M&M

《 32 》Ljubomora.

~Derek POV~
Sudarili smo se.
Eva: "Derek... izvini."
Rekla je i htela da ode.
Ja: "Stani." Rekao sam ozbiljno, i ugvatio je za zglob ruke.
Jer bi, bez obzira na moje reči, ona otišla.
Moram da razjasnim ono što sam rekao.
Međutim i tu ima problem.
Ja ne znam zašto sam to rekao! Pa onda ne mogu ni da razjasnim.
Eva: "Derek... pusti me, moram..."
Govorila mi je dok je bila okrenuta leđima.
Ja: "Šta to?"
Ali tada sam je okrenuo ka sebi želeći da me pogleda u oči.
Eva: "Rekoh ti da me pustiš."
Međutim ni tada me nije pogledala.
Ja: "Pogledaj me."
Eva: "Derek moram da idem." Ovde je malo povisila ton.
Ja: "Samo me pogledaj.
Samo to."
Jeste pogledala. Ali je istog tren sklonila pogled u stranu.
Eva: "Eto a sada me pusti."
Ja: "Eva moramo da razgovaramo, ne mogu da te pustim."

~Eva POV~
Bože što mi ovo radiš?!
Želim da me pusti, ne mogu više da dišem pored njega.
Ja: "Razgovarat ćemo kasnije, sada me pusti ostali nas čekaju."
Molim te d aneko sada dođe i da me spasi.
Derek: "Mogu da čekaju." Ne mogu više, gušim se.
Ja: "Pusti me." Pokušala sam da istrgnem svoju iz njegove ruke, ali me je čvrsto držao.
Derek: "Samo treba da razgovaramo, Eva!"
Zašto sad aviče na mene??
Ja: "Šta ti je? Zašto sada vičeš na mene?"
Derek: "...Izvini."
Ja: "Nema izvini. Pusti me." Konačno sloboda.
Istog trena sam se vratila u dnevnu kod ostalih.
Emilia: "Eva dušo jesi li dobro, zadržala si se."
Ja: "Izvinite, bilo mi je malo muka."
Mama: "Molim? Jesi li sada dobro?"
Ja: "Da, da jesam."
Vratila sam na mesto gde sam predhodno sedela.
Svaki čas sam očekivala Dereka, no nije se pojavio.
Umesto toga dobila sam poruku od njega. Napisao mi je da treba da idemo u firmu i da me čeka ispred kuće.
O ne. Zar zaista morma da idem.
Još mi je napisao da odmah dođem i da ne pokušavam da se izvučem. Inače će da dođe po mene, ovde.
Na kraju svakako moram da idem.
Dođavola. Uf, sada moram da idem.
Ja: "Izvinite, ali ja morma da idem u firmu. Derek me čeka ispred.
Emilia: "Uredu draga."
Mama: "Važi dušo. Vidimo se."
Sara: "Vidimo se."
Izašla sma iznervirana.
Ja: "Evo me."
Derek: "Vidim."
Ja: "Ma nemoj."
Rekla sam i samo ušla u auto, malo zatim je i on i krenuli smo prema firmi.
Samo sam se molila da ništa ne kaže.
I nije rekao! Hvala nebesima.
Preživela sam put do firme, a nadam se da ćemo tamo raditi i da me neće ništa oitati.
Tara: "Dobar dan." Dobro da je Tara, Elena bi me udavila pitanjima jer im se nisma javila dugo.
Zbog svega što se desilo.
Derek: "Dobar dan. Ima li problema?"
Tara: "Godpodine hitno moramo nekoga da postavimo na pzoiciji gde je Nina predhodno radila."
Derek: "Hitno, je li."
Tara: "Da gospodine."
Derek: "Uredu, zaposlite onu... Kloi, ako se tako zove."
Tara: "Uredu gospodine.
Da dođe danas?"
Derek: "Da."
Onda se obratio meni.
Derek: "Donesi mi kafu u kancelariju."
Molim? Zaista?
Kakv je to izraz lica, i ton kojim je to izgovorio?
Izvini kolim te, šef si mi, ali si mi i, kao, dečko.
Ja: "Mrš." Ne brinite rekla sam to sebi u bradu.
Otišla sma do aparata za kafu i napravila mu je.
Htela sma, pošto gospodin Hejl pije kafu bez šećera, da mu ga stavim.
Ali nisam. Eto suzdržala sam se.

Uzela sam kafu i ušla u kancelariju.
Ja: "Izvolite. Vaša kafa, gospodine." Rekla sam i sela za svoj radni sto, usput ga sreljajući pogledom.
Na šta mu se kraj usne razvio u smešak.
Onda sam mu se isplazila dok nije gledao.
Sad ame mnogo nervira.
Do danas ujutru nije, ali sada me mnogo nervira.
Zamisli, zaposliće onu plavokosu. Uhhhh, kako me nervira.

A nervira te što će da bud etu.
Uuughh, što se sada ti javljaš! Mrš!
Dobro nemoj da se ljutiš. Ja sam tu da ti pomognem.
Jao kako me nerviraššš!
Svesna si da to govoriš samoj sebi?
Da, sjajno je to!

Derek: "🤨. Šta radiš?"
Ja: "A?"
Derek: "Je si li dobro pitam?"
Ja: "Aha, možeš da ideš."
Derek: "Zaista, mogu?"
Ja: "Dobro, slušam? Šta je bilo?"
Derek: "Obavesti radnike u firmi da sutra počinjemo sa radom na gradilištu.
Neka što pre srede sve u vezi papira.
A ako im treba više vremena obavesti me, pa ću da vidim šta mogu da učinim."
Ja: "Uredu."
Onda mu je zazvonio telefon.
Derek: "Izvini me."

