Završna reč

66

Rea
Rossi

- deset dana kasnije -

Ceo dan izigravam sekretaricu. Nema ko me nije zvao da me pita da slavimo Novu godinu zajedno. I evo sada, moja majka, u šest posle podne me zove. Ono njeno, bolje ikad nego nikad.
"Halo?"
Javim joj se dok pritiskam dugme u liftu.
"Oči moje!"
Tačno znam šta sledi posle ovakvog javljanja iz tog razloga sam se samo nasmejala.
"Otkud ti ovako kasno?"
Njeni pozivi se svedu na jutro ili sat vremena pre nego što odem na posao.
"Došla sam da te pitam sa kime slaviš Novu godinu?"
Kao malo dete je.
"Ne slavim ni sa kim."
Odgovorim joj te pogledam u Relju koji mi je otvorio vrata svog stana te se nasmešim.
"Kako misliš ne slaviš ni sa kim?!"
Vikne na mene, a Relja se jedva suzdrži da se ne nasmeje jer je i on čuo dok sam prilazila da ga poljubim.
"Pa lepo. Sve sam ih odbila i ne slavi mi se naprosto."
Prevrnem očima te podignem kesu sa viskijem i sladoledom ka Relji.
"To što ti je verenik u Americi ne znači da ne možeš negde da odeš."
Ona je baš zapela da negde slavim.
Pružim Relji kesu te se savijem da izujem čizme.
"Znam da ne znači ali zašto je teško da prihvatiš da mi se ne ide nigde?"
Izludeću majke mi.
"Hajde bar onda dođi kod nas."
Je l' ona gluva ili samo voli da me nervira?
"Ili da dođemo mi kod tebe?"
Upita, a ja raskolačim oči.
"Ne! Planiram da odmaram. Imala sam naporne dane na poslu i zaista mi društvo nije potrebno."
Govorim dok idem za Reljom do kuhinje. Lažem, za oskara.
"Kako stariš tako si veća dosada."
Izdahne, a ja se nasmejem.
"U tebi taj mladalački duh nikako da umre."
Nadovežem se.
"To je zato što Leo u meni budi tu tinejžerku koja sam bila kada sam tebe rodila. Vidiš, trebaš što pre da rodiš da bi ti se vratio taj duh života u tebe."
Na ovo nisam imala repliku. Da moja beba nije umrla za osam i manje meseci bih dobila taj duh života.
Relja je primetio da sam pognula glavu i malo se povukla u sebe te mi je prišao i uhvatio me za bradu podizući je.
"Samo, pusti."
Toliko tiho je rekao da ne verujem da je mama čula.
U narednom trenutku je prislonio usne na moje nateravši me da se osmehnem.
"Dobro, nije ni bitno. Ako se predomisliš mi ćemo biti kući, pa ti dođi."
Videvši da sam zaćutala na njenu rečenicu samo se ohladila od namere da me tera da dođem.
"U redu. Lepo se provedite onda."
Nasmešila sam se spremna da poklopim slušalicu.
"Hvala. Takođe."
I ona se nasmejala te je tu razgovoru bio kraj.
"Trebam li da budem uvređen što ne želiš ni sa kim da slaviš?"
Relja me je odmah upitao, a  ja sam odmahnula glavom uz osmeh.
"Budi polaskan što sam ovde."
Ustala sam te sam ga zagrlila oko struka dok je on mućkao nešto oko hrane.
"O i te kako jesam!"
Odgovorio mi je dok je nešto mešao u tiganju.
"Mislim da je ovo tvoj telefon."
Nasmejala sam se glavu naslanjajući na njegova leđa te se odmačinjajući od njega da bih mu dodala telefon.
"Bude li u vezi proslave."
Gunđa dok nastavlja da pravi večeru.
"Entoni."
Zacenem se, a on me smrknuto pogleda.
"Ponesi im hranu i idi."
Zezam ga dok mu dodajem telefon.
"Mogu i tebe taman da ponesem."
Namiguje mi, a ja podignem obrve.
"E ćale."
Javi mu se te odmah prevrne očima.
"Dobro, dobro."
