Završna reč

64

Rea
Rossi

Sat vremena kasnije ležim u krevetu i gužvam sve papire koji mi dopadnu ruku i bacam ih na pod.
"Glupost."
Kažem te bacim još jedan vezan za Liamov slučaj. Više nema razloga da idem dobrim putem njega da izbavim, jer to ni ne želim. Sve što sam razmišljala i svaka odluka koju sam donela bila je pogrešna. On je ološ od osobe koji će mi za sve platiti kad-tad.
"Rea?"
Kucanje na vratima se očuje kao i dozivanje mog imena te zastanem u pola pokreta.
"Napred."
Smoreno kažem te vratim ruku na krevet.
"Imaš minut?"
Entoni me upita, a ja klimnem glavom uspravljajući se.
Ušao je unutra te je zatvorio vrata.
"Nešto sam razmišljao i imam predlog za tebe."
"Slušam te."
Seo je na ivicu kreveta te je izdahnuo.
"Daj sve od sebe da ga što pre izbaviš iz zatvora. Do tada ja ću okupiti jednu ekipu i pokazaću bratu šta znači kačiti se s mojom porodicom, al' ovaj put ozbiljno."
Zastala sam na sekund raširivši oči. Želim li da ga izbavim?
"A da samo sredimo da umre?"
Zatreptala sam nevino, a on je odmahnuo glavom.
"To ne smemo sada da uradimo."
"Šalila sam se."
"Hoćeš li moći ovo?"
Upitao me je, a ja sam duboko udahnula.
"Moram."
Slegnula sam ramenima.
"Ako ti bude teško seti se samo da će kada ga izbaviš sve biti gotovo."
"Da sam znala ko je on od početka ne bih ni uzela njegove papire kamoli išta drugo."
Iskreno sam rekla već uveliko umorna od svega.
"Verujem ti. Ali sada moraš da budeš jaka."
"Znam."
Klimnula sam glavom.
"Idem ja sada, a ti odmaraj. Usput, sutra će majstori da krenu sa saniranjem šteta u stanu."
"U redu. Hvala ti."
Prišla sam te sam ga samo zagrlila.
"Uvek."
Pomazio me je po glavi te je ustao i izašao iz sobe.
"Znači...Ipak će mi trebati svi ovi izgužvani papiri."
Prokomentarisala sam vrteći glavom. Džabe sam ih uništavala.
• • • •
"Samo da se javim, idem."
Relja je ušao u sobu, čini mi se, iznenada, a ja sam umalo ubola fras.
Bacila sam telefon iza sebe iznenađeno ga gledajući. Zašto se prikrao?
"Dobro, prvo ćeš mi reći šta kriješ."
Zatvorio je vrata te je seo na krevet.
"Ja? Ništa."
Pokušala sam opušteno da kažem, al' nije mi poverovao.
"Rea."
Značajno me je pogledao, a ja sam odmahnula glavom.
"Dobro onda."
Protegao se preko u nameri da mi uzme telefon, al' na svu sreću bila sam brža.
"Kažem ti. Ništa. Idi ako si već krenuo pa se vidimo."
Slatko sam rekla dok me je on smrknuo gledao.
"Nema tajni, sećaš se?"
"Sećam se."
"Šta onda kriješ?"
"Ništa."
Slegnula sam ramenima.
"Okej. Ako si odlučila tako."
Ustao je s kreveta, vidno iznerviran, te je krenuo ka vratima.
"Relja."
Tiho sam ga pozvala, a on se zaustavio u mestu.
"Ne znam kako da kažem šta imam..."
Započela sam.
"Normalno?"
Okrenuo se ka meni s podignutom obrvom.
"Od kada sam počela da zastupam Liama dobijala sam preteće poruke."
Započela sam, rešena, da završim ovu agoniju tajni.
"Preteće? U kom smislu?"
Zbunjeno me je pogledao te se vratio nazad na krevet.
"U smislu uradi to ili ću ja ubiti nekoga. Uradi to ili ću poslati ovo nekome. I tako dalje..."
Počešala sam se po čelu dok sam skupljala snage sve da mu kažem.
"Želim detaljno da mi objasniš sve. Šta si krila malopre?"
"Novu ucenu."
"Koju?"
Ovaj naš razgovor deluje retardirano.
"Tera me da raskinem sa tobom. Odnosno primorava me na to."
Pogledala sam ga ozbiljno, a on je skupio obrve.
"A ako to ne uradiš?"
Suzio je oči.
"E tu postoji problem koji se vuče već duže vreme."
Počela sam da lomim prste na rukama ali me je on zaustavio prekrivajući mi ruke svojom.
"Koji?"
Počela sam, u nedostatku reči, da gestikuliram rukama i da tražim odgovarajuću.
"Samo reci."
Bio je na ivici živaca.
"Poseduje naše kompromitujuće snimke koje planira da pošalje mami i Kristoferu ako to ne uradim."
Ispalim dovoljno tiho da ne čuje neko, ako prisluškuje, a dovoljno glasno da on čuje.
"Molim?"
Raširio je oči u neverici me gledajući.
"Od kada to znaš i kako su jebeno došli do toga?"
Iznervirano me je pitao.
"Sve je počelo videom iz tvoje kancelarije kada smo umalo....Al' nas je Hana prekinula."
Od tad se sve ovo vuče.
"I nisi razmišljala da ja trebam to da znam?"
