M&M

《 16 》Trudna sam.

~Derek POV~
Nakon što sam ostavio Evu kući krenuo sam da odradim posao.
Imam sat vremena za taj posao, dovoljno.
Ja: "Evo me.
Koga imamo za danas?"
Dzordan: "Vidi, vidi, vidi. Ko nas je počastvovao svojim prisustvom.
To je naš mladoženja."
Ja: "Džordane molim te. Samo pređi na stvar."
Džordan: "A gde nam je..."
Ja: "Eva."
Džordan: "Da Eva. Gde nam je ona?"
Ja: "Kući."
Džordan: "A što je nisi doveo, nismo imali prilike da je bolje upoznamo."
Ja: "Nisma želeo."
Znao sam da će znati istinu.
Džordan: "Nisi joj rekao zar ne?"
Ja: "A da pređemo na posao, šta kažeš na to?"
Džordan: "Dobro kako želiš mali.
Ali... Eva ima petlje, uporna je, neverujem da će još dugo da ostane bez odgovkra."
Ja: "Posao?"
Džordan: "Dobro kad si već navalio."
Ja: "Požuri imam samo sat vremena. Onda moram po nju."
Džordanv: "Oli."
Pružio mi je telefon.
Džordan: "Leon Drejk.
Drži klub Drejk's party, tamo ćeš ga naći.
Drogirao je mnoge, i nije platio svom dileru veoma dugo.
Znaš šta ti je činiti."
Ja: "Shvatam.
Idem, pošalji mi adresu."
Džordan: "Ne želiš pomoć?"
Ja: "Pomoć koja mi treba naći ću tamo."
Džordan: "Uredu, vidimo se mali."
Ušao sam u kola, i odmah se zaputio prema klubu.

Ušao sam.
Opazio ama leona sa leve strane.
Seo sam za šank i poručio piće.
Naravno da ga neću piti.
Xx: "Zdravo lepi. Jesi li za malo zabave?"
Ja: "Možda.
Samo ne onako kako ti misliš."
Xx: "Zaista, a kako onda."
Ova može da mi pomogne.
Ja: "Izvoli, nadam se da je dovoljno."
Xx: "Za šta?"
Ja: "Znaš ko je Leon zar ne?"
Xx: "Naravno."
Ja: "Sjajno.
Odvedi ga negde da budete sami, a onda... za kasnije ću ja da se pobrinem.
A kad uđem ti izlaziš. I bez pitanja.
Kreni.
I o ovome nikome ni reč."
Xx: "Dobro."
Uradila je kako samo joj rekao.
Odvela ga je u sobu, a onda sam i ja ušao.
Niko me nije video, siguran sam.
Najbolji sam kad treba biti ne primećen.
Ja: "A sada napolje." Izašla je.
Leon: "Molim? A ko si ti drugar?"
Ja: "Nisma ti ja drugar, a sada..."
Leon: "Šta?"
Ja: "Vidimo se."
Izvadio sam pištolj, sa prigušivačem.
Leon: "Š...šta, ko si ti?"
I... bum.
Izašao sam neprimetno naravno, i krenuo.
Pozvao sma Džordana da mu javim.
Ja: "Uredu, gotovo je."
Džordan: "Bravo mali."
Ja: "Idem po Evu, zdravo."
Prekinuo sam i krenuo po nju.
Video sam da imam još 20 minuta.
Ja: "Pa mogao bih i ja da se sredim."
Otišao sam do butika, i kupio novo odelo.
Xx: "Savršeno vam pristaje."
Ja: "Hvala, izvolite."
Onda sam krenuo po Evu.

~Eva POV~
Mama: "Eva. Hajde jesi li spremna, Derek je stigao."
Ja: "Silazim."
Mama: "Prelepa si draga."
Ja: "Hvala mama."
Derek: "Je li spremna?"
Mama: "Da, silazi.
Evo je."
Ja: "Zdravo."
Derek: "Zdravo."
Ja: "Pa idemo li?"
Derek: "Prelepa si."
Molim? On to meni?
Ja: "Hvala."
Derek: "Idemo."
Mama: "Vidimo se."
Ja: "Zdravo mama, zdravo Tobi."
Ušli smo u auto, i krenuli prema kući.
Ja: "Kako vidim zakasni ćemo."
Derek: "Pa šta i da zakasnimo. Nije bitno.
Mogu malo da pričekaju."

