Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

50.Deo(Poslednji)

Iiii,evo ga.Poslednji deo.Meni je stvarno lose zbog ovoga,jer imam opet onaj osjecaj rastanka i kraja.Ali eto,barem je imam negde zapisanu pa je mogu iznova i iznova citati.Znam da vecina vas nije ocekivala ovakav kraj,kao ni ja.Mozda ce i neko proplakati,ali znam da ja jesam.I to puno.Ubrzo pocinjem da pisem svoju pricu,pa eto kad je objavim voljela bih da je bar pogledate.Nesluzi mi ovo za promociju ni nista.Da se razumemo.Hmm...ovo.Ova prica nije ,to',ova prica je nesto sto je postalo deo mene i mog zivota.Svaki dan sam ulazila na stranicu(tu gdje se objavivala ova prica) u iscekivanju da ce se pojaviti crvena slova ,Angel Of Darkness'.I dan danas imam tu naviku iako sam svesna da je zavrsila i dozivela svoj kraj.Mnogo sam je zavolela i jednostavno,zvuci glupo ali da...volim je O.o I sad je citam iznova i iznova jer jednostavno nemogu prestati.Moj mozak hoce da nauci sve reci na pamet.To je kao neka bolest koja nema svoj lek i mislim da ga nikada ni nece pronaci....

P.S-Neznam zasto vam ovo pricam,ali sam imala potrebu.Mozda da svako od vas pojedinacno shvati posebnost ove price.Ne samo ove,nego i svake druge.Da ih naucite ceniti i voleti.Jer vrede.Verujte mi.

Jos jednom vam hvala za sve i u ime autora i mene.Stvarno,da vas nema ja ne bi imala poentu siriti je dalje a autor pisati je.Eto,nadam se da ste uzivali u njoj kao i ja i da nam ovo nije rastanak.Mrzim rastanke.

L Deo:

Vruć vetar mi je samo zadavao gušenje dok smo stajali ispred te ogromne građevine naspram nas. Ovde ima barem 35 stepeni i malo je reći da se topim. Bez obzira što sam obučena baš za ovakve uslove osećam kako mi telo gori. Imam Zaynov kačket na glavi koji mi je prevelik ali se ne žalim. Zaista volim da nosim njegove stvari jer se tada osećam nekako... njegovom? On je naravno u svom mračnom fazonu blago namršten. Tamne sunčane naočare mu prekrivaju oči i nisam u mogućnosti da se divim njihovoj boji, ali znam da su divne kao i uvek. Par ljudi ulazi unutra prateći vodiča a mi ubrzavamo hod jer smo i mi deo te mase koja treba da ga prati. Osoba koja će nam objašnjavati sve šta se nalazi ispred nas jer starija i izgleda da već dugo radi svoj posao tako da mu više to nije ni zanimljivo pa mu je faca smorena i blago namrgođena. Ja bih sve dala da sam na njegovom mestu i da mogu svaki dan da obilazim ove piramide jer sam blago rečeno zaluđena njima.
Ubrzavamo jer zaostajemo za ostalima a Zayn me hvata za ruku koju ovog puta ni ne pokušavam da izmaknem. Ljudi ne mogu da nas vide jer smo sasvim pozadi, iza njih, pa samim tim sam i opuštenija. Prsti na nogama mi više ne propadaju u vreo pesak i stajem na čvrsto tlo a na goloj koži osećam kako temperatura opada i unutra je osetno hladnije. Jako mi prija ovaj blag vetar koji pirka i pomaže mom užarenom telu da se ohladi i opusti.
Zayn: Mislio sam da gu izgoreti - priča tiho dok koračamo iza ljudi čiji koraci odjekuju ovim ogromnim prostorom. Na zidovima se nalaze zapaljene baklje koje osvetljavaju put ispred nas a ja se osećam poput Kleopatre. Srce mi udara sto na sat jer mi je ogromna želja konačno ispunjena... konačno koračam hodnicima mistične piramide.
Judy: Nije ni čudo kada si sav u crnini, kao da ti je neko umro - zafrkavam ga.
On se smeši i skida one naočare sa očiju gledajući me onako frajerski preko oka. Gospode kako uvek pogodi moju slabu tačku? Tačnije, on je moja slaba tačka.
Otvorio je usta kako bi nešto rekao ali sam ga prekinula trčeći ka zidu na kojem su bili nacrtani i uklesani razni crteži poput ljudi, životinja, raznih bogova...
Judy: Wow! - to je sve što sam mogla da kažem dok sam prstima prelazila preko prašnjavih zidova. Ne mogu da verujem da su ovi crteži ispred mene stari nekoliko hiljada godina, prosto neverovatno.
Zayn: Da sam znao da ćeš se tako oduševiti doveo bih te ovde i ranije - smeška se iza mene ali ja pokušavam da protumačim šta oni crteži predstavljaju, tako da ga potpuno ignorišem. Skidam kačket sa glave i dodajem mu ga ne okrećući se ka njemu, a on ga samo uzima bez ikakvog komentara.
Zayn: Judy, ostali su prilično zamakli...
Brzo se okrećem i vidim ljude koji skreću iza ugla i ostavljaju nas. Trčim ka njima ne obraćajući pažnju da li me Zayn prati ali čujem njegov smeh iza sebe pa se i sama smešim. Znam da se ponašam kao devojčica od pet godina, ali šta ću kada sam i više nego uzbuđena.
xxx: I ovde imamo zrtež Ramzesa kako daruje...
