M&M

《 33 》Bez srama.

~Eva POV~
Idalje sedim za svojim stolom, i razmišljam "šta se dešava sa mnom?"
Zašto sam rekla da jesam ljubomorna?
Ne moguće da jesam. Mislim...zašto da budem? Derek i ja nismo zaista u vezi. Nemam prava na to.
Ne, nisam ljubomorna. Sigurno da nisam.
A reći ću mu da sam tako odgovorila smao zato jer smo kao par.
Da tako ću da uradim.
Ali da li će da mi poveruje?
Hoće.
Ali opet šta ako ne poveruje šta ću onda da radim? Kako tada da se izvučem?
Ne mogu više da sedim ovde glava mi puca.

Ustala sam sa stola uzela svoju stolicu i privukla je do prozora.
Sela sam, zatvorila oči i pustila da sunce spušta svoje zrake po meni.
Ovo je divan osećaj.
Derek: "Toliko voliš sunce?"
Ja: "Obožavam sunce. Nekako...opušta."
Derek: "Opušta je li?"
Ja: "Mhm."
Derek: "Pa onda..." Privukao je svoju stolicu do moje.
Derek: "Neće ti smetati da ti se pridružim."
Ja: "Slobodno."
Tako smo stajali na suncu, u tišini. I onda Derek započne sa pričom.
Derek: "Ono od malopre."
Znamo svi na šta misli.
Ja: "Šta to?"
Ali se pravim da ne znam, iako...
Derek: "Znam da znaš o čemu pričam."
Znam da će da me provali.
Ja: "Da, znam."
Derek: "Iskreno... ne znam zašto sam to rekao.
Samo je izašlo iz mojih usta."
Unervozila sam se dok je sve ovo govorio.
A ne znam zašto.
Ja sam... ista takva.
Ja: "Shvatam, shvatam jer... isto je i sa mnom."
Derek: "Molim? Kako to misliš?"
Ja: "Derek... ne znam zašto sam na ono odgovorila sa da. Samo..."
Derek: "Ti je izašlo iz usta."
Ja: "Da."
Tu smo se malo nasmejali.
Derek: "Možemo li samo da...."
Ja: "Zaboravimo na to."
Derek: "Da."
Ja: "Uredu, zaboravljeno je."
Ali se onda začulo kucanje na vrata.
I kao da sam znala ko je.
Kloi: "Gospodine donela sam vam dokumente o..."
Derek: "Ostavi tu na stolu."
Hahaygshahahha, kako je samo prekide u pola rečenice.
Okrenula sam se suprotno od nje da ne vidi da se smejem.
Kloi: "Ali trebali bi da..."
Derek: "Rekoh ti da ostaviš na stolu."
Govorio je dok ju je gledao preko ramena.
Kloi: "Uredu. Doviđenja." Izašla je.
Ja: "Što je prekide?"
Derek: "Pa ometa nas."
Nas? Zaista?
Lepo mu je... sa mnom.
Ja: "D...da."

~Kloi POV~
Uhhhh, kako me nervira!! Kako je mogao tako da me izbaci odatle?!!
I ja bi trebalo da sedim do tebe, a ne ona koza!!!!
Derek, ne znaš s'kim se kačiš.
Ako ja sebi nešto zacrtam to će tako i da bude.
A rekla sam da ćeš da budeš moj, i zato ćeš i biti.
Elena: "Kloi, šta ti je?" Uf, šta sada ova hoće?
Ja: "Ništa. Samo sam malo umorna."
Elena: "A uredu." I samo je produžila.
A i ja sam, do svog radnog stola i počela sam da radim.
Ali neki drugi posao.

~Derek POV~
Sedeli smo tako, opet u tišini, jedno sat vremena a onda smo opet počeli sa radom.
Nije bilo mnogo toga, pa smo brzo završili.
I tada je već bilo vreme da se ide kući.
Ja: "Uh, nek se i ovaj dan na poslu završio."
Eva: "Slažem se."
Ja: "Hajde idemo."
Ustao sam, kad i ona, i pružio joj ruku.
Na šta me je zbunjeno pogledala.
Ja: "Šta? Zar tvoj dečko ne sme da te drži za ruku?"
Eva: "A to?
Izvini, zaboravih da imam dečka."
Ja: "Aa, Eva, sramota. Zaboravljaš da imaš dečka."
Eva: "Jao, zaista sram me bilo.
Hajde idem." Nasmejli smo se i izašli.
Idalje ostavljamo poglede na nama.
Idalje ljudi ne mogu da poveruju da imam devojku.
Ne bi verovao ni ja sam sebi.