Stigli smo.
Ja: "Pa evo nas."
Derek: "Nervozna si?"
Ja: "A šta misliš?"
Derek: "Biće sve uredu.
Ne brini, moja majka i sestra su dobre osobe. Neće da te pojedu."
Ja: "Pa ja imam takav osećaj."
Ušli smo.
Sara: "Stigli ste. Konačno.
Da ste još minut zakasnili... neznate šta bi bilo.
Derek: "Zdravo i tebi seko."
Sara: "Zdravo."
Zagrlili smo se.
Sara: "Idite sedite."
Derek: "Hajde."
Pozdravili smo se sa Liamom.
Derek: "Desi Liame."
Liam: "Evo brate ti. Kako si mi?"
Derek: "Dobro je. Ti?"
Liam: "Sjajno.
A ovo nam je?"
Derek: "Liame, Eva. Moja devojka.
Eva, Liam."
Liam: "Drago mi je."
Ja: "Takođe Liame."
Liam: "Devojka, znači.
Drago mi je da si je pronašao."
Derek: "Da i meni."
Liam: "Derek retko veruje kome, retko voli, veruj mi čim si ovde znači da si veoma posebna."
Nasmejala sma se. Nisam znala šta da kažem.
Liam: "Hajde sedite."
Seli smo za sto.
Ja: "Ti si Sarin verenik.
A kako ste se vaz dvoje upoznali?"
Liam: "Pa znaš, ja i Derek smo stari drugovi, radimo zajedno, i on me je upoznao sa Sarom. I onda smo bili momak i devojka, a sada verenici."
Ja: "To je baš lepo."
Sara: "Evo salate.
Još malo pa će i pečenje biti gotovo."
Ja: "Treba li ti pomoć Sara?"
Sara: "Da znaš da bi mi koristile još par ruku."
Ja: "Evo me."
Otišla sam u kuhinju, da pomognem."

~Derek POV~
Liam: "Činisi se kao dobra devojka."
Ja: "I jeste, veoma."
Liam: "Onda izgleda da je to, to."
Ja: "Šta?"
Liam: "Našao si pravu."
Ja: "Nadam se."
Liam: "Uopšte se ne nadaj, jesi.
Gledaš je baš tako."
Ja: "Molim? Kako?"
Liam: "Onako kako si mene video da gledam tvoju sestru."
Ja: "Śta?"
Sara: "Evo nas, sve je spremno."
Ja: "Sjajno.
Nego gde je mama do sad?"
Odjednom nešto je lupilo.
Ja: "šta je to bilo?"
Sara: "Ne znam, idem da pogledam."
Eva: "Idem sa tobom."
I pre nego što sam išta mogao da kažem, otrčale su na sprat.
Odmah za njima i mi.
Sara: "Mama? Mama!"
Majka, ležala je na podu.
Ja: "Mama.
Sara šta treba da joj damo?!"
Sara: "Neznam! Neznam gde je spisak!"
Ja: "O dođavola."
Eva: "Gde joj stoje lekovi!"
Ja: "Zašto?"
Eva: "Odmah Derek!"
Sara: "Ovamo."
Otrčala je dos tola i počela da pregledava svaki lek.
Ja: "Šta misliš da radiš zaboga!"
Eva: "Prekini da vičeš, ne mogu da se skoncentrišem!"
Uzela je jedan od lekova i dotrčala do nas.
Eva: "Daj mi vodu! Odmah!"
Sara joj je dala čašu vode.
Ja: "Kako znaš koji?"
Eva: "Jednostavno znam."
Dala joj ga je.
Ja: "Halo jesi li uopšte sigurna?!"
Eva: "Jesam."
Govorila je tako sigurno.
Zar je zaista znala koji lek treba da joj da.
Ali izgleda da jeste, jer se majka vratila u normalu. Dolazila je do daha.
Ja: "Mama, jesi li dobro?"
Majka: "J...jesam.
Hva...hvala."
Eva: "Nema na čemu.
Jeste li bolje?"
Majka: "Mnogo."
Eva: "Hajde, da vas spustimo na krevet."
I ostavili smo je da odmori.
I lekove sa strane.
A mi smo sišli.
Sara: "Eva mnogo ti hvala, da tebe nije bilo ko zna šta bi moglo da se desi."
Eva: "Nećemo uopšte da razmišljamo o tome, uredu.
Idemo sada da jedemo."
Sara: "Hajde."
Seli smo za sto, i počeli sa jelom.
Ja: "Kako si znala šta treba da popije?"
Eva: "Pa Derek, nisi jedini ovde sa tajnama.
Imam i ja neke."
Liam: "Zaista kako si znala?"
Eva: "Uh... pa... vaša majka ima rak zar ne?"
Ja: "Da. Kako si i to znala?"
Eva: "Zato što sam ga i ja imala."
Ja: "Molim? Kada?"
Eva: "Sa 17 godina.
I tada nas je moj otac napustio, mene i majku, i onda je mama morala da radi a ja sam sama morala da se borim sa tim.
Naučila sma šta, kada i koliko treba da uzimam. I to mi je ostalo do danas.
Nisma mislila da će da mi koristi, ali izgleda da zapravo jeste."
Ja: "Nisam znao da si doživela gako nešto. I izborila si se za život, sa samo 17 godina."
Liam: "Zaista jeste ipresivno."
Sara: "O draga, kako si samo jaka.
Izborila si se sa tako strašnom bolešću."
Eva: "Pa zvuči kao nešto veliko, ali... neznam, meni zapravo i ne."
Ja: "Pa trebalo bi. Retko ko to uspe a ti jesi.
I hvala što si pomogla našoj majci večeras. Zaista ti hvala."
Eva: "Nema potrebe da mi se zahvaljujete. Svako bi na mom mestu, sa potrebnim iskustvom kao moje, pomogao.
Hajde sada da jedemo."
Sara: "Zaista hajde."
Onda smos e dotakli drugih tema.
Eva: "Nego, Saro. Rekla si da vas dvoje imate nešto važno da nam kažete. Pa šta je to?"
Ja sma potpuno na to zaboravio.
Nemogu d averujem da ona nije.
Sara: "Da imamo.
Ali bih zaista volela da i mama bude ovde."
Eva: "Pa verujem d aće moći da siđe na kratko, a i ona treba da jede."
Sara: "Upravu si, hoćeš da mi pomogneš da je dovedemo?"
Eva: "Naravno evo me."