Vodičev glas se gubi u vazduhu dok polako odmiče i pokazuje ostaloj grupici razne slike i predmete koji se nalaze po ovoj grobnici. Ja baš i nisam zainteresovana za to, mene privlači jedan šareni crtež na zidu. Predstavljan je lik muške osobe sa krilima, poput anđela... poput Zayna.
Čujem ga iza sebe kako mi se teškim koracima približava i grli me oko struka naslanjajući glavu na moje rame. Blago sam se trgnula ali mi je sva pažnja bila usmerena ka onom crtežu koga sam dodirivala. Ne znam da li je to dozvoljeno, ali iskreno nije me ni briga.
Judy: Ovaj ovde...
Pokazujem mu prstom na zid i smešim se.
Judy: ... liči na tebe.
I zaista je bilo tako. Crna kosa, krupne oči, mišićavo telo i... plav pramen?
Sasvim sam zbunjena? Ovo je on mogu da se zakunem, ali kako je tu mogao da bude pre nekoliko hiljada godina? Smeška se i još jače me stiska ali ne dobijam nikakav komentar sa njegove strane. Okrećem se i zatičem maleni osmeh i krupne oči kako me promatraju, a zatim me svojim telom gura uz isti onaj zid.
Judy: Ono si ti zar ne?
Namignuo mi je i nakrivio usnu na jednu stranu a ja baš i nisam sigurna kako to da protumačim. Nije negirao ali nije ni dao potvrdan odgovor. Zašto mislim da sam u pravu.
Judy: Zayn. Koliko ti ustvari imaš godina?
Ok, ovo pitanje nije bilo neophodno ali će mi pomoći da malo razjasnim neke stvari koje me sada drže u nedoumici, nadavno ako uopšte odgovori. Umesto odgovora osećam njegove mekane usne kako dodiruju nežno moje dok me telom gura sve više uz zid. Gubim dah, ne zbog poljupca, već zbog stomaka kojim pritiska moj. Ruka stavlja na moje obraze a meni se u nos uvlači onaj dobro poznati miris koji je postao deo mene.
Zayn: Recimo da sam mnogo toga video - priča kroz poljubac dok zatvara oči odvajajući usne od mojih i sasvim me stiskajući u svoj zagrljaj. Osećam čvrste ruke kako me drže i moje slabašne ručice koje nisu ni prići njegovim, mu završavaju oko struka. Upijam njegov miris koji me opušta dok me on češka po kosi i polako se odvaja.
Zayn: Trebali bismo poći.
Pokazuje glavom ka praznom hodniku ispred nas gde su se malopre nalazili svi oni ljudi ali sada nije bilo nikoga. Više i nemam toliku želju da slušam tog dosadnog tipa kome je sve ovo sastavni deo dana i kome je život crno-beo. Ne mogu da kažem ni da je moj nešto drugačiji...
Judy: Ne možeš da me uhvatiš!
Odjednom imam toliku želju za trčanjem, bežanjem, jurenje, kao da sam malo dete a ne punoletna osoba. Ustvari, ja sam dete zarobljeno u telu tinejdžerke.
Zvuk mojih koraka se odbija od zidove i širi čitavom polu-mračnom prostorijom, a njega dopunjuje moj smeh. Zaista se nadam da ovoga puta neći završiti na podu, krvava kao prošli put kada sam pokušavala da ga jurim. Prašina mi golica nos i nadražuje da kinem, ali to se ne dešava. Trčim za onim ljudima, barem mislim da je tako, ali ne mogu da ih vidim. Hodnici, hodnici, hodnici... gde god da se okrenem su mračni hodnici. Ne čujem nikakve glasove a svetlost postaje sve slabija. Gde su ti ljudi pobogu?
Usporavam i osmeh mi nestaje sa usana kada shvatam da sam ustvari izgubljena tj. mi smo izgubljeni. Čujem brze korake iza sebe a zatim me grabi oko struka ujedno hvatajući i moje ruke i sasvim me približava sebi.
Zayn: Moja si!
On izgleda nije svastan da smo zašli negde gde nismo trebali i da se sada nalazimo daleko od ostalih. Blago reži i ljubi me po vratu a ja kao budala tražim one ljude koji kao da su isparili.
Judy: Zayn? Gde su svi?
Poljupci su nestali a vlažna koža se u sekundi ježi. Podiže pogled i već sada vidim da mu je lice sasvim ozbiljno i zabrinuto iako ga gledam samo kraičkom oka. Crna kosa mu pada preko očiju i čini ga nekako slatkim što on ustvari i jeste.
Judy: Izgubili smo se.
Nervozno prelazim kroz kosu a njegovi dodiri nestaju. Ovde je znatno mračnije i hladnije nego na mestu gde smo malopre bili. Pogledom prelazim preko ciglenih zidova koji se jedva vide i pokušavam da shvatim kojim putem smo došli kako bi se vratili nazad, ali zbog osvrtanja sam sasvim izgubila orijentaciju.
Judy: Zayn, šta sada da radimo?
Okrećem se ka njemu koji se takođe osvrće svuda pokušavajući da shvati gde smo. Auuuu... nikada mi nije palo na pamet da ću se izgubiti u jednoj pitamidi. Uvek sam mislila da su one sada već dobro istražene tako da je sve osvetljeno i da tačko znaš gde se nalaziš, ali izgleda da sam se prevarila. Svuda oko nas su zidovi i hodnici pa mi samim tim sve izgleda isto.
