Završna reč

65

Pisac

- deset dana kasnije -

Na zemlji bi se činilo manje zla kada se zlo ne bi činilo u ime dobra.
- Marie von Ebner -

Deset teških dana je iza nas - to su, bar, mislili.
Ne, borba je tek počela.
Liam je u tačno četranest časova i trideset pet minuta oslobođen svih optužbi i zvanično je bio slobodan čovek.
Rea i Relja su uspeli da izvrše svoj deo posla, a Bogme i Entoni jedan deo svog.
Dok su svi Liamovi ljudi bili preokupirani njegovim izlaskom nisu ni primetili da im je pretnja za vratom.
Koren Liamovih veza je pronađen i likvidiran. Uz njega su ostali samo najuži i najodaniji ljudi.
Ali, uvek ima to ali, problem nastaje tu.
Nije ni petnaest minuta na slobodi, a već je krenuo da divlja. Saznanje da mu je preko hiljadu ljudi pobijeno ga je razjarilo.
Rea je ovoga puta dobila poziv i to lično od njega gde joj on objašnjava sledeću situaciju:
"Zaustavićeš to govno od mog brata kako znaš i umeš ili ću sve kompromitujuće stvari koje posedujem o tebi, a i o sudiji, izneti na videlo celoj Italiji."
Rea se stresla od njegovog glasa, a ukočila se od samog razloga poziva.
Entoni mora da izvrši svoj deo posla kako bi se rešili bede i bola, al' ne sme da dozvoli da tako nešto procuri u javnost.
Ništa mu nije rekla, ćutala je kao zalivena dok je on disao toliko glasno da je mislila da će je zadaviti preko telefona.
"Imaš fore dva sata."
Samo to je rekao i prekinuo joj slušalicu.
Pala je kao domina na stolicu dok se trudila da se sabere.
Deset puta uzastopno je zvala Entonia koji joj se nije javljao. Divljala je po kancelariji, rušila, besnela i zvala sve redom.
Ovo je jedan od gorih dana. U pitanju je bio zaista život ili smrt.
"Mama moraš da mi nađeš Entonia! Mora sve da obustavi. Otišlo je predaleko i upašću u velike probleme!"
Zakukala joj je na slušalicu.
"Kakve probleme?"
Klara ju je upitala vidno uplašena.
"Liam je saznao za sve. I saznao je da Entoni ide protiv njega. Ucenjivao me je ponovo i ne smem da dozvolim da to učini. Samo molim te reci mu da stane."
Brzo je rekla prekidajući joj vezu.
"Relja."
Odmah je progovorila čim joj se javio.
"Ne mogu sada da pričam Rea."
Govorio je skoro smeteno dok se u pozadini čula buka.
"Liam je zvao! Plasiraće sve snimke u javnost ne zaustavim li Entonia."
Procvrčala sam na njega.
"Evo ti njega te mu to reci."
Očula je kako telefon prelazi iz jedne u drugu ruku te se Entoni javio.
Objasnila je i njemu celu situaciju ali nije hteo da je posluša. Smatrao je da nema ništa preče od sklanjanja ljage. Nije znao da mora njegovog sina i ugled ćerke njegove žene zavise od odluke.
Prekinuo je vezu te je nastavio pravo ka mestu gde će se sastati lice u lice sa Liamom posle toliko godina.
Zabačeni deo Italijanskog sela bio je pogodan za izvršavanje masakrma.
"Možda bismo trebali da poslušamo Reu."
Relja je pričao ocu dok su se obojica u bukvalno ratnoj opremi peli ka mestu sastanka.
"Relja, ovo mi je jedini način da osvetim sve godine patnje koje sam proživeo, a i vi svi sa mnom. Neću stati zbog njegovih sitnih ucena. Ono kopile od kog brata će naučiti gde mu je mesto."
Besno je rekao, a Relja je samo izdahnuo.
Nije ni njemu bilo svejedno. Ne zbog sebe, naprotiv, nema čega da ga bude sram ili da se boji. Njega je samo plašilo sve to zbog Ree. Zna koliko je osetljiva i kako bi je uništilo to ako bi izašlo u javnost. Novinari bi je progutali. Na stub srama bi je stavili. Bojao se najgorih ishoda svega toga.
Samo je želeo nju da zaštiti.
Ali kako bi osvetio svoje dete bar na neki način rešio je da se upozna sa svojim stricem. Posle trideset tri godine vreme je za to.
Kada su došli na mali proplanak neočekivan prizor ih je dočekao.
Rea, koja stoji ispred Liama, koji joj drži jednom rukom za rame, a drugom drži telefon.
Pištolj? Nigde ga nema.
Oko njih je deset ljudi. Svi naoružani do gole kože.
Sreća Entonieva te je bio brojniji.
Entonievi ljudi su sa svih strana krenuli da izlaze. Opkolili su ih čak i u vazduhu. Snajperisti su bili spremni na kilometar udaljenosti, a Relja i Entoni su prišli najbliže.
"Idite odavde."
Rea je bukvalno cvilela dok ju je Liam stezao za rame.
"Izdajice."
Entoni je pozdravi svog brata.
"Rođeni."
Ljigavi Liam je uzvratio.
Entonievi ljudi su imali strategiju. Jedna Reljina rečenica ju je započinjala.
