M&M

《 5 》Incident u ulici.

Ušli smo u njegovo auto, no ceo put do kuće sam imala loš osećaj. Verovatno nije ništa.
Derek: "Jesi li dobro?"
Ja: "A? Da. Nije ništa."
Derek: "Ako tako kažeš...
Kuda sad?"
Ja: "Levo... ovde."
Derek: "Ovde..."
Ja: "Da, šta je tu čudno?"
Derek: "Ova ulica..."
Pa reci čoveče, šta?
Ja: "Da..."
Derek: "Ništa."
Onda sam pomislila na onu noć, ali kad malo bolje razmislim i poklapa se. Mislim ima bradu, i stalno nosi odelo, kao i čovek one noći. I znam da nije nešto, ali to je sve što imam. A i parfem, nisam sigurna da li je isti, ali da je sličan, jeste.
I nisam mogla da izdržim a d aga ne pitam.
Naravno išla sma okolo, ne direktno.
Ja: "Mm... Da li se nešto... bitno desilo tu?"
Pogledao me je, i videla sam malu nervozu, uglavnom nešto čudno, mada je pokušao to da sakrije.
Derek: "Ne, ništa.
Evo nas."
Ja: "Am... hvala vam. Vidimo se sutra.
Laku noć, gospodine Derek."
Derek: "Laku noć, Eva."
Izašla sam iz kola, i ušla u kuću.
Mama: "Pa Eva zaboga."
Eva: "Pardon?"
Mama: "Reci mi šta će ti telefon kad se nejavljaš. Gde si do sad?"
Ja: "A to. Izvini mama, crkla mi je baterija. Bila sam u firmi, šev me je zadržao."
Mama: "Dobro ali molim te sledeći put mi bar napiši poruku."
Ja: "Hoću, izvini."
Mama: "Jesi li gladna?"
Ja: "Uzeću sama. Idi spavaj."
Mama: "Uredu. Laku noć, dušo."
Ja: "Laku noć."
Mama je otišla, a ja sam sebi napravila jedan sendvič. Kasnije i kafu.
Uzela sam šolju, otišla u svoju sobu i izašla na terasu.
I onda, odjednom... pucanj. Ispustila sam šolju.
Ja: "Š...šta kog..." Odmah sam otrčala do mame i Tobija.
Dobro su, spavaju, nisu čuli.
Ja sam sišla i izašla napolje, morala sam to da proverim.
Mislim da se pucanj čuo u... u ulici o kojoj sam pričala sa Derekom.
Malo sam zastala, i zamislila sam se da li opet želim da vidim oružje u nečijim rukama.
Ali naravno da sam ipak otišla tamo, šta ću.
Bolje to, nego ostati kući na sigurnom, ma da.
Ja: "Joj Evo, kad ti mama sazna,.... nema ti spasa."
Bila sam blizu, pa sam usporila.
Ja: "Da vidimo. Mada me strah." Iz daleka sam videla da ima nekog tu, pa sam se sakrila iza kontejnjera koji je bio tu.
Ja: "Ko su ovi ljudi?" Bilo ih je četvoro, ali... troje na jednog.
Ne vidim najbolje. Ne mogu da im vidim lica.
Ja: "Da probam da snimam telefonom. Onda uvećam." Tako sam i uradila.
Xx: "Predaj se. Ne možeš da nas pobediš."
Xx: "Zaista tako mislite?"
Ja: "Taj glas?"
Xx: "Gotov si."
Xx: "O zaista? Pa idalje stojim. Tako da... nisam gotov..."
Xx: "Onda ćeš biti."
Xx: "Ne."
Ja: "O Bože. Ne moguće. K...kako?"
Glas čoveka koji je bio sam... ne može da bude...
Xx: "Skrati sebi muke, svakako ćeš da umreš... Hejle."
Ja: "Nema šanse." Vrisnula sam, a naravno da su čuli."
Ja: "O ne." Odmah sam krenula prema kući.
Za čudo nisu me pratili. Mada... to znači da im je Derek... mislim ako je to bio on, da im je bio važniji nego ja.
Ja: "Šta da radim?"
Vratila sma se kući, i zaključala vrata.
Ja: "Snimak! Moram da proverim snimak."
Pogledala aam u džepove.
Ja: "O ne, ne,ne. Šta ću sad? Sigurno mi je ispao. Moram...."