Verujem da ga je prekoreo zbog tog 'ćale'. Entoni i mama kao da su brat i sestra. Ili jednostavno su samo poprimili sve stvari jedno od drugog.
"Hvala na pozivu al' nisam zainteresovan za slavlje."
Tačno sam znala.
Promuvam se između njega i tiganja te mu uzmem vajraču iz ruke te krenem da mešam ono.
"Nije mi problem. Godinama sam slavio sam."
Odgovori mu, a meni ga bude žao. Duša moja.
"Hoću, hvala. Takođe. Hajde čujemo se onda. Važi. Ćao."
Prekinuo mu je vezu te se nasmejao.
"Vi muškarci ste uvek bili jednostavniji. Mene je moja majka udavila."
Govorim mu dok mi on ljubi vrat.
"Sa nama je lakše funkcionisati. Pobogu Rea pa vrati tiganj na ringlu, kako misliš da ti se isprži ako si ga sklonila?"
Opominje me, a ja se zacerekam.
"Sam je spao."
Pokušam da se odbranim.
"Ma da, verujem ti."
"Bolje bi ti bilo."
"Šta ćemo večeras da radimo?"
Upitao me je provlačeći ruke ispod mog džempera.
"Da spavamo."
Odgovorim mu .
"Bez odeće?"
Pokvareno me upita dok spušta nos na moj vrat.
"Pod uslovom da me držiš na toplom. Previše je hladno."
Stresla sam se što od hladnoće što od njegovog daha na mom vratu.
"Držaću te budnom, toplo će ti svakako biti."
Ovo mi je izmamilo osmeh na lice dok mi je u donjem stomaku započeto kolo.
"Luckast si."
Zabacim glavu unazad, a on se nasmeje.
"Mešaj, zagoreće."
Opominje me te se ja brzo uspravim i nastavim da mešam.
Bože ala je ovo kuvanje dosadno i zamorno.
• • • •
Mi smo odličli da naš doček bude u krevetu.
"Posle skoro mesec dana."
Relja mrmlja dok mi ljubi grudi i stomak.
"Napokon."
Zakikotala sam se kada se spustio do središta moje vreline.
"Relja!"
Vrisnula sam kada sam osetila njegov jezik i prste u sebi.
"Šš, probudićeš komšije."
Zadirkuje me dok mi rukama steže kukove.
"Ti si lud!"
Procvilim jer me debelo muči. Čas ubrzava ritam čas usporava. I kada pomislim da sam na vrhuncu on stane. Muči me debelo i lepo će mi platiti za ovo kad tad.
Od onog nemilog događaja prošlo je mesec dana. Pre otpilike dva dana sam bila na kontroli i doktor mi je rekao da je sada sve u redu. Noga mi se oporavila kao i stomak. Ginekolog mi je dao odobrenje za ponovno stupanje u seksualne odnose i ne zna se ko je bio srećniji, Relja ili ja.
Zato, evo nas ovde u njegovov krevetu. I ja i on smo sve žive odbili za doček jer smo želeli napokon da uživamo. Težak period je iza nas i to se mora proslaviti.
Niko sa nama nije delio našu tugu niti gubitak jednog dela nas. Kroz to smo prošli samo nas dvoje i ne, niko drugi osim nas nije ni kriv za to. Mi smo doneli odluku i tako smo je i ispoštovali.
"Volim tvoju kosa, a ako ne želiš da je počupam, bolje bi ti bilo da me ne mučiš više!"
Procvilim podižući karlicu ka njemu, a on mi se nasmeje.
"Nešto smo razdražljivi večeras."
Zadirkivao me je dok je sve više upošljavao prste.
Rukom sam prekrila usta, zabacujući glavu unazad kao i oči. Za tili čas me je doveo do vrhunca i to nezaboravnog. Sve sam zvezde videla dok sam se tresla pod njegovim jezikom.
"Zadovoljavajuće?"
Ponovo me je zezao dok se uspravljao.
"Hm."
Presekla sam ga pogledom kada sam se pribrala.
"Nemoj da se ljutiš na mene."
Mazno je govorio nadvijajući se nadamnom.
