M&M

《 47 》 Odgovor na Tobijevo pitanje.

Zabava je već uveliko počela.
Uskoro će i torta.
I znate kako se ljudi na zabavama obično zabavljaju, pa ja radim sve osim zabavljanja.
Elena: "Helou, ovde Elena, bilo bi lepo kada bi se odazvala."
Ja: "A?
Da, da."
Elena: "Šta bre da,da?"
Ja: "Pa sve to što si rekla."
Elena: "Eva?"
Ja: "Da?"
Elena: "Pa je si li pri sebi?!
Pitam te da li želiš nešto da popiješ a ti da,da."
Ja: "Ovaj izvini.
Idem malo napolje, treba mi vazduha.
Prošetaću se dvorištem."
Elena: "Sada? Pa još malo i seći ću tortu."
Ja: "Dobro Elena vratiću se do tad."
Elena: "Bolje bi ti bilo."
Brzo sam izašla napolje, nisam čekala da me neko pita šta mi je.

Malo pre sam bila zamišljena jer sam se pitala gde je Derek do sada.
Rekao je da će da dođe.
Ja: "Možda ni on neće da održi reč."
Derek: "Ti o meni pričaš?"
Okrenula sam se kada sam iza sebe začula dobro poznati glas.
Ja: "A o kome bih drugom pričala."
Nakon mojih zadnjih reči, osmeh mu je nestao sa lica.

Nisam odmah pitala o čemu se radi, samo sam krenula napred. I on zamnom.
Ja: "Šta se događa Derek?"
Ćutao je par minuta dok smo se šetali dvorište, tek onda je stao i odgovorio.
Derek: "Sutra uveče idem u Rusiju."
Opet, opet ovo stezanje u grudima
Ali zašto me zaboli samo kada je reč o Dereku.
Ja: "Rusija? Zašto?" Pitala sam kada sam se okrenula prema njemu i kada su nam se pogledi susreli.
Derek: "Treba da završim jedan posao tamo."
Ja: "Jedan posao, misliš..."
Derek: "Da."
Pa naravno, ne treba ni da dovršim rečenicu.
Ja: "Uredu."

~Derek POV~
Samo to ćeš da mi kažeš?
Ja: "Uredu? Nećeš ništa više da kažeš?
Nećeš da me pitaš zašto idem?"
Eva: "Već si rekao razlog."
Ja: "Da, jesam."
Moram pvo da uradum. Moram da kažem zbogom pre nego bude kasno.
Eva: "Ako nemaš više ništa da mi kažeš ja idem."
Ja: "Ne, stani."
Eva: "Šta?"
Ja: "Ne kogu da odem a da ne kažem..."
Zašto dođavola ne mogu da samo kažem?!
Eva: "...Da ne kažeš šta?"
Ja: "Zbogom."
Eva: "Šta? Zašto? Zašto zbogom?!"
To je Eva koju znam.
Ja: "Zato što se možda neću vratiti."
Eva: "Ne, ne želim da mi kažeš zbogom."
Ja: "Da voleo bih da mogu, ali zadatak je veoma opasan i..."
Au, ovo je zabolelo.
Ko bi rekao da Eva ima tešku ruku.
Mislim da mi je njena ruka ostala na obrazu.
Ja: "Šta je sad?"
Eva: "Mrzim te."
Okrenula sa i krenula unutra kada ju je Tobi zaustavio.
Tobi: "Seko šta je bilo?"
Utrčala je unutra ostavivši ga bez odgovora.
Tobi: "Derek? Šta ti radiš ovde?"
Pa izgleda da sam došao po šamar.
Ja: "Ja... došao sam da vas vidim."
Tobi: "Sjajno."
Ja: "Sjajno?"
Tobi: "Znaš idalje mi nisi odgovorio na pitanje."
Ja: "Koje pitanje mali?"
Tobi: "Pa da li se ti i Eva idalje volite?"
To pitanje. Žao mi je ali odgovor... ne znam.
Tobi: "Derek?"
Ja: "Ja... znaš Tobi..."
Tovi: "Dobro, onda mi reci da li ti idalje voliš Evu?"
Bolje pitanje jeste da li sam ja ikada zapravo voleo Evu?
Zaista... da li sam je voleo?
Ja: "Ja... ne znam Tobi."
Tobi: "Ne znaš? Ali moraš da znaš."
Ja: "Ali ne znam."
Tobi: "Ali ja hoću odgovor!"
Veruj mi i ja bih.
Ja: "Kada ga budem saznao tebi ću prvom reći. Važi?"
Tobi: "Uredu, važi."
Ja: "Hajde sada unutra, sigurno te čekaju.
I Tobi, učini mi uslugu i reci Evi da mi je žao zbog... onoga što sam uradio i što nemam pojma šta je bilo da zaslužim onaj šamar."
Tobi: "Uredu, vidimo se!"
Nadam se da hoćemo.