Svi su ćutali i gledali se, a Rei je došlo onako u naletu svega da vikne - Nije ovo indijska serija!- al nije to uradila. Previše je straha kolalo njenim venama da bi to uradila. Ili će umreti od metka ili od srama. Al' u svakom slučaju smrt joj ne gine, samo sve zavisi u kom obliku.
Liam je hladnokrvno izdavao naredbe svojim pogledom ni na milimetar se ne pomerajući.
Relja je gledao čas u Reu, čas u telefon u Liamovoj ruci.
Bilo je vreme da igra započne.
"Za tri sekunde Rea, uradi ono što najviše voliš."
Relja je progovorio, a ona ga je zbunjeno pogledala.
Ali na svu sreću setila se.
Jedna.
Dve.
I tri sekunde su prošle.
Rea je zamahnula nogom unazad i udarila Liama toliko snažno u međunožje da je on pao na kolena iza nje ali i dalje držajući telefon u rukama.
Jedan pucanj, zaledio je sve.
Jedan pucanj, započeo je borbu.
Na svu sreću, taj metak je pogodio Liamov telefon i to od strane Relje.
"Beži!"
Viknuo je na nju, a ona se osvrnula oko sebe. Svi su se borili i nije imala kuda da pobegne.
"Za mnom."
Jedan tip joj je rekao i povukao ju je snažno bežući za njom do nekih kola koja su ih odvezla nazad na sigurno.
Ova šarada nije dugo trajala.
Ima povređenih.
Ima mrtvih.
Ali Entoni i Relja sa sobom nose samo krzotine jer su spretno izbegavali svaki metak.
Za razliku od drugih.
Liam je ostao sam da kleči pred pet Entonievih ljudi, Reljom i Entoniem samim.
Pobeda je njihova, bar ovaj deo.
"Mislio sam da si pametniji."
Entoni je izjavio prilazeći mu.
"Mislio sam da voliš svoj život."
Dodao je.
"Svetiti nekoga poput našeg oca je bilo gubljenje vremena. Nisi uspeo, brate, u svojoj nameri. Trunuo si u zatvoru tolike godine i idalje si želeo sve kao na početku."
Pričao je, nije hteo da stane, a niko ga sprečavao nije.
"Prokletih trideset godina nisi nas pustio na miru. Uništavao si nam osmehe ali nikada nisi mogao da nas same uništiš. Priredio si nam pakao od života u nekim periodima. Zbog tebe sam bio odvojen od žene koju volim petnaest jebenih godina. Kada sam je napokon video, na sahrani naše majke, ranio si je. Hteo si da završiš posao na taj strašni dan umesto da dođeš i da se oprostiš od žene koja ti je podarila taj bedni život. Ona, nije bila ni za šta kriva sem za to koga je izabrala za svog saputnika. Ali da tebe nije bilo, ja nikada ne bih upoznao ženu u koju sam se zaljubio na prvi pogled i dobio sa njom troje dece. Ti si jedno govno koje je htelo osvetu, a napravilo epsku priču o kojoj će se uvek pričati. Misliš da si nešto uspeo? Nisi, veruj mi."
Čučnuo je ispred njega te mu je podigao bradu.
"Došao si do kraja svog puta, odavde, odlaziš sam tamo odakle si pre tri sata izašao. Vodite ga."
Viknuo je, a njegovi ljudi su ga podigli na noge.
"Da je Drejk živ, danas bi ostao bez glave."
Liam je viknuo.
"Da je Drejk živ, ništa od ovoga se ne bi dogodilo."
Rekao je te mu je samo okrenuo leđa, znajući da je ovo poslednji susret i poslednja upućena rečenica njegovom bratu. Ovde je kraj za njega.
"Šta si dalje smislio?"
Relja je upitao Entonia dok su se vozili nazad u grad.
"Odveden je u zatvor, gde će se sam predati. Leševi naših i njegovih ljudi će skloniti moji poznanici i za ovo niko neće znati. Večeras, u ponoć, Liam će otići kod našeg oca da podnese izveštaj."
Zadovoljno je rekao, a Relja je samo izdahnuo.
Samo da dočekaju taj čas.
• • • •
"Entoni zove!"
Klara je vrisnula te je brzo uzela svoj telefon.
"Halo!"
Nestepljivo se javila gledajući u Relju i Reu ispred sebe.
"Gotovo je."
Rekao je kroz osmeh.
"Liam je mrtav."
Dodao je pun sreće.
"Hvala ti Bože!"
Klara je odahnula te je spustila ruku preko usana. Prekinula je vezu te je ustala sa fotelje na kojoj je sedela.
"Uspeli ste. Nema ga više."
Toliko srećno je rekla da je mislila da će pasti negde.
Rea je vrisnula te se u sekundi našla u Reljinom zagrljaju.
Gotovo je.
Pretnje, kazne, slučaj, Liam, sve je gotovo.
Napokon će moći mirno da odu na spavanje bez misli da li će sutra neko umreti ili da li će se živi probuditi.
Liam je doneo toliko nevolja u njihov život.
Toliko bola, suza, patnje, laži, nevolja da je to bilo vam svih granica.
Mučio je Klaru i Entonia, nije mu bilo dovoljno pa je prešao na Reu i Relju. Ali, ova mlada generacija je nekako uspela da izađe na kraj i zaustavi tog prokletnika uz pomoć odanih ljudi i roditelja.
I kraj nije bio kada je Liam to rekao.
Kraj je bio, kada se on Bogu predao.