Mama: "Eva? Zar si još budna? Zar si zaboravila da sutra ideš na posao?"
Ja: "Ne mama. Mislila sam da sad krenem."
Mama: "Pa hajde."
Ja: "Um..."
Mama: "šta je bilo?"
Ja: "Ništa. Idemo."
Morala sam da odem ne bih mogla da se izvučem, a  da sam pokušala da odugovlačim znala bi da nešto nije u redu.
Tako da sam otišla da spavam.
*Sledeće jutro*
Ustala sam, bilo je 7 i 50, brzo sam se spremila, i izjurila napolje. Javila sam mami, naravno. I Tari i Eleni da me ne čekaju.
Imalo je još vremena do posla, no ja sam krenula ranije. Razlog je moj telefon, kog sam otišla da tražim, u ulici gde su bili oni ljudi.
Ja: "Da vidimo.... bila sam ovde." I tražila sam, ali nigde ga nije bilo.
"Uhhh, nema ga nigde. A i nemam više vremena moram da idem.
Samo neznam šta ću sad."
Nemogu da utvrdim da li se u toj ulici zaista, Derek, borio protiv ostale trojice.
Stigla sam u firmu, i zaputila se prema kancelariji, aliii...
Ja: "Kafa, kafa. Imam jos 5 minuta. Dovoljno."
Nina: "Dobro jutro Eva."
Ja: "Dobro jutro Nina.
Gotova kafa, idemo sad..." Kad sam se okrenula sudarila sam se sa Derekom.
Ja: "O ne,ne,ne. Tako mi je žao gospodine."
Derek: "Uredu je, ja sam..."
Ja: "Jako mi je žao, izvine. Odmah ću da počistim, samo da..." Pošla sam po vlažne maramice.
Uvek se izbezumim kad napravim nešto glupo, pa tako i sad.
Derek je pokuśao nešto da kaže, ali ja sam se okrenula, i kako bi zadobio moju pažnju uhvatio me za podlakticu, i privukao sebi.
Derek: "Jesi li se smirila?"
Bio je toliko blizu, pogledi su nam se spojili.
Srce je počelo da mi lupa kao ludo, sano nadam se da ga nije čuo.
Ja: "D...da.
Dozvolite da počistim."
Derek: "Nije potrebno."
Ja: "Ali..."
Derek: "Uredu je."
Ja: "Ako tako kažete.
Odmah ću da vam napravim novu kafu."
Derek: "Uredu. I donesi je u kancelariju, treba o nečemu važnom da razgovaramo."
Ja: "Uredu."
On je otišao, a malo zatim i ja za njim.
Bio je na terasi.
Ja: "Izvolite."
Derek: "Hvala."
Ja: "I... o čemu ste hteli da razgovaramo?"
Rekla sma to i spustila galvu, ali sma opazila njegov džep pantalona, u kome je bio telefon. Ali sma znala da nije njegov jer sam ga prethodno videla na stolu.
Nije valjda... to moj telefon. Pa tako svakako izgleda.
O ne. Znala sma da to sigurno znači da zna da sam sinoć bila u toj ulici.
Derek: "Eva da li s...." Taman kad je počeo da priča, i taman kad sam ja utrnula od nervoze i malo straha, začulo se otvaranje vrata.
Elena: "Gospodine?"
Uzdahnuo je.
Derek: "Da? Elena?"
Prišla nam je, i uputila mi upitan pogled.
Elena: "Eva?" Ali znam ja dobro šta taj pogled još znači.
Kasnije sam na ispitivanju, eto to to znači.
Elena: "Treba da potpišete ove papire.
U vezi novog posla."
Derek: "Da... naravno." Otišli smo do njegovog stola.
Ja sam idalje bila nervozna, i Elen aje morala to da primeti. Srećom nije me pitala, već mi je samo uputila pogled. Ja sam negativno odmahnula glavom.
Derek: "Je li to sve?"
Elena: "Jeste. Doviđenja gospodine.
Vidimo se Eva."
Ja: "Mhm..." Nadala sam se da je zaboravio gde je stao, ali...
Derek: "Sedni, Eva."
Ja: "Znate ja ima po..."
Derek: "Posao može da čeka."
Ja: "Ako vi tako kažete." Moram nekako da se izvučem odavde. Samo kako.
Derek: "Imam par pitanja za tebe Eva?"
Ja: "M... mhm... naravno, recite.