Zayn: Pokušajmo ovim putem - pokazuje prstom ka nekom hodniku koji izgleda sasvim jezivo jer nije nimalo osvetljen, a meni se baš i ne čini da smo tuda došli.
Judy: Ne bih rekla da smo odatle došli. Mislim da smo ovuda - pokazujem mu ka drugom hodniku koji je nešto više osvetljen a meni izgleda logičnije da smo odatle došli jer se ne sećam da je bio onoliki mrak kao u hodniku koji on pokazuje.
Zayn: Ma ovaj je kažem ti.
I dalje ne odustaje. Tvrdi da će nas taj put dovesti do izlaza a ja sam sigurna da ćemo se samo još više izgubiti, ako je to ikako i moguće.
Judy: Ne, ovaj je pravi.
Neću mu popustiti jer znam da sam upravu. Iako nisam, barem sam sto posto sigurna da njegov put nije pravi i da će nas samo odvesti još dublje u mrak tako da su nam šanse da se izvučemo još manje.
Zayn: Ja idem ovuda...
Judy: ...Ok, ja ću ovuda!
Nervozno mu okrećem leđa i ubrzanim koracima idem kroz hodnik za koji sam sigurna da će me odvesti na svež vazduh. Znam da ne bi trebalo da se rastajemo, ali nervira me njegova trvdoglavost i činjenica da misli da je uvek u pravu. Čujem ga kako me doziva i glas mu odjekuje kroz mračnu piramidu, ali ignorišem ga. Neka sada ide svojim putem ako je tako siguran.
Crteži na zidovima su mi nepoznati i znam da bih barem jedan uspela da upamtim kada bih ga ranije videla, ali ove nisam. Moguće je da sam i ja pogrešila. Dođavola!
Zayn: Judy dođi ovamo - naređuje mi da se vratim kod njega ali to odbijam i ljutito nastavljam dalje. Neće mi on određivati šta ću da radim. Znam da sam i ja pogrešila put ali neću se vratiti kod njega već ću se praviti da idem u dobrom pravcu. Ako on može da bude tako tvrdoglav, mogu i ja.
Zayn: Judy dođi!
Glas mu sad već zvuči više izbezumljeno nego ljuto. Šta mu je?
Zayn: Judy! Vrati se kod mene! - mogu da osetim kako mu glas podrhtava ali i dalje se ne vraćam. Da li je to dobra ideja? Ovakla promena njegovog raspoloženja ne može da znači ništa dobro.
Baklje na zidovima se gase i ostajem u potpunom mraku. Disanje mi staje na par trenutaka a srce jače udara. Osećam iznenadnu hladnoću koja mi se uvlači u kosti i oduzima mi sav kiseonik iz pluća. Ne vidim ništa ali su mi zato uši načuljene. Osećam opasnost i saka dlaka na telu mi se podiže u trenutku kada me nečija ruka hvata otpozadi za usta i onemogućuje me za beg ili bilo kakav vrisak. Snažne ruke obgrljuju moje pribijajući mi ih uz telo a ja se otimam ali bezuspešno. Nogama pokušavam da udarim tu osobu ko god da je, ali nikako ne mogu da ga potrefim. Pomislila bih da je Zayn ali neki drugi miris mi se uvukao u nos, poznat ali ne mogu da ga prepoznam. Koprcan se u tim snažnim rukama pokušavajući da se oslobodim, a ujedno i mumlam nešto ali ne dovoljno glasno da bi me Zayn čuo. Osoba koja me drži ne ispušta nikakve zvuke a to me dodatno i zabrinjava.
Pokušavam da vidim barem nešto oko sebe ali potpuni je mrak i nisam u mogućnosti ni belu mačku da vidim. Čujem još nečije korake i nadam se da je Zayn u pitanju, ali u trenutku kada je njegov udaljeni glas odjeknuo hodnikom shvatam da se nalazim sa najmanje dve nepoznate osobe koje nemaju dobre namere.
Glas mu je sve bliže i bliže a ja pokušavam da ga dozovem ali ne mogu zbog ove ogromne šake koja mi prekriva pola lica. Pokušala sam u par navrata i da ga ujedem, ali nekako uspe da izmakne ruku a zatim mi je tako jako prisloni uz usne da imam utisak da ću progutati sopstvene zube.
Zayn: Judy! - dere se dok mu glas po koji već put odjekuje svuda oko nas. Sada je tu, na par koraka ali ne može da me vidi, kao ni ja njega. I dalje se koprcam i mumlam nešto, ali kao da me ne čuje. Sekundu kasnije baklje se pale i u trenutku ostajem oslepljena pa zatvaram oči kako bi mi se privikle na ovu iznenadnu svetlost. Brzo ih otvaram i ispred sebe vidim osobu koja mi je zagorčala život, koja me je mučila u par navrata i koju mrzim iz dna duše. Niall.
Stoji par metara udaljen od mene, obučen sav u crno, kao neki nindža, i opušteno gleda ka Zaynu koji ostaje zatečen prizorom ispred sebe. Disanje mi je stalo i telo mi podrhtava od straha kada shvatam da se nalazimo ponovo u lošoj situaciji po nas i da je ovo žuto govno (sorry Niall) ponovo krivo za sve. Šta on kog đavola radi čak u Egiptu? Dođemo ovde kako bismo pobegli od svega i na kraju se i uzrok našeg bega tj. on, takođe pojavi tu. Da li je to ironija ili...