Sara: "Mama... jesi li bolje?"
Majka: "Jesam draga. Uđite."
Eva: "Jeste li bolje gospođo."
Majka: "Jesam, mnogo bolje, zahvaljujući tebi draga.
A ko si ti?"
Eva: "Ja sam... pa mislim da je bolje da siđemo dole i da vam sve lepo ispričamo."
Sara: "Da hajde mama."
Vratile su se.
Ja: "Mama, jesi li dobro?"
Majka: "Jesam, sine."
Ja: "Hajde sedi."
Majka: "A sada da mi kažete ko je ova lepa devojka?"
Ja: "Mama, ovo je Eva. Moja devojka."
Majka: "Devojka? Zaista?"
Pustila je par suza, od sreće.
Razlog što su Sara i mama ovoliko srećne jer imam devojku jeste zato što je ja nikad pre nisma imao.
Čuli ste za Zoi, ali ona nikad nije bila moja devojka, nju sam samo spasao nismo se ni pretvarali da smo par.
I to što se nismo pretvarali da smo zajedno, je bila moja najveća greška, i zato neću da je ponovim.
Majak: "O sine, tako mi je drago jer si našao devojku.
Prelepu, i dobru. Dođi da te zagrlim lepotice."
Eva joj je uzvratila zagrljaj, međutim i ona je pustila par suza.
A znam i zašto.
Majka: "Pa draga zašto plačeš?"
Eva: "Ja... srećna sam jer ste vi srećni.
Što ste zadovoljni samnom."
Majka: "O draga moja, ko ne bi bio zadovoljan sa tobom."
Nije tako bilo. Eva je zapravo plakala jer je sve ovo samo laž, koja će se jednom završiti, i ona to zna i zato plače.
Jer kad se budemo rastavili toliko će da ih to pogodi.
Ali tako mora da bude.
Eva: "A ti Sara? Šta je sa onim što vi imate da nam kažete?"
Majka: "Nadam se da su lepe vesti?"
Liam: "Jesu."
Stala je do Liama.
Sara: "Trudna sam."