M&M

《 11 》Ispod maske.

Otvaram oči, osećajući bolu potiljku glave.
Ja: "Jaoo. Boli." Htela sam da pogledam gde sam, ali nisma mogla, imala sam maramu vezanu oko očiju.
Ja: "Halo, ima li koga!" Mislila sam da će mi se neko odazvati, ali nije.
Onda ama shvatila da ama vezana za stolicu.
Ja: "Hej! Ima li koga! Molim vas pomozite mi!"
Bila sam uplašena, ali nisam paničila jer sam znala da moram da jasno razmišljam kako da se izvučem odavde.
Idalje niko.
I pokušala sma da ostanem jaka, ali strah me je savladao, i počela sam da plačem.
Ja: "Molim vas pomozite mi. Bilo ko?!"
Xx: "Eva?"
Ja: "Ko je to?" Neznam da li sam bila više uplašena ili srećna jer me je neko čuo.
Ja: "Ko si ti?"
Noel: "Ja sam, Noel."
Ja: "Noel! Jesi li i ti vezan?!
I gde smo mi, da li ti vidiš?!?"
Noel: "O ja vidim sve keistalno jasno."
Promenio je izgovor. Zvučao je nekako... bez straha, kao da zna o čemu se ovde radi.
Ja: "Zaista? Ali ja ne vidim.
Jesi li vezan?"
Coknuo je jezikom.
Ja: "Zaista! Onda odveži i mene, pa da odemo odavde."
Noel: "A zašto bih to uradio?"
Ja: "Kako zašto? Pa... da pobegnemo."
Počeo je da se smeje.
Ja: "Zašto se smeješ?!"
Noel: "Pa toliko sam se namučio da te dovedem ovde i vežem, i da te sad pustim. Nemože to tako."
Ja: "Ti? Zaista? Ti si... samo si glumio?"
Noel: "Bingo."
Ja: "A...ali z...zašto?"
Noel: "Zar si se toliko uplašila da zamuckuješ? Ha?"
Ja: "Zašto pitam?!"
Noel: "A šta sad si kao opasna?"
Opet je počeo da se smeje, ali pored njegovog, čuo se još jedan glas.
Ja: "Ko je još sa tobom?"
Noel: "Pa pogledaj i sama."
Skinuo mi je maramu sa očiju.
Bila sam u sobi, punoj vlage, sa jednim prozorom koji ju je osvetljavao, stoliva na kojoj sam i stari krevet.
A čovek pored Noela bio je stariji, oko 40-ak godina manje više.
Ja: "Zašto sam ovde?"
Noel: "Pa to te se netiče."
Ja: "Zaista? Pa mislim da se varaš."
Opet je coknuo jezikom.
Ja: "O dodjavola odgovori! Ili ti ili on!"
Xx: "Devojčice, smiri se. Ne podiži ton.
Neznaš s kim razgovaraš."
Ja: "Odlično zapažanje.
Nisi mi rekao ko si, pa zato neznam skim razgovaram.
Mada to bi i dete od 5 godina shvatilo."
Xx: "Nemoj da se praviš hrabra devojčice."
Ja: "Pa ti možeš da se praviš pametan,što onda ja ne bih mogla da se pravim hrabra."
Xx: "Jezik za zube!"
Ja: "Ili šta?!"
Xx: "Ili... ovo." Izvukao je pištolj i uperio ga u mene.
Jesam se uplašila.
Da vam to bolje dočarqm, usralq sam se od straha, ali i dalje sam se pretvarala da nisam.
Ja: "Pa hajde. Pucaj.
Ili si idalje dečačić i nemaš..."
Xx: "Ne igraj se samnom!!"
Ja: "Pa samo iznosim činjenice."

~Noel POV~
Moram da priznam mala ima petlje.
Dugo se neko ovako nije suprotstavio šefu.
Obično se svako usere.
Mislim vidim da se i ona plaši ali jako dobro to prikriva time što se pretvara opasnom.
Šef: "O zaista. A šta kažeš da ti ja raznesem mozak."
Eva: "Da... pa ne."
Ja: "A što da ne?"
Eva: "Pa pošto je on idalje dečačić, plašim se da me ne promaši."
Šef: "Ti drsko derište." Ošamrio ju je.
I pomislio sam da će opet zaplakati, međutim ona je nastavila da ga provocira.
Eva: "Može i tebe da pogodi.
Što ne bi bilo loše. Po mene."
Ja: "Nemoj da misliš da si opasna, mala."
Eva: "Pa ne mislim."
Ja: "Pa to je dobro, da se ne zavaravaš."
Eva: "Ja znam da sam opasna."