Zaynov iznenađeni pogled u sekundi postaje mrki i kada je primetio mene i osobu koja me drži, zaleteo se na Nialla bez bilo kakvom upozorenja. Međutim, Niall ga rukom zaustavlja i pogledom mu pokazuje na mene. Hladan čelik mogu da osetim na vratu i oštrica da mi se gotovo sasvim pribila uz grkljan. Kada bih sada nešto progutala sigurno bih ostala iskasapljena. Nož mi dodiruje kosu i tera telo da drhti poput tankih grana drveta na jakom novembarskom vetru, a Zaynova faca u sekundi postaje preplašena i zenice mu se šire zauzimajući gotovo celu površinu oka terajući braon boju sasvim uz granicu. Pogled spuštam na nož koji se cakli na ovoj svetlosti koja dolazi sa zidova dok mi noge gotovo otkazuju i samo su sekunde kada ću se sručiti dole. Grabim šakama odeću koju nosim na sebi jako je stiskajući dok mi se dlanovi znoje kao ludi.
Niall: Samo jedan korak napred i imaćeš njenu glavu kao suvenir sa putovanja - dubokim glasom priča i zatim se okreće ka meni smejući mi se u facu. Želim da se oslobodim ali se bojim i da dublje udahnem vazduh a kamoli nešto preduzmem. Pluća su mi se sasvim skupila i jedva da uopšte dišem, a pogled sa noža prebacujem na izbezumljenog Zayna i tražim pomoć od njega. Ne može ništa da uradi već samo gleda čas u mene čas u osobu koja me drži, a meni se sve više čini da je to Louis jer mi je ovaj miris itekako poznat. Ponovo pogled prebacujem na nož u čijem odrazu u sekundi vidim te plave oči i osobu koja je ono veče upala u moju sobu dajući mi poklon. Dakle, kao što sam i predpostavila.
Zayn: Idiote pusti je!
Glas mu je jako besan i ljutito gleda ka Niallu dok stiska zube kao i šake. Niall se samo opušteno smeje izazivajući još veći bes sa Zaynove strane, pa mu žila na vratu postaje itekako vidljiva. Izgleda jako opasno i razuzdano.
Niall: Na-a-a Zaynić. Prekršio si pravilo i odbio da se vratiš. Vreme je da platiš za svoje postupke.
Srce mi kuca sve jače i jače u trenutku kada shvatam da ću verovatno svojom glavom platiti sve ovo što je zgrašio kao i činjenicu da je par puta odbio da se vrati gore iako je imao šansu.
Zayn: Pusti nju! Ona nije ništa kriva! - glas mu je i dalje besan ali manje glasan. Pokušava da se kontroliše ali odavde već mogu da vidim te beonjače kako se cakle i prete mu. Niall se ponovo smeje a ja imam toliku želju da mu polupam te zube i nateram ga da i pojede. Sasvim je smiren jer zna da sada igramo po pravilima koje je on zacrtao jer uopšte nismo u mogućnosti da se suprostavimo.
Niall: Grešiš! Uvučena je u ovo koliko i ti, ako ne i više.
Pogled prebacuje na mene i skenira me od glave do pete smešeći se, a zatim ponovo gleda u Zayna i dalje ga izazivajući svojom smirenošću. Kako sam uvučena možda čak i više? Nisam čak ni znala da oni postoje dok se Zayn nije pojavio i uvukao me u ovaj okrutni svet koji naizgled izgleda sasvim bezazleno.
Niall: Pošto vidim da vam nije jasno pojasniću - umorno izdiše i upućuje se ka Zaynu koji zauzima stav spreman za borbu šireći se i skupljajući šake u pesnice. Niall se kreće ka njemu kao da šeta po pisti a Zaynu žila na vratu postaje sve veća i veća. Kunem se, ako napravi još samo jedan korak napred Zayn će ga raščerečiti bez obzira da li ja ostala bez glave ili ne.
Izgleda da je i Niall to primetio pa sa predela pojasa vadi crni pištolj ostavljajući nas u šoku. Ovo je sve dobro isplanirano!
Niall: Vidiš, ona je posebna Zayn, ne samo za tebe, već i za sve nas.
Zaobilazi ga i staje mu iza leđa dok se Zayn ne pomera već samo drži opasan stav stisnute vilice i besno gleda ka Louisu koji me snažno drži uz sebe. Nije mi ništa jasno šta priča ali znam da ću to uskoro saznati.
Niall: Ona nije kao ostale, ona ima našu krv u sebi - promuklim glasom to izgovara a meni se usta sama šire od šoka. Šta? Ništa mi nije jasno. Ja imam anđeosku krv u sebi?
Niall: Sećaš li se svoga oca?
Okreće se ka meni i ozbiljnim glasom priča. Izgleda da nema više zezanja, sada stvar postaje ozbiljna. Srce mi je jače zakucalo kada sam čula to njegovo pitanje.
Niall: Nestao je pre nekoliko godina, zar ne?
U meni se javlja nekakva sumnja i neke stvari već staju na svoje mesto.
Niall: I on je prekrši pravilo kao i Zayn, zato je morao da plati svojom glavom!
Suze mi se spuštaju niz oči i sada mi je sasvim jasno šta je podrazumevao pod onim kada je rekao da imam njihovu krv u sebi. Moj otac je bio anđeo?!
Zayn: To je laž! - čuje se sa druge strane.
Niall se smeši i ponovo se kreće ka njemu spuštajući mu pištolj na prsa blago klizeći po stomaku i nazad dok Zayn blago poskakuje a na licu mu se primećuje i bes i strah koji pokušava da prikrije.
