Završna reč

26

Pisac

Drugi dan, od kako je Rea saznala da joj je majka živa, se polako bližio kraju. Časovnik je otkucavao pet sati. Dok su se u Londonu, porodice, spremale za čaj, Rea je vadila novčanice iz svog novčanika i u pripitom stanju ih gurala barmenu.
Prva čaša - bila je za bol koju je osetila kada je saznala da je ostala bez majke. To cepanje duše, kidanje na živo srca iz tela, ne bi poželela nikome. Videla je majčinu suzu na dnu čaše koja joj je dobro ostala urezana u sećanje, onoga dana kada ju je videla posle saobraćajne nesreće. Tu, na dnu čaše, oslikavala se sreća koju je osetila kada ju je zagrlila i olakšanje kada je čula njen umilni glas.
Druga čaša - bila je za utapanje tuge dok se u zlaćkastoj tečnosti oslikavao Sienin lik. Opominjala ju je, ponovo, da se mane čaše i da joj ona ništa neće pomoći. Vikala je daveći se u viskiju 'To nije ženstveno.', al' Rea se osećala samo živo, a ne kao žena.
Treća čaša - bila je za smanjenje besa koji je osetila u trenutku kada je saznala da će još sat vremena provesti u pustoj sobi za ispitivanje. Razbila je sto. Izbila šarke iz njega dok je kiptala od besa. Proklinjala je dan kada se složila sa Reljom da treba priznati zločin. Gadila joj se pomisao da je delila isti vazduh sa njim. Vratiće mu ona, kad tad, mislila je. Bes ju je obuzimao sve više dok je Reljin lik davila u tečnosti.
I tako, čaša po čašu, vreme je prolazilo, a Rea je bila omamljena od alkohola koji joj je tekao kroz vene. Konobar je par puta pokušavao da je odgovori od još jedne ture, ali džaba. Svaku je plaćala duplo više ne mareći što joj je novčanik, na kraju, ostao prazan.
U ruci je držala čašu do pola punu viskija.
Kažu, jedan viski je dovoljan.
Dva su previše.
Tri su premalo.
A četiri čaše je minimum.
Zato je Rea stukla pola flaše, a njen organizam je reagovao kao da je to uobičajena tečnost sa kojim se sreće. Iako ona nije bila alkos, imala je veliku toleranciju na alkohol. Braća joj govore da je to na oca povukla, a njoj je samo važno da se opusti, a ne da se napije.
U sedam časova, na drugom kraju noćnog kluba pojavio se krivac za jednu od Reinih mnogobrojnih čaša.
Relja je u klub ušao kao da ga poseduje, rukom dozivajući gazdu objekta.
"Zauzeta je."
Nadjačavajući muziku crnooki je progovorio tik ispred Relje.
"Biće slobodna za dva sata."
Nadovezao se dok je je u jednoj ruci držao tompus, a u drugoj čašu jakog alkoholnog pića.
"Zašto kršiš dogovor?"
Hladno ga je Relja upitao dok ga je gledao s visine. Nije mu bilo do svađe, hteo je da se opusti i olakša.
"Samo je iskrsla hitna zamena."
Tip je slegnuo ramenima, dok se Relja cinično smejao. Svašta je on znao o njemu. Sve prljavštine koje se kriju iza "legalnih" papira ovog mesta. Mogao je da ga sravni sa zemljom samo jednim potezom. O, a sada je bio itekako u modu za to. Ako pošteno plati, očekuje da sve bude sprmeno kada dođe.
"Godinama sve ide po dogovoru. U isto vreme u istoj sobi, u čemu je sada problem? Ako dogovor pada, onda neka svi padnu."
Relja mu se približio, dok je gazdi zastajao dim u ustima koji je nasilnički povukao. Susreo se sa Reljinim hladnim pogledom koji je zaledio disajne puteve čoveka naspram njega. Znao je da je to znak da se povuče, te je tako i uradio.
"Nije još uvek otišla, preusmeriću je."
Odgovorio mu je brzo, dok se spremao za beg.
"Čekam je ovde."
Relja je dodao, prekrštajući ruke na grudima.
Godinama je stalni član noćnog kluba.
Pod stalni, podrazumevamo da se bar jednom mesečno nađe u njemu. A sada, da li koristi njegove usluge, one intimnije, prljavije i skuplje, pa to sve zavisi od trenutka do trenutka.