~Derek POV~
Vratio sam se do svog stola i odgovorio na poziv Džordanu.
Ja: "Da?"
Džordan: "Evin otac je van države.
Ljudi su na terenu.
A ono treće...." Zaćutao je.
Ja: "Dođavola."
Džordan: "Žao mi je mali.
Sve smo pretražili, nema ni traga od tvoje ogrlice."
Ja: "Džordane... želim da opet sve pretraže.
Moram da nađem tu ogrlicu. Moram."
Džordan: "...Uh, dobro. Učini ću ti.
Vidim da ti je lgrlica veoma bitan, iako ne znam zašto, znam da jeste."
Ja: "Hvala."
Prekinuo sam.
Stao sma do prozora i posmatrao grad.
A onda su be obasjali zraci prolećnog sunca.
Prokleto sunce. Samo me podseća na nju.
U razmišljanju me je prekinulo kucanje na vrata.
Ja: "Da?"
Tara: "Gospodine Kloi, je stigla."
Ja: "Uredu. Objasni joj šta treba da radi. I neka odmah počne, ima mnogo posla."
Tara: "Uredu gospodine."
Izašla je.
A ja sam seo za svoj kancelarijski sto i bacio se na posao.

~Eva POV~
Ja: "Stigla je Kloi, bla, bla, bla.
Uh, još mi samo ona treba u svemu ovome."
Čekaj, a što se ja uopšte nerviram zbog nje.
Neka radi ovde, šta ima veze.
Baš me briga.
Eva fokusiraj se na posao.
Samo na po...sao.
Uh, ko sada kuca.
Derek: "Da?"
Kloi: "Zdravo gospodine."
Zaista??! Ovo neko namerno radi?!
Ne, ne Eva, ti ćeš da budeš smirena, i samo ćeš da radiš svoj posao i nećeš da obraćaš pažnju na njih.
Kloi: "Da, ali onda ovde imte..."
Derek: "Da ,vidim."
Pa vidiš brate nisi ćorav!
Bože budala.
Kloia: "Ali opet imamo problem s' ovim."
Vidi ne kako se nagnula da mu bude bliže.
Ćurka jedna. Digni tu glavu da ti je ne otkačim sa ramena.
Derek: "Dobro, reci Tari da se pozabavi ovim ovde sa Larom, a Elena i ti radite na ovom gore."
Vidi još se okreće ka njoj dok mu je blizu.
Kloi: "Uredu."
Ja: "Uredu." Rekla sam to baš onako kako je zvučala.
Derek: "Rekla si nešto?"
Ja: "Ja, ne."
Kloi: "Idem ja."
Ja: "Da Bog da se saplela."
Kloi: "Molim?"
Ja: "Rekoh, srećno sa poslom."
Kloi: "Hvala."
Ja: "😊🙂" Izašla je napokon
Ja: "👅"
Derek: "Šta ti je sada?"
Ja: "Šta mi je?"
Derek: "Pa što se plaziš."
Ja: "Tebi se plazim Derek, nerviraš me!"
Derek: "Bože moj."
Ja: "Šta?!"
Derek: "Pa šta sam ti sada uradio?"
Ja: "Pa što je ona došla ovde?!"
Otišla sma do njegovog stola.
Čisto da me bolje čuje dok mu pričam.
Derek: "Kao prvo, ne deri se.
A kao drugo, došla je jer nam treba radnik."
Ja: "Ba briga me što ti treba radnik, mogao si da uzmeš nekog muškarca, što nju?" Čekaj...zašto mu ovo pričam.
Ja: "Uh, zaboravi."
Derek: "Čekaj, čekaj, čekaj. Što ti smeta ona?" Ubi ću se.
Ja: "Ne smeta mi, zaboravi."
Derek: "Stani, Eva."
Ja: "Derek, zaboravi."
Počeo je da se smeje.
Nije mu to pametno
Ja: "Prestani!"
Derek: "Dobro, prestaću ali budi iskrena."
Ja: "S'čime?"
Derek: "Je si li ljubomorna?"
Ja: "Ljubomorna, ja?!"
Šta lupa bre ovaj?? Kako me nervira!
Nervira te jer je upravu.
Molim te, ako već želiš da si tu, i da blebećeš javljaj se kada valja. Majke ti.
Dobro, ali priznaj nervira te jer je upravu.
Dobro, da!
Čekaj, ne!! Nisma ljubomorna!
Ja: "Jesam, i??!"
I ovo je trenutak kada Eva Allerton želi da propadne u zemlju i da sr nikad više ne pojavim.
Hoću da nestanem.
Zašto sam to rekla?!! Ughhdghs, Eva crkni!
Ja: "Ne! Nisam!"
Sada ima kez na licu.
Ja: "Skidaj taj kez sa lica!"
Derek: "Ne mogu."
Ja: "Derek, kako ne možeš?!
Kako me samo frustriraš!"
Okrenula sam se i otišla za svoj sto.

Ne gledaj ga Eva, ne gedaj.
Ti si ovde i gledaš svoja posla, a on je tamo i gleda... ovamo gleda!
I još se kezi!
Ja: "Mrš!"
Bože uzmi me. Ja ne želim da postojim
Zašto sam rekla da???
Jaoooo!

~Kloi POV~
Ne mogu da verujem da je neko poput Dereka u vezi sa onom.
Ali dobro, neću da se nerviram oko toga.
Derek će na kraju svakako biti moj.
A ovo će mi u tome pomoći.