Niall: Ne moj Zayne, to je prava istina. I majka joj je takođe platila istu cenu jer se petljala sa nama.
Ispuštem besan zvuk kada shvatam da mi je on ubio oba roditelja i da sam skoro celo detiljstvo provela u mučenju samo zbog njega. Toliki nalet snage i energije se javio u meni pa pokušavam da se otmem od ove budale koja me nikako ne pušta. Niall se smeje a ja toliko želim da se oslobodim i rukama mu iščupam taj pogani jezik. Zayn me nervozno posmatra i daje mi očima znak da se smirim, ali ga nisam poslušala već sam samo nastavila da se otimam i dere dok me Louis snažno drži prislonjemu uz njega. Mnogo je jači od mene pa samim tim nemam ni šansu da se oslobodim koliko god to želela. Sue mi se neprekidno slivaju niz lice do vrata a u srcu mi je javlja jaka bol. Gubim energiju i sasvim se opušam dok me samo njegove ruke drže u uspravnom položaju. Glava mi klone ka dole i kosa mi pada preko očiju dok mi kapljice suza padaju na pod spajajući se sa nataloženom prašinom na podu.
Niall: To više ne sme da se ponovi, razumela?
Preti mi ali ne gledam u njega već kroz zube izgovaram par kletvi i uvreda a u glavi već imam sliku kako ga komadam istim ovim nožem koji mi se ponovo nalazi na vratu iako je par trenutaka ranije bio barem malo dalje od mene. Izgleda da neće da me povredi, barem ne još uvek.
Niall: Uglavnom, tebi je valjda jasno da ćeš ovu grobnicu deliti sa faraonom - sikće i njegov glas mi se uvlači u uši pa sam pogled preusmerila na njega. Ozbiljan je, sasvim, a ja sam svesna da više nikada neću videti svetlost dana. To mi ni ne pada toliko teško jer mi je ionako muka od ovog odvratnog sveta i svačije želje da mi samo još više upropasti život. Kada umrem valjda ću sresti ponovo svoje roditelje i to će biti valjda jedina pozitivna stvar.
Zayn teško diše i jedva se suzdržava da bude miran a Niall se ponovo okreće ka njemu kružeći oko njega kao gladni lešinar dok mu pištoljem klizi po telu. Zaynu je pogled sasvim mrk i zaključan na pod, a zube pokazuje i vilicu drži sasvim stegnutu kao i šake. Niallovi koraci odjekuju jedva osvetljenov prostorijom kao i moji jecaji dok pokušavam da obuzdam svoje suze. Kako je moguće da postoje toliko zli ljudi na ovom svetu a da ipak nose titulu anđela?
Niall: Upozoravam si Zayn, ali si previše glup da bi shvatio znake.
Zayn teško udiše vazduh preteći mu a Niallov smeh se ponovo čuje. O kakvim znacima on pobogu priča?
Niall: Zvezde idiote! Zvezda joj je urezana na ruci, zvezdu je dobila kao lančić. Razumeš li? Ona je posebna i to smo očekivali da shvatiš ali si previše glup!
Ton povećava i sada je njegov glas koji odjekuje svuda oko nas. Kako je moguće da nas niko do sada nije čuo? Zayn zamišljeno gleda u pod a ja se osećam nekako... prosvetljeno? Znala sam da ove zvezde nije tek tako tu i da moraju nešto predstavljati. Kroz glavu mi prolazi onaj trenutak kada mi je urezivao ovu zvezdu u šaku i sva bol koju sam osećala tada, ponovo se vraća.
Zayn: Bio si mi prijatelj Louis. Zašto mi nisi rekao?
Osećam kako se Louis pomera jer sam i ja prinuđena da se pomeram za njim, a zatim se i njegov glas konačno i začuo.
Louis: Pokušao sam Zayn. Mislio sam da ćeš shvatiti znakove.
Pomislila bih da mu je krivo zbog svega ovoga ali poznajući njega, sigurno nije.
Niall: Imao si svoju šansu Zayn, ne krivi njega.
Streljam pogledom to žuto stvorenje za koga sve ovo predstavlja samo običnu igru, kako može biti tako hladnokrvan?
Zayn: DOSTA! Ne želim više da slušam o tome! Ostavite nas već jednom na miru, srećni smo zajedno!
Glas mu je jako dubok i odražava sav bes koji trenutno oseća. Verovatno bih i ja nešto preduzela da mi ovaj glupi nož ne reže vrat. Ne znam zašto ali više ne osećam toliki strah, besna sam čak i više od Zayna.
Niall: Zayn, Zayn, Zayn...
Kruži oko njega dodirivajući ga pištoljem po telu i izrugljivo mu izgovarajući ime. Zayn se i dalje ne pomera već samo gleda u jednu tačku, jedino mu se šake sve više stiskaju.
Niall: Ti znaš da to ne ide tako. Ako tebi popustimo, neko drugi će to uraditi a ti ćeš mu biti uzor. To ne smem da dopustim.
Stavlja mu pištolj na donju usnu i povlači je ka dole ali Zayn ne reaguje već ga samo mrko gleda. Ne znam kako trpi sve ovo.
Sakupila sam malo snage i pokušala da se otrgnem ali Louis je i dalje prejak. Čvrsto mi drži ruke i imam utisak da mi cirkulacija slabi. Idiot!
Nastaje kratkotrajna i iritirajuća tišina i imam utisak da niko ne zna šta da kaže ili uradi. Jedino se čuje pucketanje onog plamena na bakljama oko nas.
