Završna reč

28

Rea
Rossi

"Odbićeš zar ne?"
Keli ishitreno odreaguje te se brzo sabere, pokunjeno se smeškajući.
"Mislim, ipak njega da braniš..."
Stresla se te mi je lagano prišla i tiho rekla.
"On je zver koju treba uspavati. Doživotno."
Napravila je gadljivu facu dok sam se ja smejala.
"Razmisliću...Ne znam koliko je on moja šolja čaja."
Slegnem ramenima dok vraćam papire nazad u fasciklu.
"Nećeš promašiti ni ako odbiješ. Traže od tebe da ga zastupaš jer znaju da će uz tvoju pomoć biti oslobođen. Ali on to ne zaslužuje."
Keli je iznervirano pričala dok je šarala rukom po stolu. Znam je godinama, tačnije, od kako sam počela da radim. Super je osoba i sa njom se uvek dobro i kvalitetno ispričam.
"Šta je ovo?"
Podigne fasciklu koju sam maznula iz Reljine sobe malopre, a ja odmahnem glavom.
"Neki Reljini papiri."
Kažem neobazirući se toliko na nju dok čitam ponovo onaj zahtev.
"Reljini hm."
Očula sam sklanjanje lastišta te i otvaranje fascikle.
"U poverenju...On je tako zgodan!"
Prorezi tiho, a ja samo podignem pogled s papira ne trudeći se i glavu da mrdnem.
"Javna tajna."
Dodam, a ona se nasmeje.
"Dal' ima devojku? Ha? Ma dobro, šta to mene briga ipak, on je jedno deset lestvica iznad mene. Al' dobro, interesuje me."
Radoznalo sve izdeklamuje dok pravi teatralne poteze.
"Ma jesi li se ti to majke ti u njega zaljubila?"
Iznenađeno je upitam, a ona se ukopa.
"Ja? Ne!"
Kategorički odbije, a ja se napravim kao da sam joj poverovala.
"Nema devojku koliko znam."
Dodam blaže dok uzimam fasciklu iz njene ruke i stavljam je preko one sa slučajem.
"Rea ja moram da ti se poverim."
Smoreno je rekla dok je sedala u stolicu.
Pogledala sam je radoznalo, a ona je počela da se igra s usnama.
"Ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu od onog dana."
Pokunjeno je rekla kvrckajući prste na ruci.
"Kog dana?"
"Kada sam mu upala u kancelariju, jer nisam znala da je tu samo sam htela neke papire da dodnesem, i videla ga kako se presvlači posle suđenja. Bos, pantalone samo navučene nisu zakopčane, a gore go. Ako mi tad oči nisu ispale nikada neće. Lik je tako dobro građen. A tek usne...Ja verujem da bi svaka ženska pala u nesvest posle jednog poljupca sa njim."
Gledala sam je podignutih obrva kako zanešeno priča o Relji. Da se ne lažemo jer je očigledno da je vrhunski građen ali ovo podizanje među zvezde i preuveličavanje mi je hit. Ko bi još pao u nesvest? Mogla bih iz prve ruke da opovrgnem tu njenu konstataciju al' sam je zadržala za sebe. Bilo pa prošlo, neću da se vraćam.
"Smuvaj ga."
Izleti mi, a ona me preseče pogledom.
"Ti si luda!"
Vrisne na mene te brzo prekrije usta rukom.
Upitno je pogledam, a ona kao da je duha iza mene videla. Zbunjeno se okrenem te uočim šta ju je uplašilo. Relja i Gabrijela su ušli u hodnik. Hodali su kao da su oslobodili zgradu suda, a meni je došlo da prevrnem očima.
"Dobro jutro."
Keli im se toplo obrati, a ja se samo nasmejem. Može li njegova pojava jednom da me zaobiđe?
"Dobro jutro."
Odgovore joj u isto vreme te se zaustave pored nas.
"Da li je nešto stiglo za nas?"
Relja je upita, a ona brzo odmahne glavom.
"Za vas ništa nije, još uvek, samo za Reu."
Kaže uvežbano, a ja se nasmejem.
"Zna se ko se ovde najviše traži."
Našalim se dok se spremam da odem jer ne mogu da podnesem Gabrijelino merkanje.
"Imam li neku fleku?"
Upitam je besno kada skapiram da me odmerava od kako je ušla.