Sada moram da idem, ovde više ionako nemam šta da tražim, a i... treba mi pomoć.
Treba da shvatim šta se dešava sa mnom. A znam samo jednu osobu koja bi u tome mogla da mi pomogne.

~Eva POV~
Kakav kreten.
Zbogom. Nije mogao da kaže vidimo se, vratiću se, ili bilo šta drugo.
Tara: "Eva? Je si li dobro, dugo si unutra?"
U kupatilu sam i plačem, ali nisam znala da sam ovde dugo vremena.
Ja: "Ovaj da, jesam. Evo izlazim."
Brzo sam se umila, i izašla.
Mislila sam da ću pored njih dve proći neprimećena ali naravno da nisam.
Elena i Tara: "Šta se desilo?"
Ja: "Ništa. Šta bi se desilo?"
Elena: "Dobro, dobar pokušaj. Rekoh ti da će ti se svi oni sati gledanja serija isplatiti, ali ja sam ovde idalje učitelj. Zato prestani sa pretvaranjem i reci nam šta se desilo?"
Možda će biti i bolje ako im se poverim
Možda će mi biti lakše.
Elena: "Čuješ li šta te pitam?"
Ja: "Da, čujem. I reći ću vam. Samo idemo u u tvoju sobu, ne želim da iko čuje."
Otišle smo u Eleninu sobu i krenula sam sa pričom.
Ja: "Ovako..."
Tara: "Slušamo?"
Ja: "Ne znam šta se dešava samnom."
Elena: "A?"
Ja: "Ispričala sam vam zašto smo Derek i ja zapravo bili u vezi, ali sada..."
Elena: "Ha! Znala sam!"
Tara: "Šta to?"
Elena: "Sada ga stvarno voliš, zar ne?"
Ja: "Šta? Ne! Ne pričaj gluposti Elena!"
Elena: "O zaista? Pa šta si onda htela da kažeš kad si započela sa onim 'ali sada'? Je li šta si htela da kažeš?"
Ja: "Pa ja..."
Elena: "Upravo tako ti ga voliš!"
Ne! Ne mogu da ga volim.
Ja volim njega. Njega čekam.
Tara: "Elena ne navaljuj."
Elena: "Pa ko će ako neću ja?
Treba to da shvati i da mu prizna.
Znaš što pre to bolje."
Tara: "Da, pa znaš li da se to govori kada radiš neki posao?"
Elena: "Nemora da znači.
A ti da si mu sutra rekla."
Ja: "Ne!"
Elena: "Šta ne?"
Ja: "Ne mogu da ga volim.
Zato što... zato što..."
Tara: "Zato što šta Eva?"
Pa vreme je da i ova tajna izađe na videlo.
Ja: "Zato što volim nekog drugog."
Elena i Tara: "Štaaa?!"
Tara: "Koga?"
Elena: "A od kada?"
Tara: "Gde si ga upoznala?"
Ja: "Polako smiri te se.
Ispričaću vam ali bez prekidanja."
Elena: "Uredu, samo kaži već jednom."
Ja: "Pa da krenemo od početka."
Tako sam započela priču o mojoj tajanstvenoj ljubavi.
Oda večeri kada sam ga srela na havajima, pa do danas.
Kada malo bolje razmislim naša priča i nije mnogo duga s'obzirom na to da smo se sreli jedno veče, i da je naše druženje trajalo isto toliko.
Ja: "...Eto toliko."
Elen: "Wow, možeš da pišeš scenario za film. Ali dobro ,o tome drugi put."
Tara: "Eva, to je lepo. Ta cela vaša priča ali..."
Ja: "Ali šta Tara?"
Tara: "Zar ne misliš da i posle njega možeš opet da se zaljubiš? A može i on, ko god da je.
Iako ti je obećao... znaš možda neće da održi obećanje."
Ja: "Misliš da neće?"
Tara: "Ne, nemoj pogrešno da me shvatiš. Samo hoću da kažem da posle toliko dugo vremena nije zločin da ti zavoliš drugog."
Uredu tražila sma savet i dobila sma ga, ali... sada još više ne znma šta da radim.
Ja: "Da, shvatam. Ali ja idalje ne znam šta da radim."
Elena: "Dobro, hajmo sada polako.
Reci nam šta osećaš kada si sa Derekom?"
Ja: "Odkud sada ovo pitanje?"
Elena: "Samo odgovori."
Ja: "Pa sa Derekom osećam... mnogo toga."
Elena: "NA PRIMER?!"
Ja: "Pa pored njega se osećam sigurno, osećam se slobodno, prijatno."
Tara: "Dobro a kako ze ponašaš dok si s'njim?"
Ja: "Kako se ponašam? Ponašam se najnormalnije."
Tara: "Ne bih rekla da je to sve."
Ja: "Ne mogu da se ponašam normalno dok sam s'njim. Mucam, nervozna sam, nekada čak zaborabim i da dišem. Ukratko radim sve što ne bi trebalo da radim."
Elena: "Dobro, a da li sa njim možeš da pričaš o nečemu što te muči, da kažemo o malo dubljim temama?"
Ja: "...Da, mogu. Zapravo s'njim mogu da razgovaram o svemu. Nekada zapravo imam osećaj da bi me on jedini razumeo. I on je doživeo mnogo toga slično onome što sam i ja."
Elena: "Sjajno, hajde sada idemo vreme je za tortu."
Tara: "Slažem se."
Ja: "Šta? Ali ne, čekaj te. Ništa mi niste rekle."
Elena: "Šta? Zar je trebalo još nešto da kažemo?"
Tara: "Eva odgovore koje si nam dala su zapravo odgovor ja tvoje pitanje.
Sve si rekla sama sebi. Odgovorila si na svoje pitanje."
Elena: "Mislim da ona već zna šta oseća pre njemu, i to vrlo dobro. Međutim iz nekog razloga ne želi da sebi to prizna."
To je zadnje što mi je Elena rekla, nakon čega su izašle.
Ja: "Sama sam sebi dala odgovor.
Zaista jesam, i onda to znači samo jedno... devojke su u pravu."