"Zar bih mogla?"
Spustila sam ruke na njegove obraze uplitajući mu prste u bradu.
"Znaš li šta je jako i smešno i tužno u isto vreme?"
Upitao me je dok mi je stavljao noge oko svog struka.
"Šta?"
Skupila sam obrve zbunjeno ga gledajući.
"Ovo je naša prva i poslednja zajednička proslava Nove godine."
Neki čudan osećaj mi je proleteo telom kada je ovo rekao. Bože, baš smo prokleti.
"Onda učinimo da bude nezaboravno."
Nasmešila sam se odagnavajući tugu te sam ga poljubila. Njegove usne su nešto najlepše što sam ikada okusila, posle lizalica, naravno.
Kada se očuo vatromet, koji je poput groma, zablještao Relja je iznenadno ušao u mene.
Zabacila sam glavu unazad i dalje držeći ruke na njegovom licu.
"Srećna Nova godina ljubavi."
Hrapavo je rekao kada se zakucao u mene.
"Srećna Nova godina."
Izdahnula sam prepuštajući se blaženstvu raznih osećaja koji su me preplavljivali.
U narednom trenutku spojio nam je usne u sladak i dug poljubac dok su naši telefoni divljali.
Poruke, pozivi, sve je brujalo i nije nameravalo da stane, a bogme nismo ni mi.
"Uporni su."
Prokomentarisala sam kada ni posle pet minuta nisu prestali da nas zovu.
"Trenutno me nije briga ni za koga."
Smeškao se dok mi je ljubio vrat i dalje prodirajući u mene. Ali ovo nije bio grub seks, na koji smo obično navikli. Ovaj put je vodio ljubav sa mnom. Onako, nežno i polako. Kao da se divio mom telu i uzimao ga sa strahopoštovanjem. Obasipao ga je ljubavlju i hvalisao svojim poljupcima. Osećala sam se posebno u njegovom naručju i nisam želela nikada da prestane. Vatrometi su i dalje pucali, muzika se orila iz stanova, svako je sa svakim slavio, telefoni nisu mirovali, a samo smo nas dvoje najviše uživali.
A nekako, to smo i zaslužili.
• • • •
"Da krenem redom?"
Smejala sam se dok sam mu ležala na grudima.
"Mogla bi."
"Pa ovako. Propušten poziv od mame i tri poruke. Onda od Matee i Lucijana po pet propuštenih poziva i dvadeset poruka. Hana, Vuk, Dominik i Renato, propušeni pozivi i poruke. Tata, propušten poziv i poruka. Tetka, ujak, i tetka Antonija poruke. Baba, poruka. Kristofer propušten poziv i poruka. I poruke od ostalih prijatelja."
Jadan moj telefon, a jadna i ja posle sa svim silnim izgovorima.
"Ou, najebala si."
Relja me je zezao, a ja sam prevrtala očima.
"Moja rodbina samo jako voli proslave i praznike. Ludi su."
"Vidim na koga si."
Dokačio mi je nos kažiprstom.
"Ja ne volim proslave toliko."
Zbunim se.
"Pričam za ludilo."
E dobro, na ovo sam se nasmejala.
"Ha-ha. Ko je tebe zvao?"
Podignem pogled, a on se protegne te dohvati telefon.
"Prijatelji, kolege sa posla, Entoni, Gabrijela, Hana i Vuk."
Izdiktira mi, a ja prevrnem očima.
"Gabrijela."
Gadljivo kažem, a on podigne obrve.
"Kristofer."
Imitira me, a ja ga pogledam.
"Ljubomorko."
Krenem da ga zadirkujem, a on vrati telefon nazad na policu te nas okrene.
Ležala sam ispod njega, a on se naslanjao rukama oko mog tela.
"Prva si počela."
"Znaš, ne moraš da nastaviš."
Spustila sam mu prst na usne, a on ga je ugrizao.
"Ali, ja sam učio od najboljih."
Ponovo krene da me zadirkuje, al' mi ovoga puta ne dozvoli da nastavim jer mi zarobi usne svojima.
On je ludak.
Moj ludak.