Niall: Glup si Malik. Ostavio si sve gore i došao ovde... zbog nje?!
Pokazuje rukom ka meni a meni se mišići automatski grče a zubi stiskaju. Slomiću mu te ručice!
Niall: Nije ona vredna toga. Ona je samo obično ljudsko biće:
Zayn: Ona nije obično ljudsko biće - zadnje tri reči je izgovorio izrugivajući mu se - Ona je posebna!
Prijaju mi njegove reči i činjenica da je tako pun samopouzdanja i hladnokrvan a pištolj mu putuje po grudima. Niall se smeje i okreće ka meni a ja ga samo mrko gledam nadajući se da ću ga barem pogledom ubiti jer me ova volina (vo - životinja) iza mene ne pušta.
Niall: Pa i nije nešto posebno... - smeje se i hvata za međunožje terajući me da se prisetim onog prokletog dana. Mučnina mi se odmah javlja u stomaku ali samo spuštam glavu stideći se činjenice da se to ustvari i dogodilo.
Trenutak kasnije Niall se nalazi oboren na podu od strane Zaynovog boksa koji mu je završio na licu. Jedva sam se suzdržala da se ne nasmejem dok je Zayn mahao rukom u vazduhu jer ga je očigledno prejako udario. Louis se blago trgnuo i još više mi približio nož vratu terajući me da glavu pomičem sve bliže njemu i na kraju je sasvim naslonim na njegove grudi. Osećam kako mu se podižu gore i dole usled ubrzanog disanja. Nervozan je?
Louis: Zayn! Ostavi ga! Ona će nastradati!
Zayn se okreće mrko ka njemu i laganim pretećim koracima mu se približava, dok se nas dvoje odmičemo sve više unazad dok on nije udario leđima od zid. Zayn se širi i polako približava pokazujući zube a mene odmah asocira na nekog besnog psa. Znam da meni neće ništa uraditi ali svakako se plašim. Da li bih trebala?
Niall se podiže sa poda vidno iznerviran držeći se za bolno mesto na licu a zatim napada Zayna od pozadi hvatajući ga oko vrata i obarajući na pod. Pokušala sam da ga upozorim ali je bilo prekasno. Srce mi je tuklo kao ludo i dah potpuno nestao kada sam videla kako ga Niall šuta u stomak onako sklupčanog na podu. Ne znam kako ali gotovo da mogu da osetim svaki udarac koji primi. Niallove cipele su veoma čvrste ali ih Zayn prima u stomak i ostale delove tela bez ijednog puštenog zvuka.
Judy: NE! Zayn! Skloni se retardu! - gubila sam glas dernjajući se ali plavooki gad nikako nije hteo da odustane.
Niall: Mene ćeš ti da udaraš a?! Završićeš gore nego prošli put Malik! Ovo ti je kap koja je prelila čašu! - vikao je snažno stisnute vilice i gotovo posle svake reči udario Zayna sve jače ali on je sve to ćutke trpeo čvrsto zatvorenih očiju. Lice mu je sasvim crveno i vidi se velika bol koju oseća a mene srce boli kada ga gledam takvog. Otimam se, ritam, gicam, ali Louis me ne pušta. Oči su mi se nakupile suzama kada sam primetila poslednji udarac koji je završio tačno na Zaynovoj faci dok se on prevrnuo na drugu stranu hvatajući se za lice. Suze mi kaplju niz lice i vrat i tiho izgovaram par puta njegovo ime dok mi glas drhti. Telo mi se grči dok ga gledam kako se tamo prevrće od bola ali ipak ćuti. Tako je jak!
Niallu se na faci ne primećije trag Zaynovog udarca koji nije ništa u poređenju sa svim ovim što je on primio. Besno mi se približava a srce mi tutnji sve jače i jače. Sada se jako plašim jer i sama vidim šta je sve u stanju da uradi. Verujem da ne bi ovako prošao da Zayn nije bio ucenjen mojim životom. On ne shvata da je Zayn moj život i nije me briga šta će se meni desiti sve dok je Zayn dobro. Noge mi otkazuju i jedva me drže ali ipak pokušavam da izgledam što hlednokrvnije dok me on snažno hvata za vilicu unoseći mi se u facu. Osećam miris poznat od one noći i to me tera na povraćanje. Plave oči me besno gledaju dok mi skeniraju svaku crtu lica.
Niall: A što se tebe tiče, bolje se pozdravi sa njim jer drugu šansu nećeš imati.
Pretrnula sam od njegovog promuklog glasa i vrelog daha koji mi završava na licu. Nisam sigurna kako ovo da razumem, da li planira mene ili njega da ubije? Svakako se neće završiti dobro a ja se molim da ću to biti ja jer samo želim da Zayn bude dobro. Zatvaram oči dok mi pištolj stavlja na glavu i na čelu osećam taj hladni metal koji mi ledi krv u žilama. Sada razumem onu rečenicu i samo se nadam da će brzo biti gotovo.
Zayn: Ostavi je... na... miru...
Otvaram oči i susrećem se sa krvavom facom koja besno gleda u nas dok se on jedva podiže sa poda blago savijen otvarajući usta i udišići velike količine vazduha odjednom. Na podu pored njega se nalazi nekoliko kapljica krvi a mene grudi strašno bole od svog ovog prizora. Pogled prebacujem na Nialla čekajući da vidim njegovu reakciju bojeći je se. On se samo smeši i još jače me stiska za bradu na šta ispuštam jedan jauk a Zayn tiho reži.