Trenutno oseća da će eksplodirati, a jedini način da se tog osećaja reši je da uzme svoju skupu kurvu i odvede je do vip sobe u kojoj se oseća kao na svom terenu.
Ivana je Ruskinja, braon kose i očiju. Čist kontrast plavušama sa plavim očima koje dolaze iz iste države. Ona je povukla na svog deku koji je poreklom iz Italije. Tako je i došla ovde. Put ju je kao mladu naneo na ove poslove. Svoje vitko, graciozno i vrelo telo prodavala je, noću, bogatašima na određen broj sati za velike svote novca. Učinila bi da zaborave na sve tegobe koje ih more kada njene usne dotaknu njihove muškosti.
Relja je od prvog dana uzimao nju. Njene obline savršeno su pristajale njegovim šakama, dok su njeni potezi činili da ga vine u nebesa i isto tako baci na dno, al' bez da ispusti i jedan zvuk.
Ta reputacija ga je pratila. Hladni zavodnik koji je fantastičan ljubavnik. A njegova nema strana tokom odnosa je palila vatru u svim devojkama.
Korak uz njen Relja je išao ka sobi gde će napokon zaboraviti na sve što ga muči. Počevši od smrti i ponovnog oživljavanja svog oca do sasvim levih stvari.
Ivana je graciozno koračala pored njega ponoseći se time što je nije zaboravio. On, bio je najbolji od svih. Njemu bi pred noge pala i cent da joj ne ostavi. Jer jedna noć sa njim, pamtila se mesecima.
I u trenutku kada se Ivana uhvatila za kvaku uz osmeh, Relja je zastao svoj pogled preusmeravajući na deo kluba gde je bio šank. To lice, stav i pogled ne bi promašio nikada.
Gledao je kako se Rea ljulja od alkohola na barskoj stolici dok trese prazan novčanik i nevoljno sleže ramenima konobaru koji je odmahivao glavom. Ispred nje su stajale uredno složene prazne čaše od viskija dok je ona prstom pokazivala ka flaši na polici iza.
Klatila se kao klatno u satu. Samo je čekao trenutak kada će njene pune usne da poljube prljav pod. Pre ju je viđao pijanu, ali nikada ovako. Sama je sedela smeškajući se praznim čašicama.
Pomislio je 'Svako se leči na drugačije načine', dok se dvoumio šta da uradi. Razni momci su joj prilazili, nudili se i šarmirali je al' sve je terala. To je posebno izazvalo osmeh na Reljinom licu. Njene namrgođene face dok ih odbija i gnušenje dok ih odmerava bili su bolji od svakog filma koji je odgledao. I u trenutku kada je ustala i zateturala se, licna u Reljinoj glavi je popustila.
"Sledeći put, obećavam, al' večeras moram da idem."
Rekao je Ivani koja ga je pokunjeno gledala i nemo klimala glavom. Dok je povlačio pantalone malo ka gore Relja je brzim koracima išao ka Rei koja se spremala da sedne na drugu stolicu i da traži piće od drugog barmena.
"Vreme je da kreneš kući. Olešila si se."
Progovorio je tik iza nje uzimajući joj tek natočenu čašu viskija iz ruku.
"Mene Bog kažnjava i ovako pijanu."
Ni da se okrene progovorila je smoreno, a Relja je samo prevrnuo očima dok je iskapljivao sav sadržaj iz staklene čaše.
"Onda nemoj da piješ da te ne bi kažnjavao."
Odgovorio ju je dok je vadio novac da plati piće.
"A ti nemoj da me pratiš. Dosadan si."
Smoreno je odgovorila dok joj se glava klatila.
"Ni meni nije drago što sam zbog tebe propustio dobru noć."
Govori joj dok gleda preko ramena u Ivanu koja je sedela na stolici do nekog tipa lažno mu se smeškajući.
"Ja te zvala nisam, tako da. Izvini me, ali moram kući da nahranim kokošku i ispečem psa."
Ošamućeno je skočila sa stolice te se zateturala samo tako. Da je Relja nije uhvatio pala bi na pod.
"Nit imaš kokošku, nit kuče."
Odgovara joj dok je drži za ruke i ispravlja.
"Vodim te kući na trežnjenje."
Priča dok je vuče za sobom, a ona nevoljno koči potpeticama štikli.