"Smiri doživljaj Rea, ništa ti nisam rekla."
Pakosno doda, a ja se cinično nasmejem. Krenula sam da joj uzvratim kada me je Relja prekinuo.
"Kako ti je noga?"
Upitao me je,  a ja sam se tek sada i setila noge. Posao i obaveze sklanjaju misli s bolne tačke.
"Dobro je, valjda. Otići ću sutra u ambulantu da mi ponovo previju."
Odgovorim mu, a on klimne glavom.
"Šta ti se desilo sa nogom?"
Gabrijela me upita, a Keli načulji uši. Voli sve da zna, zato obožavam sa njom da vodim trač partije.
"Zgazila sam na staklo."
Odgovorim joj opušteno, a ona se strese. Odmahnem glavom te pogled preusmerim na Keli koja je očarano gledala ispred sebe.
"Kako ćeš kući?"
Relja me upita dok s Gabrijelom ide ka svojoj kancelariji.
"Taksijem."
Odgovorim mu, a on se nasmeje te samo nastavi pravo. Pokvarenjak. Zna da mi je dao novac pa me sada provocira.
"Ima hiljadu razloga zašto ne želim da ga muvam."
Keli odmah progovori kada oni zamaknu za ćošak, a ja se nasmejem podstačinjući je pogledom da nastavi s pričom.
"Prvo...Nisam njegov nivo. Drugo...Nemam neki položaj u društvu...Treće imam osećaj da se muva sa Gabrijelom. Četvrto...Jesi li videla kakve cice on juri, ja sam nula! U svakom smislu te reči."
Pokazala je rukama na svoje telo na kom su se jasno ocrtavali atributi. Široki kukovi, bujne grudi i malo veće butine. Prava nulica.
"Ništa ne gubiš ako pokušaš. A i, izgledaš lepše od Gabrijele sto puta."
Namignem joj te je malo ohrabrim.
"Zreo muškarac neće da juri fizički izgled, već će da ga interesuje kakva si iznutra. Tvoja razmišljanja, privlačiće ga tvoj način govora, izražavanja i tako dalje..."
Posavetujem je krajnje prijateljski, a ona klimne glavom.
"A zašto si ti onda sama?"
Iznenada me upita, a ja skupim obrve.
"Molim?"
Nasmejem se, a ona odmahne rukom.
"Mislim...Neverovatna si osoba. Čista desetka u svim kategorijama. I dobra i požrtvovana, pravi prijatelj, saosećajna, prelepa, prezgodna, atraktivna, uticajna, opasna, borbena...I sama. Zato mene ne boli što sam sama kada tebe pogledam. Ženo, premija si."
Iskreno kaže, a ja se raznežim. Retko ko me u poslednje vreme hvali. Uvek sam na nekom stubu osude zbog mojih ishitrenih reakcija, ponašanja, dobacivanja. Ljudi kao da ne vide sve moje strane. Zato me je ovo baš oduševilo što je Keli rekla. Bože moj, svi greše, ali su svi i ljudi. Svakome topla reč prija.
"Žene nekada imaju previsoke kriterijume, pa iz tog razloga teško nađu partnera koji im odgovara. I hvala ti puno na tom komplimentu, divna si."
Pružim ruke te je zagrlim preko stola, a ona mi uzvrati smeškajući se.
"Idem sada. Moram da odlučim šta ću sa ovim slučajem da radim."
Lagano se odvojim, uzmem fascikle te krenem ka izlazu.
"Odbij i reši se budale."
Dobaci za mnom a ja samo podignem palac ka gore. Odluku ću neku doneti, al' sad kakvu...Ne znam.
••••
"To ti je odeća od juče!"
Hana optuživački uperi prst u mene dok obe umorno padamo na trosed u mom stanu.
"Pa?"
Upitam je dok lagano podižem desnu nogu da mi se ne bi pravio pritisak.
"Ko je srećnik?"
Zaigrano je podigla obrve dok je palila muziku na televizoru.
"Klub."
Slegnem ramenima prećutavši istinu dok je ona odmahivala glavom.
"Ne verujem."
"Poveruj jer sam celu noć pila kao smuk. Zato me glava sada urniše."
Umorno kažem dok rukom prekrivam usta jer sam zevnula.
"A noga ti se sama povredila?"
Pokaže rukom ka mom zavoju, a ja samo prevrnem očima.
