Završna reč

45

Rea
Rossi

- šest dana kasnije -

Stojim naslonjena na policu u Dominikovoj sobi dok on nervozno šeta ispred mene.
"Znaš kako kažu, posle jebanja nema kajanja."
Ne, nije bilo veselog tona niti bilo čega sličnog. Uvalio se u veliki problem, a samo nas troje znamo za to.
"Od velike si mi pomoći."
Iznervirano rukama prolazi kroz kosu dok čeka da mu Adriana pošalje poruku da dođe po nju.
"Jesi li ti čuo za zaštitu, nekada u životu?"
Nakrivim glavu dok ga gledam popreko, a on se cinično nasmeje. Izgleda da nije.
"To ti je ono mal..."
Krenem da objašnjavam, a on iznervirano podigne ruku.
"Našla devica da mi soli pamet."
Podignem obrve iznenađeno te rešim samo da izađem iz sobe dok slučajno ne rastrubim svim ukućanima šta je uradio.
"Ne, ne, Rea čekaj. Iznerviran sam samo, izvini."
Hvata me za ruku i vraća unazad.
"Pa kada bismo krenuli od korena problema verujem da bismo došli do nekog rešenja."
Slegnem ramenima dok se vraćam u prvobitan položaj, a on se nasloni pored mene te krene da priča.
"Adriana i ja smo skoro godinu i po dana u vezi."
Na prvu mi je pritisak skočio te sam samo stavila ruku preko čela.
"Upoznali smo se prvi dan fakulteta i tako dalje da ne dužim. Ona je neiskvarena, dobra, duhovita, zanimljiva..."
Krene da nabraja, a ja se nasmejem.
"Al' nije moja sestra."
Dodam onako iz šale ni ne očekujući da ću se zalediti od njegovog odgovora.
"Tako nekako."
Protreptala sam par puta ali ništa rekla nisam. Ne bih da prekidam posle će zaboraviti gde je stao.
"Koristio sam zaštitu, nije da nisam, al' imalo je dana kada bi mi rekla da joj nisu plodni dani i da pije tablete."
"Preveslala te je!"
Viknem, a on mi brzo stavi ruku preko usta.
"Ne viči i nije. Naprosto ona nije takva osoba. Nemam nešto što bi mogla da prisvoji kada bismo i bili zajedno. Nit mi novčanik puca, niti imam neko nasledstvo."
Bože bre ala se ova omladina pravi glupa.
"Da ja tebi nešto ovako iskusno kažem. Debljina novčanika nije bitna kada žena zavoli. A ona te izgleda zavolela. Želi te zauvek za sebe te je rešila da ili ne pije tablete ili ti buši kondome kako bi te za sebe vezala za ceo život."
Ne znam zašto sam stekla ovo mišljenje. Možda je zaista pogrešno i devojka je zaista dobra. Ne znam. To ću danas na ručku proceniti kada Dominik saopšti tati da će postati deda. Jedva čekam tu reakciju da vidim.
"Ponavljam ti nije u tom fazonu."
"Dobro, nastavi dalje. Kako je došlo do toga da je varaš, stoko muška?"
Nisam mogla da ne dodam to poslednje, naprosto je izletelo iz mene.
"Imali smo par padova. Svađe, neki pokušaj razilaženja i tome slično."
Kaže tiho, a ja se cinično nasmejem.
"Pa si svaki put leteo u Hanin krevet kada te devojka nogira? Gadiš mi se zaista. Možeš da mi budeš brat sto puta, ali prevare su prevare. Odvratno i jako ponižavajuće za jednu ženu. Ko zna kako se Adriana osećala u tom periodu dok si ti uljudno svršavao po ili u mojoj sestri. Majke mi imam ludu porodicu."
Iznervirano podignem ruke dok se trudim da ne viknem.
"Devojku si etiketirao nalepnicom 'prevarena', a moju sestru kao 'druga' i 'ljubavnica'...Dominiče, ako želiš jednu devojku, nema razloga da sa drugom budeš skoro dve godine! Kažeš toj jednoj sve što imaš pa kud puklo da puklo. Doveo si sebe u situaciju da čekaš dva deteta sa dve različite devojke."
Ovo poslednje tiho kažem dok vrtim glavom, a on ćuti. Bolje mu je.
"Ne znam šta planiraš da uradiš niti kako. Ali od tebe zahtevam, ništa manje niti više, zahtevam da oba deteta imaju skladnu porodicu. Kako ćeš to izvesti, nemam pojma, ali ćeš to uraditi. Ni Hana ni Adriana neće odgajati dete bez njegovog oca. A ti, ako uspeš, napravi neki duplikat sebe ili nauči da se teleportuješ. Jedino tako ćeš sačuvati glavu od mene da ti je ne bih razbila zbog nepromišljenih i ishitrenih odluka."
Jako sam besna na njega. Doveo je sebe u
pat-poziciju.
"Uff! Ako Adriani kažem za Hanu, ostaviće me. Dovoljno je poznajem da znam da mi nikada ne bi dozvolila dete da vidim. A s druge strane, Hana, pa da...Relja i Vuk bi me razbili u najmanju ruku."
Iz većeg u veće sranje upada.
"Ne znam dal mi sestrinska norma dozvoljava ovo da kažem ali ići ću na sve ili ništa."
Duboko sam udahnula dok sam zamišljala kako bacaju drvlje i kamenje na mene.
