M&M

《 76 》 Razvod.

~Derek POV~
Ša sada da radim. Nisam očekivao da bude ovde.
Elena: "Derek? Šta ovo treba da znači?"
Gotovo je, Elena će shvatiti o čemu se radi i reći će Evi i onda će me Eva zamrzeti.
Ja: "Nije kao što izgleda. Mogu da objasnim."
Elena: "Zar si sa njim.
Zar si i ti... mafijaš."
Ja: "Ne Elena slušaj..."
Elena: "Šta radiš sa Evom? Neću ti dozvoliti da je povrediš!"
Oliver: "Neko je u nevolji."
Ja: "Ti..."
Dok sam pretio Oliveru Elena je iskoristila priliku da uzme telefon, i pokusala je da pobegde. Srećom Oliver ju je uhvatio.
Oliver: "A gde misliš da si krenula?"
Elena: "Pusti me!"
Oliver: "Smiri se."
Elena: "Ostavi me na miru! Pusti me da idem ništa ti nisam uradila."
Oliver: "Pustio bih te da znam da nećeš da nas prijaviš policiji. Ili bilo sta drugo."
Elena: "Zašto si ovakav?"
Oliver: "Video bih tebe na mom mestu."
Elena: "Ja se sigurno ne bih pretvorila u... ovo."
Zaključao je vrata, te ju je vratio na krevet.
Oliver: "Što me tako gledaš?
Do malo pre si htela da mi pomogneš. A sada me gledaš kao da želiš da me ubiješ."
Elena: "Želim da ti pomognem. Ali ti ne želiš pomoć.
Jedino mi ostaje da te ubijem."
Oliver: "Uredu.
A ti."
Obratio mi se.
"Izlazi. Ovo nije tvoja stvar."
Ja: "Ubiću te."
Oliver: "Stani u red onda.
A sada izlazi. Ne trebaš mi još i ti da mi stvaraš probleme."
Otišao sam.

~Eva POV~
Idalje ne mogu da verujem da je tek tako otišao.
Tara: "Eav? Šta ti je, o čemu razmišljaš?"
Ja: "Nervira me Derek, Tara. Otišao je tek tako, nije rekao ni gde će."
Tara: "Ma daj. Idalje razmišljaš o tome."
Ja: "Šta ću."
Tara: "Mislim jeste čudno. Otišao je odmah nakon našeg razgovora, izgledoa je kao da zna nešto o tome."
Ja: "Ma ne nije to sigurno."
Kada malo bolje razmislim... Oliver? Elena?
Ja: "Oliver..."
Tara: "Šta?"
Ja: "...Ništa, kažem nije to."
Tara: "Znam, samo eto da kažem."
Da li je moguće.
Ubiću ga ako je uvalio Elenu u sve ovo.
Ako je Oliver... Oliver, ubiću i Dereka i njega.
Ja: "Idem ja Tara, imam još posla."
Tara: "Da naravno, moram i ja.
Vidimo se."
Vratila sam se u kancelariju, te sam pozvala Dereka.
Nakon par poziva se javio.
Derek: "Ev..."
Ja: "Koje su šanse da se Elenin prijatelj zove isto kao i tvoj."
Derek: "...Um, velike?"
Ja: "Derek govori!
Ako mi ne odgovoriš naći ću Liama i Džordana i oni će mi reći sve."
Derek: "Eva, žao mi je.
Nisam znao, ne bih dozvolio da išta uradi kada bih znao."
Ja: "Derek, zafali li joj dlaka sa glave veruj mi pobiću vas obojicu."
Derek: "Eva molim te da razgovaramo, priča je dugačka."
Ja: "Briga me je, dovedi mi Elenu!"
Derek: "Ne mogu."
Ja: "Idi dođavola."
Ne, ne, ne. Lena... kako se ovo desilo.
Šta Oliver želi sa njom.
Za sve sam ja kriva.
Svi će nastradati zbog mene.
Ja: "Neće se na ovome završiti Derek, ako treba ubiću i Olivera i Džordana i sve ostale."