"Stala sam na staklo. Ništa neočekivano za noćni provod."
Ne volim kada je lažem. Ali ovo nije laž, ovo je samo ulepšana istina. Razapela bi me kada bi saznala da sam noć provela u Reljinom stanu. Naša porodica je kategorična što se tiče toga. Iako bih ja Hanu rado smuvala sa mojim bratom, Hani nije ni u malom mozgu slika Reljee i mene. Mislim, ne treba ni da bude! Bože sačuvaj, nego eto koliko smo različite.
"Osećaš se na nekog muškarca Rea, ali dobro. Kada budeš htela da mi otkriješ, biću tu da te saslušam."
Ovo nisam želela da komentarišem te sam samo ustala i lagano otišla ka svojoj sobi da se presvučem.
Udobna trenerka i čupave papuče su moj separee, iako to niko ne bi pomislio.
"Razlog tvoje posete je?"
Upitam je dok ulazim u dnevni boravak, a ona smoreno spusti daljinski pored sebe te me tužno pogleda.
"Moramo da razgovaramo."
Skupila sam nevoljno obrve dok sam zbunjeno sedala pored nje.
"Da li je sve okej?"
Upitam je zabrinuto, a ona lagano klimne glavo..
"Treba mi mala pomoć. Mislim da sam uspela..."
Zvuk poruke na mom telefonu je prekine te mi glavom pokaže da vidim ko je.
"Nastavi."
Nema šanse sada da vidim ko je kada moju sestru nešto tišti.
"Pogledaj."
Naredila mi je toliko ozbiljno da sam ja u neverici ispružila ruku te uzela telefon sa stola.
Keli mi je poslala poruku.
Ugrizem se za unutrašnjost obraza dok ulazim u poruke sa njom.
'Siđi ispred zgrade, imam nešto za tebe. Hitno je!'
Pročitam poruku te kroz smešak odmahnem glavom. Šta li je sada našla.
"Ko je?"
Hana me upita, a ja je pogledam.
"Keli. Sekretarica."
Kažem kratko te ustanem sa troseda.
"Odmah se vraćam samo da uzmem nešto, rekla mi je da je hitno."
Govorim dok idem ka hodniku da uzmem patike.
"Nemoj da padneš!"
Viknula je, a ja sam se samo glasno nasmejala.
"Neću valjda."
Pazeći da ne zgazim na petu, odskakućem do lifta.
Šta li je to toliko hitno? Mora da je saznala nešto o Liamu, al' zašto to ne bi preko telefona?
Pravim neke grimase dok izlazim iz lifta kada se on zaustavi u prizemlju. Brzim koracima sam izašla ispred zgrade te sam krenula ka ulici.
Taman što sam zakoračila na trotoar izlazeći s parkinga zgrade uočila sam auto koji se uz škripu guma zaustavlja.
Zbunjeno sam preusmerila pogled ka njemu te kada sam videla da se vrata brzo otvaraju, a nečije telo još brže ispada, ali zaista ispada, iz auta umalo sam vrisnula.
Auto je brzo odjurio, a devojka je ostala bespomično da leži na trotoaru.
Zujanje telefona u džepu me nikada više nije uplašilo nego sada. Brzo sam ga izvadila te sam videla poruku od Keli.
'Iznenađenje.'
Kratko i jasno, a ona sam kao opržena podigla glavu i shvatila da je devojka koja leži zapravo ona.
Trčećim koracima sam, ne obazirući se na bol u peti, krenula ka njoj.
Bacila sam se na kolena hvatajući je za ramena.
"Keli!"
Pokušala sam da je dozovem ali nije se ni trznula.
Uhvatila sam njeno telo te sam je okrenula ka sebi, a prizor koji me je dočekao je bio razlog mog dubokog vriska.
Bila je krvava, cela.
Ali najužasnije i najbolnije od svega je bila velika rupa bez mesa, u obliku kvadrata, na njenom stomaku gde se jasno videlo neki otisak.
Dok sam duboko disala, a oči mi se punile suzama, pogledala sam jedva u njeno krvavo lice.
Oči su joj bile širom otvorene, a telo joj je bilo ledeno.
Još jedan vrisak je usledio koji je za sobom povukao i moje suze da mi padnu niz obraze kada sam shvatila da u naručju držim telo mrtve prijateljice.