hana gledala kao mama, prekorno.
"Ona će ovako sa svom decom iz okoline, a kada dobije svoje biće 'neka se bave onim što budu voleli.' Sigurno."
Entoni se našali, a ja slegnem ramenima.
"Videćemo za koju godinu, pa mi reci da li si bio u pravu."
"Za koju godinu? A ja mislila da nikada doživeti neću."
Mama se nasmeje, a ja odmahnem glavom.
"To mi je želja, neka vrsta plana, ali sad, kako bude biće."
Monotono izgovorim ni ne usudivši se da pogledam Relju. Ne želim da stavljam rok trajanja na našu vezu još na samom početku.  Guraćemo, pa dokle dođemo.
"Najebali smo ako deca narav na tebe povuku."
Iznenađeno okrenem glavu ka Relji dok ga gledam upitno. Onda se trznem te se setim da trebam da odglumim.
"Lepota i pamet su im dovoljna. A usput ću ih naučiti da gaze one koji pokušaju njih da zgaze."
Bilo bi lepše da sam rekla 'bolje na mene nego na tebe.' Ali to zaista ne ide. I samo bih slagala. Deca bi bila podjednako savršena. Bar mislim. Ne znam.
Razne teme su se posle ovoga smenjivale i kada sam naslutila da se bliži vreme odlaska dosetila sam se nekog "slučaja."
"Donela sam ti one papire od predhodnog slučaja."
Pogledam ga poručujući mu da se iznenadi i da mi olakša. Shvatio je, hvala Bogu, te nisam ispala budala.
"Taman daj da prođemo časkom kroz klauzule."
Započne on, a Entoni već ustane.
"Idemo onda mi polako, ti se odmaraj. Ako ti bilo šta treba zovi."
Entoni se obrati sinu, a Relja klimne glavom.
"I dalje sam za to da dođeš kod nas dok se ne oporaviš ali odluka je tvoja."
Mama se nadoveže, a ja izdahnem. Da su ga uzeli pod svoje na tri sedmice, ne bih izdržala majke mi.
"Snaći ću se ovako, bez brige."
Mahne Leu koji je uveliko mahao i trčao ka izlazu.
"Ako hoćeš mogu da ostanem da ti pomažem."
Hana se ponudi, a ja umalo ne skiknem da ide da ću ja ostati. Kontorla.
"I ti treba da se odmaraš. Opusti se, super sam ja."
Relja joj lepo odgovori, a ona klimne glavom. Kada su se svi ispozdravljali samo su produžili ka izlaznim vratima. Zatvaranje brave je označilo da su otišli. Odmah sam prišla te ih zaključala, za svaki slučaj.
"Ladno me je Sem zezao što sam isterala onu namigušu iz sobe."
Kroz smeh progovorim dok se vraćam u dnevni boravak.
"Skoro si je naglavačke izbacila."
Relja se takođe smejao dok se polako uspravljao u udobniji položaj.
"Nisam."
"Ne inati se."
Mahnuo je prstom, a ja sam se namusila. Ima da se inatim do sutra ako hoću.
Prišla sam mu te sam sela na mali deo troseda koji je bio slobodan.
"Znaš li šta smo propustili?"
Upitam ga iako sam sto posto ubeđena da ne zna, al' kao ovako da započnem.
"Znam."
Klimnuo je glavom te je uspeo da me zbuni. Šta zna? Zbunjeno sam ga pogledala dok je on lagano uzimao moju ruku u svoju.
"Mesec dana veze nam je bilo pre sedam dana."
Odgovorio je, a ja sam se ozarila kao novogodišnja jelka. Bože, zna? Razvukla sam kez od uha do uha srećna, fascinirana i oduševljena što je jedno muško zapamtilo datum.
"Ne verujem da si zapamtio."
U šoku progovorim dok mi se on igra s prstima.
"Nema stvari koju u vezi tebe ne pamtim."
"To deluje psihopatski."
Prevrnuo je očima na moju izjavu te je samo izdahnuo.
"Svaki lep trenutak ubiješ."
Smrknuto je rekao, a ja sam se nasmejala te sam glavu približila njegovoj.
"Izvinjavam Vam se gospodine romantični."
Možda ga malo bockam, al' šta fali? Lepo je kada imam koga.
"Hm..."
Tiho je rekao dok je kretao da zagrize usnu. Nisam mu dozvolila sprečivši ga svojim usnama.
Nežno sam mu položila ruku na bradu dok su se naše usne ritmično pomerale. Volim ovaj ukus. Slatkast, a izazovan. Tako je mirno i lepo. Sklopila sam oči prepuštajući se trenutku.
Lagano sam se odvojila od njega kada sam osetila da mi ponestaje vazduha.
"Mogao sam i ranije da ih ispratim kući."
Pokvareno je progovorio, a ja sam mu sano namignula.
"Idem po stvarčice koje sam kupila."
"Znao sam da nešto mutiš."
Dobacio je za mnom dok sam išla ka sobi. Uzela sam kese te se vratila kod njega.
"Ima malo tebi, malo meni."
Nasmejala sam se te sam sela na pod pored stočića, a on me je smrknuto pogledao.
"Hladan je pod, ustani."
Protreptala sam par puta te sam samo krenula da vadim stvaru iz kese.
"Tebi čorba, meni hamburger."
Da ste videli taj izraz lica! Bio je zlata vredan.
"Nemoj tako da me gledaš, moraš da jedeš čorbu."