Samo, ako nije problem, da odem do kupatila?"
Oštro me je pogledao, kao da je znao šta planiram.
Derek: "Ne."
Ja: "Molim?" Ma kakav kao, provalio me je skroz.
Derek: "Ne. Ovo nemože da čeka."
Ja: "Uredu." Ja sam već bila polu mrtva, a i spremala sma se da skroz umremm
Ali... vrata, opet vrata. Hvala Bogu.
Elena: "Izvinite opet ja. Treba mi postpis samo na još ovom papiru."
O Elena, srećo moja.
Derek: "Khm... Naravno.
Evo."
Elena: "Hvala. I doviđenja, opet."
I mislila sam da će konačno odustati, ali izgleda da on nezna za tu reč.
Derek: "Znaš šta? Idemo odavde."
Ja: "Khm,khm... molim?"
Derek: "Ovde nemamo mira, pa idemo kod mene." On je istog momenta ustao.
Ja: "Ali zašto? Mislim, imamo pos..."
Opet taj oštar pogled.
Derek: "Idemo, zar ne?"
Ja: "Mhm..." Još sam mu se nasmejala.
Išli smo njegovim autom, da možeš mislit.
Kuća, mislim za ovo je kuća mala reč, mu je bila 15 od firme, autom.
Derek: "Evo nas." Krenuo je da izađe, ali se zaustavio.
"Šta ti je? Jesi li... ti to uplašena?"
Ja: "Ja, uplašena, ma jok. Mislim nisam."
Derek: "Aham, vidim."
Uf Eva, možeš li nešto u životu dobro da uradiš.
Ušli smo u 'kuću', šta da drugo radim, nego da ga slušam.
Derek: "Izvoli, sedi. Kao kod svoje kuće."
Ma baš ti hvala, to će baš da otkloni moju nervozu.
Ja: "Vi... ovde... živite sami?"
Derek: "Ne. Ja ovde živim sa mamom i..."
Xx: "Stigao si!" Glas se čuo sa stepenica. Na kojima je stajala jedna devojka. Veoma je lepa, moiih godina, možda godinu dve starija.
Xx: "Provešćemo ceo dan zajedno?! Zar ne?"
Da li mu je to možda devojka, ili... verenica. Primetila sam joj burmu na ruci.
Derek: "Sara? Vidiš da sam zauzet?"
Tada je pogledala u mene.
Sara: "A ko je ona?" To je rekla nekako ushićeno.
Sara: "Bato, da ti ovo nije devojka?"
Ja: "Bato? Devojka?"
Derek: "Sara."
Sara: "Tako mi je drago. Ja sam Sara, derekova sestra."
Ja: "S..estra, ali ja sma mislila da ste vi... zbog burme..."
Sara: "A to. Ne on mi je brat, a ja sam verena."
Ja: "Žao mi je, pogrešno sam protumačila."
Sara: "Jao pa nisi valjda pomislila da te vara. O ne."
Ja: "Ne, nisam, ja..."
Derek: "Sara?" Malo je povisio ton, kako bi zadobio njenu pažnju.
Sara: "Da?"
Ja: "Ja i gospodin Derek nismo zajedno, ja mu nisam devojka."
Derek: "Sara, ovo je Eva, ona je moja nova asistenti a u firmi."
Sar: "Ha? Stvarno? A se taman ponadala.
A vidi kako je slatka, lepa, jesi siguran sa niste zajedno?" Baš sam se postidela.
Pocrvenela sam kao nikad u životu.
Derek: "Sara? Molim te?"
Sara: "Uredu. Idem, treba da radite.
Ali sigurno da si siguran?" Samo joj je uputio oštar pogled, i onda je otišla.
Derek: "Izvoli Eva, i izvini zbog koje sestre, ona je tako malo na svoju ruku."
Ja: "Da, nema problema.
Samo ako bih mogla do toaleta."
Derek: "Naravno." Pokazao mi je fde je, i odmah sam ušla unutra.
Ja: "Šta mi je? Zašto sam se ovoliko uznemirila. Pogrešno je shvatila, kao i ja u vezi njih." Duboko ama udahnula, i smirila se nakon nekih 5 minuta, i onda sam otišla nazad u dnevnu.
Ova cela zbrka mi je skrenula misli sa, nzate već čega, ali te iste misli su se vratile kad sam videla svoj telefon na stolu u dnevnoj.