"Neću sa tobom nigde! A kamoli kući."
Kategorično je odbila dok se držala za neku šipku, a Relja je besno provrteo glavom te je u jednom potezu prebacio preko svog ramena i tako izneo iz kluba.
"Upomoć! Kidnapovanje."
Vikala je dok se smejala kao budala viseći na njegovim leđima.
"Ovaj čovek želi da me ubije! Što je smešno, jer ja želim njega."
Smejala se toliko glasno da su se svi okretali za njima. Relja je prevrtao očima dok je pokušavao da je ućutka al' džaba.
"Smiri se."
Naredio je dok je vezivao i sebi i njoj zaštitni pojas u kolima i dalje se pitajući šta mu je ovo trebalo.
"Gde su ti ključevi od stana?"
Upitao ju je dok je startovao auto, a ona je samo slegnula ramenima.
"Bili su tu. Al' više nisu."
Ravnodušno je rekla pokazivajući Relji svoju torbicu u kojoj nije bilo ključa.
"Izgubila si ključ? Zaista? Koliko imaš godina? Deset? Čak je i Leo zreliji od tebe!"
Frktao je besno okretajući auto u drugom pravcu.
"Ideš u hotel onda. Jer ako te ovako pijanu dovedem Klari na vrata vratiće te na fabričko šamarčinom."
Išao je ka jednom od hotela u blizini dok je ona negodovala.
"Neću u hotel. Tamo se vode lake devojke, a ja nisam laka, a i nemam novca više. Onaj bankomat je sve pojeo."
Pijano maše prstom dok se smeje.
"Barmen, ne bankomat."
Relja iznervirano pukće dok, ponovo, okreće auto i ovaj put vozi ka svom stanu.
••••
Nije lako s pijanom devojom biti u liftu, niti izaći iz njega. Kada je otključao vrata kao furija je ušla pre njega. U letu se izula te je odmah sletela u dnevni boravak. Relja nije stigao ni cipele da skine kada je muzika počela da se ori stanom.
Srpska žalopojka je ispunila svaki centimetar Reljinog stana dok je Rea kopala po vitrinama u potrazi za flašom viskija.
"Kad se budeš ženio
poslaću ti bele ruže
a kad vidiš od koga su
gledaj da te ne rastuže."
Pevala je držeći flašu blizu ustana te kada je krenuo instrumental nakrenula ju je.
Relja je stajao naslonjen na dovratak s prekrštenim rukama na grudima posmatrajući je kako igra dok joj glas puca, nadao se, od alkohola.
"Dve muzike toga dana
sviraće al' kako kome
jedna tebi na veselje
druga tužnom srcu mome."
Zakukala je, a Relja je napravio bolnu facu. Isfalširala je debelo, al' oprošteno joj je bilo.
"Košulje od bele svile
muzikanti tad nosiće
koju pesmu da sviraju
kad me vide oni znaće."
Dok se držala za svoju belu košulju sa zlatnim dugmićima uživela se u pesmu za sve pare.
"Koju će da sviraju?"
Upitao ju je Relja zabavljeno i dalje stajući u prikrajku. Podigla je prst dok je uzimala još malo alkohola. Hteo je da joj ga uzem, ali ovo je bilo zanimljivije.
Sada na maksimum pojačan Haris Džinović počeo je da peva dok se Rea na maksimum uživela.
"za muštuluk bi pozlatio prvog ko mi bude javio
da se kaješ što si njegova, i da si pogrešila
za muštuluk bi pozlatio
samo kad bih opet saznao da kraj njega sada imaš sve,
a još pitaš za mene."
Vrtela se dok je jednu ruku u kojoj je držala daljinski prislonila na grudi, a drugu, u kojoj joj je bila flaša držala visoko podignutu.
"ja ne krijem što tugujem,
sto bez tebe zauvek ostajem,
oprosti mi zbog ljubavi ja sam ti je davno ukrao."
Kako je to otpevala tako je i struja odlučila da nestane. Relja je mislio da mu je pao mrak na oči koliko 'dobro' peva, ali vrisak i lomljenje flaše su ga trznuli.
"Rea!"
Viknuo je kada mu je zvuk slomljenog stakla zaigrao u ušima.
"Upali! Upali nešto odmah!"