Niall: Ili šta?
Glas mu je odjeknuo svuda oko nas a Zayn se polako uputio ka nama šepajući jer sam sigurna da oseća velike bolove. I dalje ne ispušta niti jedan zvuk i hrabro trpi sve ono. Krv mu se razlila iz nosa preko celog lica, čak je i na koji zatršila o čemu svedoči onaj beli pramen čiji je jedan deo sada tamno crven. Podiže ruku kako bi ga udario ali se Niall brzo okreće i obara ga na pod stajući iznad njega i gledajući ga sa visine. U par navrata sam zatvorila oči i izgovorila Zaynovo ime, a činjenica da ništa ne mogu da uradim već samo gledam kako ga unakažava, me ubija. Ovoga puta ga ne udara već ga samo posmatra onako pobednički izrugivajući se Zaynovoj slabosti.
Niall: Glup si Zayn. Teraš me da te povređujem samo zbog nje. Mislio sam da tebe ostavim u životu ali ti me uporno teraš na suprotno.
Zayn ga samo gleda bez bilo kakve emocije, osim što se mršti ali ni ne pokušava da preduzme nešto ili se podigne. Svakako ne bi ni morao da se ispravi jer su Niallove noge sa obe stranje njegovih kukova.
Zayn: Imam predlog.
Tišina je ponovo zavladala a moje srce udara kao nenormalno. Bojim se jer slutim da ovaj predlog neće ništa dobro doneti. Louis je blago popustio stisak zanesen u scenu ispred nas, kao i ja, a nož mi više ne dodiruje vrat već je malo odaljen. Taj tamni dečko, koji je gotovo očistio ceo pod svojim telom na ovom prašnjavom mestu, zatvara oči i guta poveliku knedlu iz grla. Krv mu se sliva i niz vrat završavajući i na podu a oko mene je užarena atmosfera i svi čekamo šta će reći. Sekunde traju kao dani a srce će mi iskočiti iz grudi od nervoze. Otvara natekla usta i tiho progovara.
Zayn: Nju poštedi, ubij mene.
Oči mi se u sekundi otvaraju a srce preskače, noge odsecaju a dah prestaje. Ne verujem sopstvenih ušima. Ne! TO ne sme da se dogodi! On mora da živi!
Niallu je faca par trenutaka ozbiljna a zatim je prasnuo u smeh. Polomiću mu sve zube kunem se.
Niall: Čekaj! Ti bi stvarno dao život za nju?
Pokazuje rukom ka meni ali se ne okreće. Suze mi se ponovo slivaju niz lice iako su se i one bile zaledile do pre par trenutaka. Zayn samo klima glavom a Niall uziva pištolj u obe ruke a zatim ga repetira na šta moje telo poskakuje. Uperio ga je pravo u Zaynove grudi dok je on samo mirno zatvorio oči, skupio usne i usporio disanje.
Ne! Ne sme to da uradi! Ne sme ga upucati!
Otimam se, plačem, vrištim, histerišem, ali me idiot Louis ne pušta. Više me nije ni briga za nož koji mi polako seće vrat, samo hoću da se oslobodim i sprečim ih. Ne mogu da verujem da bi svoj život dao za mene, ma koliko mi puta rekao da bi to stvarno uradio.
Niall: Meni je svejedno ali jedno od vas mora da ode. Da li ćeš to biti ti ili ona, to je vaša stvar. Na meni je samo da vas razdvojim.
Te reči mi se vrte po glavi i uopšte mi nije jasno kako može nekoga da ubije samo da bi ga razdvojio od voljene osobe. On je čudovište!
Zayn: Spreman sam.
Judy: NEEE!
Pištolj je opalio i snažno odjeknuo čitavom povšinom ovog mesta a moje telo je poskočilo dok je sa sa usana pobegao cvilež. Širom otvorenih očiju gledam Nialla kako se sklanja sa njega dopuštajući mi da vidim njegove usne kako se otvaraju i zatvaraju dok teško diše a na grudima se vidi pupa oko koje se širi sve veća količina krvi.
Niall: Pusti je.
Stisak slabi a ja se otimam doletajući do tog crnog dečka koji proizvodi razne zvuke boreći se za vazduh a zatim ga snažno grlim dok mi suze padaju po njegovom krvavom ali ipak prelepom licu.
Judy: Ne! Zayn! Zašto?! Zayn!
Drmam ga ali on me samo gleda polu otvorenih očiju jedva uspevajući da izgovori moje ime.
Zayn: Ju.. dy...
Trudi se. Trudi se da ga izgovori i poslednjim atomima snage podiže ruku i spušta je na moj obraz a ja je hvatam stežući je. Telo mi drhti, ruke su mi ledene a oči ne prestaju da proizvode zuze koje uporno padaju preko te prelepe face sklanjajući krv sa strane. Glas mi se gubi i samo cvilim onde dok ga snažno držim pribijajući ga ka sebi u zagrljaj.
Zayn: Obećaj mi da... da ćeš nastaviti život be-bez mene... da me nećeš zaboraviti ali ćeš nastaviti da živiš... Želim da budeš srećna Judy... Videćemo se mi ponovo... Jednog dana, gore... Do tada, želim da me čuvaš u srcu, da me upamtiš jer ja tebe sigurno hoću. Želim da znaš da ću te zauvek voleti i.. i da nas ovaj svet neće ograničiti... naša ljubav je jaka, prejaka za ovaj svet. Samo mi obećaj da nećeš... da nećeš plakati već ćeš se ponašati kao da nikada nisam ni postojao. Judy, ja ovo telo, ovo dušu imam samo za tebe... Ono je prolazno ali moja ljubav nije. Čekaću te gore i kada se jednog dana pojaviš, ništa nas neće razdvojiti. Znam da si ja-jaka i da nećeš plakati. Samo mi reci da me voliš... to je sve što želim.