Imala je toliki kez, da je čak i mene isprovocirala.
Uhvatio sam je za bradio i naterao da me pogleda u oči.
Ja: "Uredu dosta igre.
Šta kažeš šefe?"
Šef: "Slažem se."
Onda se začuo alarm.
Ja: "Idemo, ovde su."
Eva: "Ovde su? Ko?
Hej vama pričam! Ko je došao?"

~Eva POV~
Izašli su, bez da su mi rekli ko je došao.
Međutim, začuo se alarm, pa ne mislim da je došao neko njihov.
Ja: "Hajde Eva misli, kako da se izvuceš odavde.
Kako da posečem ovaj konopac?"
Skontala sam da je pod od drveta, što mi dade ideju.
Ja: "Hajde Eva, nisi džaba gledala svih 15 sezona Supernatural-a.
Dina i Sema kaoo se vade... iz ovakvih sranja."
Bacila sam se na pod.
I počela sam da grebuckam, da odlomim parce i da nekako presečem konopac.
Ja: "Eva ako ti ovo uspe ideš u Holivud, i sama ćeš da snimiš seriju."
I tako sam nastavila to da radim.
Ja: "Hajde, hajde."
Onda sam začula nečije korake.
Ja: "O ne.
Dođavola."
A zatim otvaranje vrata.
Ja: "Ko je to?" Bila sma spremna na grubo dizanje sa poda i na neki šamar, ali dobila sam nežan glas zabrinute devojke.
Xx: "Jesi li dobro, Eva?"
Ja: "J... ja, jesam, valjda. K...ko si ti?"
Xx: "Kasnije ćemo pričati, jedino što sada moraš da znaš je da sam ti prijatelj, i da želim da ti pomognem."
Ja: "Ali kako da znam da li mogu da ti verujem?"
Xx: "Pa i ne možeš, međutim nemaš baš izbora." Pa tu je bila u pravu. Ili da njoj verujem ili da čekam noela i onog ćelavog pa da dobijem opet šamar.
Ja: "Uredu. Odveži me."
Xx: "Dobar izbor."
Ja: "Nadam se."
Odvezala je konopce i odmah sam ustala.
Xx: "Hajde idemo, požuri."
Ja: "Da." Istrčale smo iz sobe.
Nažalost ispred nas je sačekao Noel.
Noel: "A-a-a, nije lepo bežati."
Ja: "Nosi se."
Noel: "Ni to nije lepo."
Ja: "O da, pa neće ti biti lepo lice ako nam se odmah ne skloniš sa puta."
Noel: "Zaista."
Potrčala sam prema njemu, i znala sam da će pomisliti da ću da ga udarim, no...
Xx: "Hej gde... ćeš?"
Ja: "Dobar stari trik. Mislim ovo je parfem ali što da ne." Poprskala sam mu oči.
Xx: "Pa nije loše."
Ja: "Hvala, a sad idemo."
Idalje smo trčale.
Ja: "Kao da ovom hodniku nema kraja?"
Xx: "Ne brini blizu smo."
Nastavile smo.
Zatim smo čule dva glasa, i... oba su bila poznata.
Ja: "To je onaj ćelavi, ali... drugi glas...
Derek?
Da, pa ti si devojka koja je bila sa njim u kafiću!"
Ela: "Tiše.
I da jesam, Ela.
Drago mi je."
Ja: "Da pusti to šta ja radim ovde?
I šta ti radiš ovde? I šta Derek radi ovde?"
Ela: "Curo nemamo vreme za priču sve ćemo da ti objasnimo kasnije. Valjda."
Već je krenula.
Ja: "Valjda?! Uhh!"
Krenula sam za njom.
Ispred nas su bili Derek i ćelavi.
Ćelavi je bio na podu, u lokvi krvi.
Zaprepastila sam se. Pištolj je bio u Derekovim rukama. I bacio ga je nakon što nas je video.
Derek: "Eva..."
Ja: "Ti... ubio si ga?"
Derek: "Eva smiri se, nemoj da paničiš.
Trebalo je ili on ili ja i... on je loš lik ovde."
Ja: "M...mrtav... mrtav je..."
Derek: "Ššššš... uredu je."
Ja: "Mrtav je! Kako to može da bude uredu?!" Već sam uveliko plakala.
Derek: "Hajde vodi je ,nemamo vremena za ovo, ostali već stižu."
Ja: "Objasni zašto si ga ubio?!
Derek!"
Okrenuo se prema meni.
Prišao mi je, baš blizu. Tako... me uvek smiri.
Derek: "Morao sam, Eva.
Samo znaj da je bilo razloga."