Vikala je na njega dok ni sama ne zna kuda je išla. Cupkala je u mestu dok se okretala oko svoje ose uplašeno.
"Smiri se. Samo je nestala struja."
Pokušao je da je umiri, ali nije išlo.
"Zeleni mi pred očima! Pašću u nesvesti! Upali prokleto svetlo!"
Viknula je na njega te u trenutku kada je Relja upalio lampu na telefonu tako je ona bosom nogom nagazila na staklo na podu.
"Šta mene neće snaći sa tobom!"
Relja je besno komentarisao dok je Rea kukala od bola u peti. Krv joj se slivala niz nogu dok je jaukala.
"Smiri se!"
Dreknuo je na nju polako joj prilazeći.
"Boli!"
Uzvratila je istom intonaciom glasa.
"Zašto si bosa koji đavo!?"
Upitao ju je besno, a ona je već poluotrežnjena odmahnula glavom tražeći svetlo koje je bilo kod Relje u rukama. Popila je boga oca, a samo jedan nestanak struje je bio kao bazen pun vode za njen organizam.
"Ne mogu da stojim."
Žalila se dok je gledala kako joj prilazi, a on je samo odmahivao glavom.
"Dođi ovamo."
Stavio joj je ruku oko struka, a ona je njemu oko vrata te je krenula da skakuće za njim do garniture.
"Idem po prvu pomoć."
Rekao je okretajući se, al ga je njen vrisak vratio u prvobitni položaj.
"Ti da mi sklanjaš staklo? I ne diraj tu lampu, uperi je u mene."
Govorila je istraumirano dok se Relji od besa sve mutilo pred očima.
"Hoćeš da ti ostane staklo u nozi?"
Upitao ju je, a ona je brzo krenula da odmahuje glavom u negativnom smislu.
"Idemo kod doktora!"
Ishitreno je rekla te je Relji sinula ideja napamet.
"Čekaj."
Podigao je prst te je krenuo da traži u imeniku broj svog komšije koji je medicinski brat.
Rea ga je gledala, trpeći jak bol u nozi, kako priča sa tim čovekom. Koliko je razumela dolazi uskoro.
"Doveo sam ti doktora, zahvali mi se kada se otrezniš."
Govorio je dok joj je u ruku stavljao lampu, da ne bi vrištala, te je krenuo ka ulaznim vratima jer se očulo zvono.
Ubrzo zatim Relja se vratio u dnevni boravak, a za njim je išao čovek u srednjim godinama.
"Dobro veče."
Medicinski brat se obratio Rei, a ona ga je pozdravila klimajući glavom.
"Dobro veče, hvala Vam što ste došli. Da sam ostavila da mi on vadi staklo iz noge, završila bih sa sepsom u urgentnom."
Brzo je rekla pružajući nogu ka doktoru, da ga tako nazovemo, lakše je.
"Dobro je te nisam još otišao na dežurstvo. Imaš sreće."
Čovek se našalio, a Rei je laknulo kada je videla da je čovek krajnje profesionalno postupio što se tiče njene noge.
"Imaš dosta staklića u nozi."
Govorio je dok je palio veliku lampu na baterije i stavljao je ispod njene noge.
"Moraću da ti dam anesteziju dok sve ovo izvadim. U suprotnom će te baš boleti."
Govorio je s nekom lakoćom, a Rei je umalo pao mrak na oči.
"Ne! Nema potrebe za anestezijom! Slobodno vi to na živo."
Kategorički je odbijala, dok se Relja smeškao. Vidi ti to - pomislio je, - sem mraka, plaši se i igle.
"Neizvodljivo je da ti čistim nogu bez anestezije. Pomerićeš se, gurnuću staklo dublje."
Doktor je bio rešen da Rei da anesteziju, a ona se vrpoljila i odbijala.
"Ako treba daj joj, nema šta da odbija."
Relja je govorio dok je prolazio da sedne do Ree koja je grčevito stezala jastučić.
"Neću da me bockaju! Ne treba anestezija!"
Kao malo dete se protivila te je krenula da pomeri nogu kada je doktor izvadio špric i iglu.
"Ne!"
Vrisnula je kada je krenuo ka njenoj nozi sa onom igletinom, tako se bar njoj činila da je, a doktor joj je zadržao nogu na svojoj.