"Neću da umrem gladan."
Kao pravo dete se ponaša.
"Nećeš, ne brini."
Smestim hranu na sto, te nastavim da vadim dalje.
"Voda, flaširana, tebi, meni vino, čisto makar ja da nazdravim. Ti ne smeš da piješ zbog lekova."
"Zla si."
"Nisam, samo brinem za tebe."
Smeškala sam se dok sam nastavljala dalje.
"Ima tona slatkih zezalica, to smeš. Eto."
"Dobro si se setila i meni nešto lepo da daš."
Namušeno me je gledao, a ja sam se nagnula te sam ga uhvatila za bradu okretajući je ka sebi.
"Podelićmo sve, sem vina. Ne duri se."
Nakezio se te me poljubio u čelo. Opasan je. Nema šta.
"E da, da. Kupila sam ti portiklicu, taknjirić i kašiku za supu!"
Ciknem te sve izvadim, stavim sebi u krilo te se okrenem ka njemu.
"Zezaš me, zar ne?"
Zaprepašćeno me je upitao, a ja sam odmahnula glavom.
"Naravno da ne. Pogledaj ti ovu slatkoću."
Slatko sam napućila usne dok sam mu pokazivala, a on se samo nasmejao.
"Žao mi je tvoje kreditne kartice kada postaneš majka."
Samo to je prokomentarisao, a ja sam ga ponovo zbunjeno pogledala.
"Pa ako si meni ovo uzela, mogu misliti šta bi detetu."
Objasnio mi je svoju misao, a ja sam samo klimnula glavom dok mi se entuzijazam gasio.
"Ja jedino mogu da ti ponudim da trošim malo i sa tvoje."
Ozbiljno sam ga pogledala dok je moj glas bio mekan. Ne volim da uvijam svoje misli koje kažem u ukrasni papir, ali ovo sam morala.
Na kratko me je pogledao te je iz moje ruke uzeo tanjirić.
"I gde je taj hamburger?"
Skrene s teme, a ja se samo nasmejem te izvadim dva hamburgera iz kese gde su bili upakovani. Pokušala sam, zaobišao je profesionalno, neću nastavljati. Rešeno.
"Želim kuče."
Lupim da bih ubila ovaj neprijatan prelaz s teme, a on me ni malo iznenađeno pogleda.
"Je l to znači da trebam da krenem i da lajem?"
Nasmeje me ovom izjavom dok ustajem s poda.
"Ne trebaš, bez brige."
Poljubim ga na blic te krenem ka kuhinji da lepo serviram hranu.
"Večeras ostaješ ovde."
Poviče za mnom, a ja klimnem glavom kao da može da vidi.
••••
"Mislim da mi treba i trenerka."
Povičem iz kupatila Relji koji je udobno smešten u svoj krevet.
"Izađi da vidim."
Dobaci, a ja povučem majicu naniže te izađem.
"Prekratko je."
Kažem mu dok se približavam krevetu, a on odmahne glavim.
"Ideš da spavaš, niko te videti neće."
Govori mi dok me odmerava.
"Meni je glupo."
Prevrnuo je očima te je povukao prekrivač otkivajući mesto gde trrbam da legnem.
"Samo lezi."
Nasmejao se, a ja sam se malo nećkala. Gleda on mene, gladam ja krevet i ne znam šta da radim.
"Spavaćeš stojeći?"
Upita te me trzne iz razmišljanja. Odmahnula sam glavom te sam se lagano popela na krevet.
"Pametno."
Nasmešio se dok se malo povlačio da bih mogla lepo da legnem.
"Kako ćeš ti zbog noge?"
Pogledam ga, a on odmahne glavom.
"Lako."
Pošto sam bila okrenuta na stranu, on se okrenuo ka meni.
"Hoćeš ovako ili ćeš da se okreneš?"
Upita me, a ja sva trapava. Šta mi je?
Lagano sam se nagnula te sam nam spojila usne na kratko.
"Okrenuću se."
Kažem te se u jednom potezu nađem njemu okrenuta leđima.
"Primakni se."
Uradila sam kako mi je rekao, te kada sam osetila da sam zadnjicom udarila o njega stala sam.
Primakao je glavu uz moju te sam osetila njegov dah na svom vratu, a potom i njegovu ruku kako mi ide uz butinu.
Noge su mi zadrhtale kada mi je pošao rukom naviše sklanjajući majicu i zadirući ispod nje. Sporim potezima je povukao tkaninu ka gore te je ruku lagano položio na moj stomak. Taj osećaj i ti žmarci su neopisivi. Da sam mogla u sekundi bih iskočila iz sopstvene kože.
"Mislim da..."
Htela sam da se pobunim, da kažem da ne bi trebalo tako ali me je prekinuo poljupcem u vrat.
"Opusti se jednom u životu."
Tiho je rekao, a ja sam samo izdahnula dok sam ruku stavljala preko njegove isprepletavši nam prste na mom stomaku.
"Laku noć."
Tiho sam rekla dok sam lagano pojačavala stisak na ruci.
"Laku noć."
Nežno je pomerio prst po mojoj kožu te me tako pomazio. Leptirići u stomaku kao da su na speedu imam osećaj. Divljaju kao kod neke tinejdžerke. Tiho sam izdahnula, a on se trznuo. Jednim pokretom me je još više približio sebi, a ja sam se samo nasmejala. Sa njim je uvek zanimljivo.