Pogledamo se jer ja ne očekujem nikog.
"Očekuješ nekoga?"- upitam ga jer mi je njegov izraz lica govorio da mi ima nešto za reći.
"Pozvao sam Azru."- nakesi se i otrči joj otvoriti na što nasmijano odmahnem glavom jer sam pored tolikih problema totalno zaboravila na njih dvoje.
Prišla sam kuhinjskom otoku skupljajući sve te papire jer ne želim da im se nešto dogodi, zbog toga što od njih dvoje svašta možete očekivati, a još je Josh spominjao hranu. Bit će prljavo ili strgano tako da je najbolje da ja to maknem dok je još vrijeme.
"Nora, za tebe!"- vikne Josh na što ukočeno stanem razmišljajući tko može doći.
Nije valjda? Ma nije.
Smirim se i uputim se prema hodniku koji je vodio do izlaznih vrata na kojima je stajao Josh očekujući me. Prilazila sam mu i nisam na prvu mogla shvatiti tko stoji na vratima sve dok nisam stala pored Josha ugledavši Ethana koji me nezadovoljno gledao. Izgledao je i više nego ljutito, ne znam zašto. Samo stoji i gleda me, one smeđe i nježne oči koje su me danas gledale su se ucrnile kao noć, najmračnija noć. Kunem vam se, ali u tim očima sam vidjela razočarenje iz nepoznatog razloga.
Očekivala sam opravdanje za njegov dolazak, ali nisam dobila jer se okrenuo i bez riječi otišao. Pogledala sam u Josha koji me zbunjeno gledao jednako kao i ja njega jer došao je. Imao je nešto za reći i zašto je otišao? Možda je samo htio potvrditi moje sumnje, možda i bolje da za te sumnje nisam otkrila sada jer bi me to slomilo. Nisam se još pripremila.
"Kakav je to svježi komad mesa prošao pored mene?"- ispred nas se pojavila Azra s pizzama u rukama još uvijek prateći pogledom Ethana koji je odlazio.
"Nora će nam valjda objasniti."- pokazao je rukom na mene koja sam i dalje bila pod dojmom ne znajući šta se upravo dogodilo i zašto.
"Nora?"- stane pred mene gledajući me očekivajući odgovor na pitanje, ali samo odmahnem glavom odlazeći nazad u stan jer ja ni sama ne znam kako im objasniti ovo.
"Je li ti to dečko, ako je, zašto mi nisi rekla?"- za mnom je odmah doletila Azra postavljajući standardna pitanja kada ugleda neku mušku osobu u mome društvu.
"Ne, nije mi to dečko."- sjednem za kuhinjski otok nervozno gledajući u papire samo kako bih prikrila strah i zbunjenost.
"Šta je on tražio od tebe?"- opkole me pitanjima na koje ni ja nisam znala odgovoriti jer ne znam šta reći, ne smiju me sada gušiti pitanjima jer ni sama ne znam šta mi se događa sa životom.
"Nora!"- počnu vikati na mene jer nikako nisam smogla snage objasniti im šta je treba od mene.
"On radi kod tate, vjerojatno je shvatio da je došao u krivom trenutku i otišao je."- dugo mi je trebalo da se sjetim što ću im reći, no nisu odmah povjerovali.
"Zašto je uopće dolazio, ako radi kod tate?"- spusti Azra pizze na otok nakon čega me ubije pogledom.
"Izgledam li ti kao da znam?"- isfrustrirano upitam gledajući u njih te nakon mog ljutitog odgovora nastane kratka neugodna tišina.
"Oprostite, nakupilo mi se svega u zadnjih nekoliko dana."- odmah se pokajem jer sam povisila ton na njih. Nisu ni krivi, ni dužni, a vičem na njih bez razloga.
"Vidimo."- pogledaju se međusobno kimajući glavom te ignoriraju sve što se dogodilo i navale na pizze.
"Dugo nismo igrali monopoli, šta kažete?"- žvakajući pizzu počne Josh namigivati očekujući da prihvatimo njegovu ideju.
"Pored ove pizze da još računam? Ne."- nezadovoljno odmahne glavom Azra jer je uvijek gubila u monopoliju.
"Bojiš se izgubiti?"- izazivao ju je Josh na što ga smrknuto pogleda.
"Donesi to, igrat ću to tebi u inat."
Ethan's POV
Zašto sam k vragu pomislio da je ona možda mislila sa mnom ozbiljno?! Da možda osjeća nešto! Zašto sam to mislio?! I zašto me Zara natjerala da pomislim da će otići kod nje?
Ja sam jebeno iskorišten za jednu noć. Ja sam joj bio jedna jebena avantura. Znao sam to i bio sam svjestan toga, ali duboko u sebi sam se nadao da to nije samo na jednu noć, ali vidjevši ovog idiota pored nje, bilo mi je dovoljno da znam da ona ima nekog uz sebe, a da ja to nisam znao. Sada znam da sam ja višak u njezinom životu.
"K vragu i sve!"- ljutito udarim rukom o volan stiščući gas kako bi se što prije odvezao odavde jer ne mogu više biti u njezinoj okolini.
Odvezao sam se kući, u svoju tamu razmišljajući kako dalje? Što učiniti, a da se udaljim o nje i svega što je vezano uz nju.
"Chloe, hotel za deset minuta."- i nazovem prvu osobu koju nađem u imeniku.
x x x
Wattpad i ja nikako na zelenu granu. Sinoć sam vam napisala znači mega dugački nastavak da se on na kraju nije sejvao...😎 Ne pitajte. Pukla sam, bacila mobitel jer sam bila toliko ljuta i nisam ga dirala do evo prije dva sata da vam objavim nastavak koji je malo... tragičan, ali obećavam uskoro slijede oni napeti trenutci, zapletići tako da se nadam da ćete imati još malo strpljenja😊
Luuvam vas, čuvajte se i nadam se da ste uživali❤️🤗
Part 28: "Očekuješ nekoga?"
Start from the beginning