Pri izlasku smo naišli na Elenu i Taru.
Eva: "Devojke?"
Elena: "O zdravo."
Tara: "Zdravo."
Eva: "Zdravo. A šta vi radite tu?"
Elena: "Kako šta radimo. Pa taxi čekamo."
Eva: "Pa možemo mi da vas povezemo.
Može li Derek?"
Ja: "Da, naravno."
Tara: "To bi bilo..." Istog trena ju je Elena zaustavila sa tom rečenicom, udarivši je po ruci.
Tara: "Au, šta ti je bre je si li normalna?"
Elena: "Ne, ne želimo da vam smetamo. Hvala."
Video sam kako Eva prevrće očima.
Eva: "Elena ulazi u auto i ne nerviraj me."
Elena: "Zdravo, vidimo se!"
Uputila je nekakav pogled Tari, i onda su... pa...
Elena: "Aaaa! Puštaj me!!"
Jedna ju je uhvatila za ruke, druga za noge i dovele je do auta.
Ja: "Je l' vama ikad dosadno u životu?"
Počele su da se smeju kao nenormalne.
Eva: "Brže odključaj auto!"
I to sam i uradio.
Ubacile su je unutra, a zatim smo i mi ušli.
Elena: "Mrš!" Rekla je Tari...
Elena: "Mrš i tebi!"
Onda i Evi.
S'kim sam ja zaglavio.
Elena: "Derek, prekini sa smejanjem inače ćeš i ti da dobiješ mrš."
Ja: "Pa ne mogu da se ne smejem kada ste smešne."
Tara, Elena i Eva: "Molim?"
Ja: "Šta me gledate tako?
Dobro, dobro niste vi smešne ali situacija od malopre jeste.
Jesmo li se razumeli?"
Imaju isti pogled. Ne mogu da verujem.
Pa nema šanse da su ove tri drugarice, one su zle sestre.

Okrenuo sam ključ i krenuli smo.
Kad ono... zakrči stomak.
Jednoj, pa drugoj i trećoj.
Tara i Eva su se postidele, ali Elena...
Elena: "Šta vam je? Što vrtite glave u stranu."
Tara: "Elena je l' u tvom rečniku postoji reč "sram"."
Elena: "Što će da me bude sram.
Gladna sam. I vi ste.
I to je prirodno.
Uglavnom Derek, vodi nas da jedemo."
Eva: "Elena."
Elena: "Šta Elena?
Gladne smo, i hoćemo da jedemo."
Eva: "Elena, ne."
Ja: "Zašto da ne?
Ako ste gladne idemo da jedemo."
Elena: "Sjajno. Derek upravo si zagarantovao da nećeš dobiti mrš."
Ubio me Bog ako su ove normalne.
Ja: "Kakav sam srećnik."
Odvezao sam nas do najbližeg restorana, jer gospođice ne mogu da izdrže.
Taman da sednem stigne mi pruka.
Džordan: "Je si li za posao?"
Čudna poruka. S'obzirom na to da mi je već rekao za onaj veći posao.
Eva: "Derek?"
Ja: "A?"
Eva: "Je li sve uredu? Izgledaš... zabrinuto."
Ja: "Da, da, ovaj... iskrsao mi je mali posao. Moram da idem."
Eva: "Šta se dogodilo?"
Ja: "Ništa bitno, ne brini se.
Idem ja sad.
I poslaću nekog po vas.
Vidimo se."
Izašao sam odatle i obet u auto, i krenuo do Džordana.
Dok sam vozio prisetio sam se kada je Eva rekla da jeste ljubomorna.
Da li je zaista bila? Da li je mohuće da jeste bila ljubomorna?
Uhvatio sma sebe sa smeškom na licu.
Šta mi je?
Još važnije... šta je njoj?
Zašto bi bila ljubomorna?
Kao prvo, nismo zaista u vezi. Što bi onda bila ljubomorna.
A kao drugo, ona Kloi me nervira. Ne bih je štapom dirnuo.
Ne shvatite me pogrešno, ne izgled aloše ili nešto slično tome, samo mi ne izgleda kao dobra osoba.
Šta god.
Ostavio sam te misli po strani kada sam stigao na odredište.
Ja: "Čemu ona poruka Džordane?"
Džordan: "Mali, neki obično kažu zdravo."
Ja: "Zdravo Džordane, kako je? Čemu ona poruka?
Već si mi rekao u vezi onog posla, šta sad?"
Džordan: "Taj posao je odložen."
Ja: "Uredu. Onda?"
Džordan: "Imam jedan za tebe."
Ja: "Slušam."
Džordan: "I..." Stigla mi je poruka.
"Sve ti je stiglo. Kreni."
Ja: "Vidimo se."

Žao mi je što dugo nije bilo novog dela. Ove nedelje sma imala dosta obaveza, pa nisam mogla da napišem deo.
Ali pokušaću d as eiskupim time što ću na dan izabcivati po dva dela.