Brecnuo se na mene.
"Nisam smela da ti kažem!"
Viknula sam te sam se brzo stišala.
"Mogu li da vidim sve poruke?"
Pružio je ruku ka meni, a ja sam zastala na sekund.
"Da, naravno."
Ušla sam u sve poruke od Liama te sam mu pružila telefon.
"Smanji zvuk ako ulaziš u videe."
Posavetujem ga, a on odmahne glavom nevoljno sve gledajući.
"Ovo je bolesno."
Prokomentarisao je kada je završio sa čitanjem.
"Znam."
"Za ovo bismo mogli da mu smestimo još par godina zatvora."
Slegnuo je ramenima.
"Ali to ne dolazi u obzir. Je l' ti ispričao Entoni plan?"
"Jeste. I svestan sam."
"I šta ćemo sada?"
Pokažem ka svom telefonu i novoj pretećoj poruci.
"Glumićemo. Makar nam to nije strano."
Ispalio je, a ja sam suzila obrve.
"Kako misliš da se viđamo, a da on to ne sazna? Sve tripujem da me njegovi ljudi prate."
Stresla sam se.
"I nećemo se viđati dok ne rešimo celokupnu situaciju sa njim. Mislim da je tako najbolje."
"Ali kako..."
Započela sam te sam stala. Šta kako?
"Ako ne želiš da onaj video gleda tvoj verenik, moramo da trpimo."
Ozbiljno mi je rekao.
"Veća mi je briga mama nego Kristofer."
Kažem iskreno, a on uz osmeh odmahne glavom.
"Znači, moramo što brže ovo da rešimo."
Pogledao me je ozbiljno.
"Do Nove godine mi je rekao da imam fore. Znači, za dvadeset dana mora sve da bude gotovo. Uspećemo, zar ne?"
Zatreptala sam polako, a on je izdahnuo.
"Moramo, drugog izbora nemamo."
Ovo nije odgovor kom sam se nadala.
"Hajde naljuti me."
Mrtva ozbiljna sam rekla, a on me blago teleće pogledao.
"Zašto bih?"
"Jer ne mogu da se držim podalje od tebe dvadeset dana ako nisam besna, ljuta, iznervirana ili povređena!"
Logično sam rekla, a on se nasmejao.
"Ovo ti je test da bolje pripremljena uđeš u brak."
Uh, hladan tuš.
"Ja sam ozbiljna. Naljuti me."
Bila sam spremna da mi saspe sve u lice al' on je ćutao.
Umesto da me navređa i da me iznervira on me je samo uhvatio za glavu i spojio nam usne.
"Ovo me neće naterati da mi se gadiš narednih dana."
Promucala sam mu na usnama.
"Mučiš me."
Prorežala sam.
"Nisam ja taj koji će najebati ako snimci procure."
Slegnuo je ramenima.
"Teši se! Mama da sazna likvidirala bi te."
Kažem s sigurnošću, a on se nasmeje.
"Moram da idem."
Govori mi dok ustaje.
"Lepo."
Nadurim se.
"Gora si od Lea."
"Pa nije krv voda!"
Brecnem se.
"Vidimo se u sudu."
"Dođe mi da se razvedem od tebe."
Prekrsrim ruke na grudima, a on se nasmeje.
"Spremaj onda papire."
Namignuo mi je te je izašao iz sobe.
"Marš!"
Vrisnem te bacim jastuk na vrata.
Dobro, makar je uspeo da me iznervira.
• • • •
"Šta kažeš na, maj, naprimer?"
Kristofer me upita dok sedimo u kafiću i razgovaramo o datumu venčanja.
"Maj, kao, maj za pet meseci?"
Raširim oči, a on se nasmeje. Ma daj!
"Znam, imaš malo vremena da spremiš sve al' mislim da smo dosta čekali i da nema razloga više da dužimo ni sa čim."
Ma kakvo crno spremanje! Imam pet meseci samo da uživam sa Reljom!
"Pa..."
Ne znam šta da kažem.
"Stići ćeš sve, verujem u tebe. Imaćeš pomoć porodice i prijatelja i na kraju će sve brzo biti gotovo."
"U redu."
Molim? Jesam li ja ovo pristala? Pa dobro, Rea, bravo!
"Znači maj?"
Upita me, a ja izdahnem.
"Maj za pet meseci!"
Kažem oduševljeno, dok u sebi i dalje ne verujem.
"E ludačo moja."
Prokomentariše dok otpija gutljaj kafe.
Krenula sam nešto da zaustim al me je zvuk poruke, na mom telefonu, zaustavio.
"Izvini."
Kažem dok uzimam telefon i ulazim u notifikacije.
Poruka od Relje. Taman da mu kažem da se udajem za manje od godinu dana, bem ja sebe glupu.
'Liamovo suđenje je zakazano za 20.12. u 12h.'
Pročitam poruku te izdahnem.
Deset dana. Imam samo deset jebenih dana da sve skockam i uverim jebeni sud i svedoke i sve redom u onoj prokletoj sudnici da je Liam nevin.
Da, nevin je isto kao i ja.
"Sve u redu?"
Kristofer me upita, a ja klimnem glavom.
"Da, da. Javljeno mi je samo kada je jedno suđenje. Nego, gde ono stadosmo? Maj?"
Osmehnem mu se, a on me pogleda nekako toplo.
"Koji ćemo datum?"
Upita me, a ja mrtva ozbiljan izjavim bez razmišljanja.
"Dvadesetprvi."
"Brzo. Može!"
Nasmeje mi se.
Šta ovo bi?