Gledala sam ga u oči, i on mene.
Klimnula sam glavom, jer znam da je tako. Imao je razloga.
Derek: "Idite, izvoli ključeve."
Ela: "A ti?"
Derek: "Dolazim samo da ovde malo pospremim."
Ela je razumela šta je to značilo ali ja ne, ne baš.
Šta da sakrije telo, pištolj?
Ela: "Hajde Eva, brzo."
Ja: "D..da."
Otišle smo do auta.
Ela: "Ulazi."
Ja: "A Derek?"
Ela: "Ne brini, stiže."
Nadam se da je tako.
Čekale smo ga jedno 10-ak minuta.
Ja: "Ela... gde je? Zašto nije došao do sada?"
Ela: "Eva... nemoj da plačeš, molim te."
Ja: "Šta ako mu se nešto desilo?!"
Ela: "Smiri se. Ne smemo da paničimo.
I ne brini, Derek je snalažljiv, biće dobro."
Ja: "Ali... šta ako neće." I onda je dotrčao do nas.
Ja: "Dobro si!" A ja sam mu uskočila u zagrljaj.
Derek: "Da, jesam.
Zabrinula si se?"
Ja: "Nemaš pojma šta mi je sve prošlo kroz glavu."
Derek: "Uredu je, sada sam ovde."
Ela: "Da ,nažalost i oni. Krenimo odmah!"
Ja: "Ko?" Iza nas su bila tri crna auta.
Derel: "Ulazite!" Čim smo ušli, počeo je da vozi, ako lud.
Ja: "Uspori, ovako ima samo da se slupamo negde."
Ela: "Ne brini, nije nam prvi put."
Molim?! Nije im prvi put. Kako? Zašto?
Ko su ovi ljudi?
Ela: "Pazi Derek, pripremaju se da pucaju."
Ja: "Da pucaju?!" I to kaže tako smireno.
Derek: "Ne brini ovde ćemo im umaći."
Ja: "Šuma?"
Derek: "Da, i onda ćemo da nastavimo dalje bez auta."
Ela: "Dobro, onda vozi brže."
Derek: "Radim na tome, ako ne vidiš."
Ela: "Pa radi brže Derek."
Derek: "Hoćeš da se smiriš. Radim najbolje što mogu." Onda su počeli da pucaju na nas.
Ele: "I oni Derek!!"
Derek: "Dobro idmeo ovamo. Držite se čvrsto!" Skrenuo je, baš je skrenuo.
U krivinu mislim. Mad ai pameću.
Derek: "Hajde izlazite. Brzo!"
Ela: "Idite vi, ja ću d anastavim da vozim do auto puta, do tada će te biti na sigurnom."
Derek: "Jesi li sigurna?"
Ela: "Dečko zaboravio si da se bavim ovim duže nego ti."
Ja: "Čime?"
Derek: "Da, zaboravio sam.
U svakom slučaju srećno."
Ela: "Takođe." I otišla je.
Derek: "Hajde Eva, idemo."
Ja: "Kuda?"
Derek: "Samo me prati hoćeš?"
Ja: "Ne, ne dok mi nedaš odgovore!"
Derek: "Slušaj nemamo vremena za ovo, stići će nas!"
Ja: "Pa reci mi ko su oni!"
Derek: "Postavljaš previše pitanja."
Ja: "A ti kao ne bi da si na mom mestu!"
Derek: "Kao prvo prekini sa vičeš!
A kao drugo objasniću ti sve kad budemo na sigurnom."
Ja: "Pa kao prvo ne ućutkuj me, a kao drugo d ali ćeš zaista to da uradiš?
Da mi kažeš šta je sve ovo."
Derek: "Dođavola, zar nemožeš samo... (opet mi je prišao, da me smiri) samo da mi veruješ. Molim te Eva. Samo... mi veruj."
Ja: "Ja... verujem ti."
Derek: "Idemo."
Uhvatio me za ruku i nastavili smo.
Ali zašto on ima ovakav uticaj na mene, zbog čega.
Kad me pogleda, tim svojim očima... izgubim se ,totalno. Ne znam da li sam na nebj ili na zemlji.
Šta se to dešava sa mnom.
Ja: "Zašto?"
Derek: "Molim?"
Rekla sma to naglas. O ne.
Ja: "Ma ništa, nešto sam se zamislila."
Derek: "A šta to?"
Ja: "Glupost.
Ništa... ništa bitno."
Derek: "Ako tako kažeš.
Mada ne zvuči kao da je ništa bitno."
Ja: "Zaista nije."
Derek: "Uredu. Hajde, da požurimo."
Ja: "Da."