~Tara POV~
Nisam nikada slutila da će doći dan kada ću gledati oca i majku kako se rastaju.
Upravo smo na sudu.
Sudija: "Pošto ste oboje saglasni u vezi podele imovine suđenje ne treba da se nastavlja.
Molim vas potpišite papire rped vama."
Jedan potpis je dovoljan da se brak koji je građen dugi niz godina završi.
Sudija: "Što se tiče starateljstva nad vašom ćerkom, molim iznesite svoje mišljenje."
Mama: "Ja smatram da Tara treba da bude pod mojim punim starateljstvom."
Tata: "Ne slažem se. Uz dužno poštovanje suda i moje bivše žene, smatram da Tara treba da provodi vreme sa mnom isto koliko i sa majkom."
Mama: "Ne slažem se. Ovaj čovek neće imati dobar uticaj na nju."
Tata: "Onoliko koliko i ti."
Sudija: "Mir molim vas."
Ne želim ovo. Ne želim svađu.
Mama: "Neka Tara odluči."
Tata: "Ne."
Mama: "Zato što znaš da će mene izabrati."
Ćutao je.
Mama: "Mislim da je jasno."
Sudija: "Vaša ćerka je punoletna, zna šta je bolje za nju. I ona može da odluči kada se već ne slažete."
Tata: "Uredu, ako tako kažete."
Sudija: "Tara, imaš reč."
Ja: "Ovaj ja..."
Nisam znala šta želim.
Ali znam šta ne želim.
Ne želim da izgubim kontakt sa tatom.
Ma koliko on pogrešio, ma koliko se mama ljutila.
Ja: "Želim da oboje imaju jednako starateljstvo."
Sudija: "Da li se slažete?"
Mama: "...Ako ona tako želi, da."
Tata: "Slažem se."
Sudija: "Uredu. Potpišite saglasnost."
Oboje su potpisali.
Sudija: "Ovime je suđenje završeno. Možete da idete."
Napustili smo sudnicu.
Mama: "Tara, zašto si tako odlučila.
Mislila sam da ne želiš ni da ga vidiš."
Tara: "Izvini mama. Prosto nisam mogla.
Ne želim da ga izgubim, ma koliko on pogrešio."
Mama: "Uredu. Nisam ljuta da znaš."
Drago mi je bilo zbog odgovora, ali se nije činio iskrenim.
Ako nije ljuta onda se razočarala. A to je još gore.
Žao mi je mama.
I tata je deo mog života, veliki deo. Bio je tu svo vreme, i izgubiti ga nakon celog mog života je u najmanju ruku meni strašno.
Možda ću se nakon nekog vremena predomisliti i ispustiti ga iz života ali sada ne.
Sada jisam spremna na to.

~Elena POV~
Oliver: "Uzmi."
Prineo mi je jelo.
Ja: "Nisam gladna."
Oliver: "Nisam te ni pitao."
Ja: "Ne želim da jedem."
Oliver: "Možda ne želiš, ali hoćeš."
Ja: "Nije ti dosta što me držiš ovde, sada ćeš i da mi naređuješ?"
Oliver: "Da, svidelo se to tebi ili ne."
Ja: "I šta ako ne poslušam, jer sigurno neću?"
Oliver: "Ako me ne slušaš već sutra ćeš videti vesti o svojim mrtvim roditeljima."
Kako neko može da bude ovako okrutan?
Ja: "Blefiraš."
Oliver: "Uredu ako tako želiš."
Uzeo je telefon i pozvao nekog, stavio je na zvučnik tako da i ja čujem.
Oliver: "Jesi li na mestu?"
Xx: "Da. Na nišanu su mi."
Oliver: "Uredu... pucaj."
Culo se repetiranje pištolja.
Ja: "Ne! Nemoj, slušaću te samo nemoj da ih ubiješ!"
Xx: "Da nastavim?"
Oliver: "Ne, za sada je uredu."
Prekinuo je.
Oliver: "Tako treba.
A sada jedi."
Nemam izbora. Ako želim da mi roditelji ostanu živi moram da ga slušam.
Ja: "Zaštp ovo radiš?"
Oliver: "zbog osvete."
Ja: "Da je zbog osvete, do sada bi ubio i mog oca i majku, a i mene. Zašto nisi?"
Oliver: "Da ga ubijem i da se spasi?
Ne. Želim da pati, kao ja nekad.
Kao siroče kakvo sam ja bio.
Želim da oseti očaj koji sam ja."
Ja: "Zašto me onda nisi ubio, na njegove oči. Tako bi najviše povredio, znam da znaš to."
Oliver: "Želiš li da umreš? Da te ubijem?"
Ja: "Ne."
Oliver: "Onda ne iskušavaj sreću."
Ja: "To idalje ne daje odgovor na moje pitanje.
Zašto me nisi ubio kad si imao prilike?"
Oliver: "...To nije tvoja stvar."
Ja: "Stalo ti je. Ne poriči."
Oliver: "Toliko želiš da umreš?"
Ja: "Ne. Želim da ti dokažem da nije kasno da odustaneš od osvete.
I da nastavimo tamo gde smo stali."
Oliver: "Ti bi to htela."
Ja: "Htela bih."
Oliver: "Želje su ti lepe, ali ja želje ne ispunjavam."
Počinjem da gubim nadu da će ovo da se reši. Počinjem da mislim da Oliver nikada neće opet biti Oli.