Drhtave ruke drže to stvorenje koje umire ali se ipak trudi da izgovori sve ovo. Duša mi se raspada dok ga gledam kako napušta svoje telo, ostavlja ga na zemlji i seli se na neko bolje mesto.
Judy: Ne mogu Zayn, ne mogu bez tebe. Ne mogu i neću! - histerišem dok ga sve jače stiskam. On me mazi po obrazu drhtavim rukama dok me nežno gleda odozdo.
Zayn: Samo mi reci da... da me voliš - glas mu slabi.
Zatvaram oči ispuštajući još gomilu suza, guram veliku knedlu pokušavajući da izgovorim to.
Judy: Volim te Zayn!
Gledam ga kako se smeši a meni duša plače. I njemu je teško ali je preslab da bi bilo šta drugo uradio.
Zayn: I ja tebe... - tiho šapuće dok mu se jedna malena suza spušta niz oči koje zatvara, a zatim otkucaji srca prestaju, disanje staje a ruka spada sa mog obraza.
Judy: NE NE NE NE NEE! ZAYN! NE! NE OSTAVLJAJ ME! ZAAAAYNNN!
Urlam iz sve snage, derem se iz petnih žila dok to telo, tu mrtvu osobu grlim najjače što mogu. Stežem ga rukama ali ne reaguje, ne pomera se, nema nikakvih kretnji... on je MRTAV?!
Niall: Idemo odavde! - čuje se taj odvratni glas negde iza mene a ja se kunem da bih ustala i iskasapila ga tamo samo da nisam slomljena kao trenutno. Baca pištolj koji mi doleće par centimetara od nogu a zatim se teškim koracima udaljavaju ostavljajući nas same.
Judy: Zayn! Reci nešto molim te! Reci nešto, bilo šta! Samo mi raci da si dobro. Ne možeš biti mrtav! To ne sme da se desi! Volim te Zayn! Volim te više od bilo čega na ovome svetu, ne mogu bez tebe! Ne mogu da živim sama na ovome svetu. Niko mi više nije ostao. Molim te samo mi reci da si dobro!
Uporno ga dozivam iako znam da se neće odazvati. Snažno ga grlim prolazeći prstima kroz tu ulepljenu kosu verovatno po poslednji put. Osećam taj njegov miris, taj parfem koji mi se uvukao pod kožu, kao i on. Osećam njegovo teško telo pod prstima i mazim ga, trljam, ali se ne pomera. Plačem, drhtim, gledam u te kapke i te oči koje se više nikada neće otvoriti. Ona vatra više nikada neće zaigrati u njima. Te punačke, usne mi više nikada neće nešto šaputati, neće me ljubiti. Te snažne ruke me više nikada neće zagrliti onako kako samo on zna. To srce više nikada neće zakucati, neće oživeti ovu divnu osobu koja mi je promenila život. Zakomplikovala ga je ali i učinila prelepim. Svaki naš zajednički trenutak mi se sada vrti u glavi, naš prvi susret, prvi dodir, poljubac, čak i prvi odnos. Sve te uspomene mi greju raspadnuto srce i održavaju u životu, ali još koliko dugo?
Uzimam onaj pištolj pored moje noge spuštajući Zayna pažljivo na pod. Vidim svoj odraz na tom teškom predmetu, svoje natekle i uplakane oči kao i drhtave usne. Spuštam se i ležem na njegove grudi, te čvrste grudi koje se više nikada neće pomeriti, podižem njegovu ruku i stavljam je preko sebe dok gledaj u njegovu facu koja sada izgleda tako mirno i spokojno. Na vratu primećujem onaj lančić, onaj sa mojim imenom koji i dalje nosi uz sebe, a zatim uzimam privezak skidajući ga sa telefona i telefon bacajući negde na stranu. On mi više neće trebati. Gledam ono maleno slovo Z sa krilcima a zatim ga snažno stiskam i spuštam na grudi, pored Zaynove ruke koja postaje sve hladnija. Po poslednji put gledam u to lice koje je najlepše lice na ovome i bilo kom svetu a zatim spuštam pištolj na svoje čelo. Ako on nije pored mene, ne želim ni ja da živim. Niko mi više nije ostao a ovako ću samo moći što pre da ga ugledam. Fizički je pored mene ali njegova duša je sada gore i verovatno me posmatra grdeći me zbog ovoga što ću uraditi, ali me nije briga. Samo želim da budemo zajedno na ovom ili onom svetu.
Judy: Volim te Zayn i zauvek ću te voleti.
Glas mi drhti kao i ruka u kojoj držim ovu paklenu spravu kojom ću okončati sve muke. Moje telo će za par trenutaka biti mrtvo ali ću barem biti gore sa njim, sa njim i roditeljima. Stavljam prst na okidač i snažno stiskam oči u trenutku kada se začula jaka buka, po drugi put danas.
BOOM!

Da,kao po navici sam krenula pisati ,Sutra dalje'.Imam dosta navika zar ne? Lol.Htela sam reci da bi bilo lepo da komentarisete,bar za kraj.A ako ne,sta se moze?Nemam pravo da vas krivim...

Do sledeceg puta <3