U trenutku kada je igla dotakla površinu njene kože, Relja je ispravio ruku nežno je hvatajući za bradu i još laganije spajajući njene usne sa njegovim. Na trenutak je u neverici stajala, ne shvatajući šta se desilo, al' bar nije reagovala na iglu koja joj se duboko zarila u meso.
Relja je lagano krenuo da joj ljubi usne dok je ona i dalje ošamućeno stajala pod dejstvom šoka. Tek kada joj je malo živahnije povukao usnu, stavljajući svoju ruku na njen vrat trgnula se te je krenula da mu uzvraća sočne poljupce.
Njen mozak govorio joj je da je to pogrešno. Da stanu i da se odmah povuče, al' alkohol, odlučila je na njega da se vadi, je govorio sve suprotno. Zato je svoju ruku nežno, umesto svom snagom, položila na njegov obraz dok je njegova brada sasvim prirodno bockala njene prste kao da ih pozdravlja.
Relja je opijeno ljubio svaki centimetar njenih mekanih usana dok je zaboravljao na sve oko sebe.
Mic po mic, vreme je prolazilo, a ni jedno od njih dvoje nije nameravalo da se povuče. Ta začarana igra ih je opila do srži jer kada je Rea ispustila tihi uzdah zadovoljstva, Relja se nasmešio sisajući njemu usnu.
Jednom je pokušao, nije uspeo.
Drugi put nije nameravao, al' je završio sa plavim jajima.
Treći put, uz pomoć stanja šoka, uplašenosti i dezorijentisanosti, uspeo je konačno da okusi ta brbljiva usta koja su ga iz dana u dan nemilosrdno vređala ali isto tako se neverovatno dobro ljubila.
Rea je želela da stane, da se odmakne i da pobegne glavom bez obzira iz njegovog stana iako je bio mrak, ali nije. Tanke, providne i jake niti su je vezivale za njega, dok je sila događaja gurala njeno lice ka njegovom. Opijeno ga je ljubila iza sebe ostavljajući sve. I glasove i savest, kao i prokletu iglu, doktora i staklo. Tu u tom momentu dok je alkohol strujao njenim venama nije bilo mesta za pitanja i konstatacije. Samo, želela je da uživa jer će sutra sve postati bledo sećanje. Bar se tome nadala.
"Gotovo!"
Doktor je glasnije rekao te je ton njegovog glasa uspeo da odvoji njihove usne.
Rea je raskolačenih očiju gledala čas u Reljine oči, čas u natečene i crvene usne koje su tako grešno izgledale na njegovom licu da je jedva uspela da se odmakne.
Relji je rolerkoster emocija strujao glavom dok mu je do mozga dolazilo šta je upravo uradio. Naglo je sklonio svoju ruku iz njene kose dok je osećao kako mu usne pulsiraju. Gledao je u nju dok je gutao veliku knedlu na svaki pogled koji bi pobegao ka njenim usnama koje su blago otvoreno stajale, onako natečene, vlažne i veće.
Htela je nešto da zausti ali nije uspela jer joj je glava klonula na njegovo rame toliko brzo da se Relja štrecnuo.
"Rea! Šta joj je?"
Uplašeno je upitao doktora koji se smeškao.
"Pošto nije reagovala na igle, a video sam da je uznemirena, ubrzigao sam joj lek za smirenje, ujedno i za spavanje, u venu dok ste vi razmenjivali DNK čestice."
Relja je odahnuo te joj je samo glavu polako naslonio na jastuk.
"Hvala što si došao. Izgleda da se baš plaši mraka."
Relja se našalio dok je pružao ruku svom komšiji.
"Rekao sam ti da sam uvek tu, samo cimaj. Sad lepo premesti devojku u krevet, lezi i spavaj. Struje neće biti do jutra, veliki je kvar."
Govorio je dok je išao zajedno sa Reljom do vrata. Od kako mu je naš dragi sudija spasao zadnjicu na sudu zakleo se da će biti tu kada god ga pozove. I sva sreća, održao je obećanje, jer da nije Rea bi hodala sa staklom u nozi još dugo.
"Nije mi devojka i hvala na informaciji."
Potapšao ga je po ramenu dok se u sebi nervirao jer opet mora da objašnjava njegov odnos sa Reom nekome. To mu je podizalo živac na maksimum.
"Za sada..."
Namignuo mu je dok je izlazio iz stana.
"Prijatelji se onako ne ljube."
