Završna reč

13

- sutradan -

Gledam u dekoraciju ispred sebe te se osmehenm. Ko bi rekao da već imam trideset? U duši se osećam kao one buntovne tinejdžerke. Kažu, za dame nisu splavovi. Za žene nisu noćni klubovi...Pa gde onda ja išta i da slavim? Neka meni na rodnom listu piše tačan broj godina, ja ću u dušiti biti barem deset mlađa. Klubovi, kafići, kafane, splavovi, čekajte me...Moje vreme je tek došlo.

"Au kako ste se doterali."

Okrenem se ka svojoj porodici te se osmehnem.

"Moramo da ostavimo dobar utisak."

Hana kaže, te se zavrti dopuštajući svojoj haljini da se razleprša.

"Misliš moraš da ostaviš dobar utisak na nekog mog kolegu?"

Upitam je podižući obrve, a ona se kobojagi ljutne te kategorično odnegoduje.

"Prestari su za mene."

Pokuša da se izvuče, al' joj ja ipak namignem.

"Onda ću ti nabaciti jednog od braće."

Kažem te se okrenem u pravcu kola koja su stala ispred kapije. Entoni ju je otvorio te je tatin crni džip ušao u dvorište.

"Znaš, da se orodimo."

Našalim se sa njom dok krećem ka kolima.
Prvi je izašao Dominik koji me je odmah privukao u snažan zagrljaj.

"Srećan rođendan Reice."

Poljubi me nežno u obraz, a ja se nasmešim.

"Hvala ti bato."

Poljubim i ja njega u obraz te se brzo nađem u Renatovom zagrljaju koji me je plus povukao za uši.

"Srećan ti rođendan voljena moja!"

On je moj ludi mlađi braco kog naprosto obožavam. Al' naravno, ne odvajam nikoga od njih, sve ih jednako volim.

"Srce moje hvala ti."

Cmoknem ga zvučno u obraz te mu prođem rukom kroz kosu. Sva koja braća, sem Lea naravno, su viša od mene. Osećam se najmlađe.

"Princezo!"

Tata me pozove te se odaljim od Renata.
Najlepši osmeh uvek čuvam za njega. Raširi ruke prilazeći mi te mu se zaletim u naručje i jako ga zagrlim. Možda nije bio uz mene od mojih prvih koraka ali je učinio da svaki naredni bude sve lepši.

"Srećan rođendan dušo moja. Želim ti sve najlepše. Da mi uvek ostaneš tako pametna, lepa, dobra, zdrava i da se ne petljaš sa muškarcima koji te nisu vredni."

Poljubi me u kosu te ga ja još jače stegnem.

Kada ste mali maštate o porodici koja izgleda ovako...Mama i tata koji se bezgranično vole i svoju ljubav su krunisali brakom.

Ja u takvoj porodici nisam odrasla. Tata nije od mog rođenja bio uz mene. Bio je sprečen..Tek posle možda pet godina sam ga upoznala i od tada i ako sam bila mala, znala sam da ću ga voleti najviše na celom svetu. On je moj junak, borac, kralj...Moj oslonac, svet. Mama nikada nije bila sa tatom u vezi posle mog rođenja.

Ona je bila i još uvek je zaljubljena u Entonia. Voli ga i oni su uspeli da pruže Vuku, Hani i Leu porodicu o kojoj sam ja maštala kao mala i jako mi je drago na tome. Tata i mama su ostali prijatelji i volim što su njihovi odnosi fantastični jer ne bih podnela da se još ne vole pored svega ostalog.

Lagano se odaljim od njega te ga poljubim u obraz.

"Hvala ti od srca, tata."

Toplo mu se osmehnem te se odmaknem od njega kako bi mogao sa ostalima da se pozdravi. Tata i Entoni su u sasvim, što bi se reklo, kul odnosima i ako sam čula da Entoni tatu uopšte nije voleo pre. Takođe tata je sa Leom, Hanom i Vukom super. Voli ih kao i oni njega. Ista je priča sa mamom i Entoniem što se tiče Renata i Dominika. Ne mogu vam opisati koliko sam srećna što tata ima ženu koja ga voli, jer je zaslužio svu radost ovog sveta.