"Pošto su svi oko nas upućeni u priču Hana plus Bruno jednako je moj sestrić ili sestričina, neka tako i ostane, bar određen period. Provedi neki period sa Adrianom koji nije ispod ili iznad nje i jednostavno donesi odluku. Da li želiš da je zaprosiš i da regularno osnujete porodicu ili ćeš pak da joj kažeš istinu i da budeš sa Hanom. Pošto će ti Hana, verujem, dozvoliti da viđaš dete iako ne budeš sa njom, a za Adrianu to ne bi bio slučaj, dobro razmisli. Ali želim od tebe da budeš otac podjednako za oba deteta. Budem li te videla da ih deliš, ja ću te podeliti na dva dela, u to ti se kunem."
Zapretila sam mu na kraju, a on je samo klimao glavom.
"Najbolje ti je prvo da rasčistiš sve sa Hanom. Sednite, popričajte...Ne znam kakva su njena osećanja prema tebi ali čim je spavala sa tobom, više puta, i čim je rešila tvoje dete da zadrži verujem da ima tu nečega. U govnima si ukratko."
Slegnem ramenima te se odgurnem od komode. Na koju god stranu da se okrene imaće povređenih i to oboje znamo.
"Šta bi ti uradila da si na mom mestu?"
Upita me poraženo, a ja se nasmejem.
"Pod jedna - ne bih varala.
Pod dva - vodila bih računa da ne oplodim dve žene.
Pod tri - koristila bih zaštitu."
Ni pet ni šest mu saspem sve u lice, a on izdahne.
"Nisi mi od pomoći."
Prebacio je ruku preko mog ramena, a ja sam samo slegnula ramenima.
"Ako si već sa Adrianom, budi sa njom. Hana nema prava da se žali jer niste u vezi. A Adriana je ovde oštećena i prevarena strana."
Kažem iskreno dok mi mozak radi sto na sat. Relju sam stavila na Dominikovo mesto, a sebe na Adrianino. Da saznam za tako nešto ostavila bih ga i postupila bih isto kao i Adriana. Nisam žena koju mogu da varaju.
"Misliš?"
Upita me, a ja ga pogledam.
"Šta ti srce kaže?"
Odgovorim na pitanje pitanjem, a on se nasmeje.
"Idem po Adrianu."
Kaže te se odupre o stalažu. Stao je ispred mene, a ja sam se osmehnula.
"Odlučio si?"
Upitam, a on klimne glavom.
"Pa kud puklo da puklo."
Kaže te me zagrli. Obavila sam ruke oko njega te sam izdahnula.
"Samo nemoj da mi povrediš sestru."
Iskreno mu kažem, a on me jače stegne.
"Svesno, nikada."
Odvojio se od mene te me nekako odlučno pogledao.
"Idi sada, želim da što pre izanaliziram buduću snajku."
Potapšem ga po ramenu, a on priđe, poljubi me u čelo te krene ka vratima.
"Hvala ti, na svemu."
Kaže pre nego što izađe, a ja mu namignem.
"Trči, nemoj da te čeka."
Kažem mu te i ja izađem iz njegove sobe. Biće ovo zajebno.
••••
Posle današnjeg ručka shvatila sam jednu jako bitnu, a vrlo tužnu stvar. Adriana je zaista neiskvareno biće. Kada je ušla u kuću bila je poput neke lutkice koja zrači pozitivom i harizmom. Odmah sam pomislila da se folira. A onda kroz priču, gestikulaciju, poglede shvatila sam da je zaista takva. Poznavala se već uveliko sa svima te smo preskočili taj dosadan deo. Isptivala sam je malo ja, malo Renato, a ona je na sve imala odgovore koji su mi se jako svideli.
U nekim trenutcima me je podsetila na Hanu pa mi je to bio još jedan dokaz zašto je Dominik zapao između njih dve.
Obe su harizmatične, zanimljive, lepe, pametne, razborite, al' Hana ima to nešto što ga je jako privuklo. A to nešto i dalje ne znam šta je.
Kada su saopštili da će postati roditelji, nije bilo zanimljivo kao što sam se nadala da će biti.
Tatina reakcija pa bila je...Normalna? Prvo mu je skrenuo pažnju na školovanje, a posle i na deo koji tek treba da sledi po pravilu. U prevodu. Kada se venčaju morće da nastavi s fakultetom. S druge strane bio je srećan zbog njih, a ja nisam propustila priliku da ga zezam što će postati deda. Zoi je bila srećna iako je bila uplašena jer su tako mladi još uvek. Renato, pa on je izneverovao, ako se tako može opisati njegova reakcija. Ja sam normalno prišla, čestitala Adriani te sam joj poželela dobrodošlicu u našu ludu porodicu.
I tako, dan je tekao lagano, a mene je sve više morilo to kako li će Hana sve podneti.
Dominik je bio srećan i to se jasno videlo. Drago mi je zbog njega ali mogao je makar malo da se suzdrži, eto, čisto onoliko koliko je potrebno da u budućnosti sebi ne zagorča život.
"I kako ti se čini?"
Dominik sedne pored mene te se ja štrecnem jer sam zapela duboko u svojim mislima.
"Čini mi se kao devojka kojoj ne smeš da slomiš srce."
Pogledam ga nežno, a on klimne glavom. Adriana je osoba koja želi samo ljubav i to jasno pokazuje, a ja sam naučila dobro čitam ljude.