Nasmejao se dok je podizao ruku u znak pozdrava.
Relja je samo odmahnuo glavom te je zaključao vrata za sobom. Mi nismo ni prijatelji. Nevoljno se vraćao u dnevni boravak kod svoje drage nevolje koja je ošamućeno spavala kao beba.
"Kada će nam poverovati da se mrzimo?"
Upitao je, dok ju je lagano uzimao u naručje noseći je ka spavaćoj sobi. Njegovoj sobi.
Relja, znaš da imaš gostinjsku, zar ne?
••••
Zbog Reljine nemarnosti, Reu su probudili zraci sunca koji su slobodno ulazili kroz ceo stakleni zid. Da nije bila omamljena, sigurno bi i ranije ustala,  a ne skoro u jedanaest sati.
Protegla se dok joj je kičma lagano puckala te kada se okrenula na stranu, da pogleda šta joj to steže telo umalo joj je srce iskočilo iz grudi.
Relja je bio naslonjen, leđima, na nju dok je i dalje bio u dubokom snu.
Ciknula je iz sve snage prestravljena prizorom koji ju je dočekao rano ujutru, te je nekako uspela da ga gurne sa kreveta, jer je već spavao na ivici. Prava dama, raširila se preko ogromnog kreveta, a njemu ostavila samo delić.
"Šta?!"
Relja je viknuo kada je celom težinom pao na pod, a Rea je izbezumljeno gledala sve oko sebe, pa i u sebe.
"Šta si to uradio!?"
Vrisnula je na njega gledajući belu majicu koju je nosila na sebi. Tri puta veću od svoje uobičajene.
"Ti si mene oborila."
Sanjivo je progovorio dok se naslanjao na laktove i dalje ležeći na podu. Iako je tvrd i neudoban, bilo mu je lakše da tu malo krivi kičmu nego da ga Rea ispesniča, bez razloga.
"Zašto sam gola?"
Upitala ga je, a on je malo popridigao glavu te se nasmejao.
"Vidiš da imaš majicu na sebi."
Kratko je rekao te je zevnuo, protežući se.
Rea je odmahivala glavom stavljajući ruke na nju. Pokušala je da premota film u glavi, da se seti kako i zašto se presvukla, zašto je došla kod Relje i kako je prokleto završila u njegovom krevetu?
Ima rupe u sećanju.
Ne seća se dolaska.
Seća se dela sa nestankom struje i sve dok nije iznenada zaspala posle poljupca.
Poljubac!
Udarila se u glavu toliko jako da je proskičala.
Nisu valjda? Nije. Ma sigurno.
"Ne."
Tiho je rekla dok je odmahivala glavom. Nije spavala sa njim, nije!
Ponavljala je sabi u glavi te je napokon uspela da se ubedi.
"Ja ne bih bio toliko siguran u to."
Relja je pokvareno dodao izležavajući se pored kreveta.
"U šta?"
Besno ga je upitala, a on se nasmejao.
"Da nismo spavali."
Popridigao je glavu te joj namignuo.
Poznaje svoje telo - govorila je u sebi - nisam spavala sa njim. Nisam...
Lagano se nagnula preko kreveta do ivice te je tačno visila iznad Reljine glave. Spustila je ruku na njegovu vilicu te ju je okrenula ka sebi da bi je pogledao.
"Da si poslednji muškarac na ovom svetu, sa tobom nikada ne bih postelju izgužvala."
Hladno, odsečno i ubeđeno je prozborila te se samo okrenula u nameri da ustane sa kreveta i da nestane odavde ali nije uspela.
Reljine ruke su je ščepale za mišice povlačeći je sa kreveta pravo na njega.
Kada je dotakla telom njegovo naglo ih je okrenuo tako da je ovaj put ona bila ispod njega.
Gledali su se dok je ona ubrzano disala zbog naleta besa, a on dok je pokušavao da se savlada.
"Crna čipka, zaista? Baš si neposlušna."
Kroz osmeh je odmahnuo glavom dok je sebi dao za pravo da nežno spusti ruku na njenu golu butinu. Da njeno telo nije odreagovalo naglim podizanjem i uvijanjem, oslobodio bi je, mogao je da se zakune, ali to je bio samo okidač da glavu niže spusti i ponovo okusi onaj med od usana koji ga je proganjao čitavu noć.