~Derek POV~
Džordan: "I šta je ovoga puta problem mali?"
Ćutao sam, znam da će iz toga shvatiti šta je moj problem.
Džordan: "A, znači opet se radi o Evi.
Uredu, ali ti na pogrešnom mestu što se toga tiče."
Ja: "Šta?"
Džordan: "Pa ja sam ti već sve rekao, i siguran sam da si iz svega toga izveo zaključak, onaj koji ti treba. No ti ne želiš da to priznaš.
Zato ti kažem da si na pogrešnom mestu. Idi i razmisli, i shvati već jednom molim te."
Ja: "Šta da shvatim?"
Džordan: "Znam da znaš. A znaš i ti, s'obzirom na način kojim si iszgovorio 'Šta da shavtim'.
Ali Evo da ti kažem još jednom voliš je.
I to jako."
Ako je zaista tako, a sve do sada me natera da i pomislim da jeste, onda sledi sledi još jedno moje pitanje.
Ja: "Onda mi reci da li je moguće da neko voli dve osobe u isto vreme."
Džordan: "Vidi, vidi. Mali ima još nekoga u životu.
Da li možemo da znamo ko je to?"
Ja: "To je jedna devojka."
Džordan: "Zaista?!
Pa znaš zabrinuo bih se da je momak."
Ja: "... To je jedna savršena devojka."
Džordan: "I gde si je upoznao?"
Ja: "Na Havajima. Kada sam bio na svojoj pevoj velikoj misiji."
Džordan: "Da, sećam se."
Ja: "Spasao sam je, otpratio je kući..."
Džordam: "Zaljubio si se?"
Ja: "Jesam. Problem je taj što ja ne znam ko je ona bila. Ali naći ću je."
Džordan: "Ne znaš ko je ona a zaljubio si se?"
Ja: "Da "
Džordan: "Uredu, neću ni da pitam.
Od tebe više ništa ne može da me iznenadi. Nebitno.
Sada moram da ti kažem da nakon toliko dugo moguće je, i uopšte nije loše, da se ona zaljubila u drigog. A isto važi i za tebe."
Ja: "Ne, obećao sam joj da ću da je nađem, zato i moram."
Džordan: "Pa nađi je, niko ti ne brani.
Ali prvo pitaj sebe da li želiš nju, ili Evu."
Ja: "...Idem u ring.
Neka me niko ne prekida!"
Džordan: "Idi, ali ne brini svakako ćeš vrlo brzo shvatiti.
Pamet će stići i tebe nemoj da se brineš!"
Dođavola, sada mi je u glavi još veći haos!
... Ili ne...
Možda su upravu. Svi koji mi govore isto što i Džordan.
Možda je došlo vreme da se i Derek Hejl zaljubi.