Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

41.Deo

Danas cu da stavim 5 nastavaka.Votajte jer necu staviti zadnja 2 dela price(kraj price) ako nebude bar 200 vota na prici.Jeste uslov ali mislim da je fer da ga barem jednom postavim.Jer ovih dana sam stavila vise nastavaka nego neko cijele godine. :/

P.S-VELIKOOO HVALAA citateljkama: Danchyyy,KatarinaMii a posebno magdalenapremec i anna1805.Hvala vam cure jos jednom sto citate i podrzavate :**

P.P.S-Ovi zadnji nastavci su mi najdrazi i zaista su najbolje napisani i nekako-NAJSAVRSENIJI.Jako bi bila zahvalna kad bi znala da li su se i nekome od vas svidjeli.Zato,mogli ste kom. nekad,stvarno...

XXXXI Deo:

Zvono koje se upravo čulo nam je dalo do znanja da se završio i poslednji čas. Svi su polako ustali i počeli da pakuju stvari, uključujući i mene, ali Judy je i dalje zamišljeno sedela i i gledala ispred sebe. Izgleda da je bila samo fizički tu jer su joj misli odlutale ko zna gde. Stavio sam ruku na njeno rame tiho je dozivajući, a ona se blago trgla i vratila u stvarnost.
Zayn: Hej, gotovo je.
Duboko je udahnula, ustala i počela da stavlja stvari u torbu koja je bila nekako prevelika za ovolišno knjiga. Namestila je nestašni pramen kose iza uveta i blago zagrizla usnu ponovo razmišljajući o nečemu. Ja sam samo obukao jaknu koju sam prethodno skinuo jer je bilo previše vruće, stavio joj ruku preko ramena vraćajući je u stvarnost i gurajući iz ove puste prostorije. Odsutna je, negde izvan ove prostorije koju zaista želim što pre da napustim. Ne volim školu, ne zbog učenja, domaćeg i ostalih stvari zbog kojih je 90% učenika mrzi, već zbog prevelike gužve i svog ovog naroda koji mi nekako ide na živce, ne svi naravno.
Judy: Mogu li nešto da te zamolim?
Ovo njeno pitanje me je malo unervozilo. Pogledao sam je dok je njen pitomi, ali i nervozni pogled bio zaključan na mom licu. Nekako smo i previše opušteni u ovom trenutku iako imamo stotine problema iz sebe, kao i još više njih koji nam tek predstoje. Spustio sam ruku niz njenu plavu, svilenkastu kosu koja je sada pila puštena za razliku od ranije danas kada je bila svezana u neurednu punđu.
Zayn: Naravno.
Tiho sam joj rekao prelazeći pogledom kroz prazan hodnik dok su nam koraci odjekivali ovim ogromnim prostorom. Kako je moguće da se škola ovako brzo ispraznila?
Judy: Da li bi...
Prekinula je duboko udišući vazduh koji joj je pomagao da se smiri. Ovakvo ponašanje me dodatno unervozilo i prošlo mi je stotinu ideja šta bi to njeno pitanje moglo da bude. Prošla je prstima kroz kosu i nervozno me pogledala sa malenim smeškom na licu. Ovo me još više zabrinjava.
Judy: Ovaj... pa... Ne želim da budem sama kući, pa da li bi... mislim hteo da...
Zayn: ... da dođem kod tebe?
Nastavio sam njenu rečenicu lišavajući je dodatne nervoze koja se jasno videla na njenom licu. Klimnula je glavom ali to nije bila jedina stvar koju je htela da me pita.
Judy: Da ali... Mislila sam na više dana, pa da vidimo kako će to funkcionisati pa... možda... možda i...
Zauvek? Ta ideja mi se toliko dopadala da je to bilo neverovatno. Pokušavao sam da ostanem pribran spolja, a iznutra sam bukvalno skakao od sreće. Judy i ja, zajedno, uvek?
Zayn: Naravno!
Rekao sam to nekim čudnim glasom koji je bio proizvod uzbuđenja. Jeste da mi ta kuća baš i nije privlačna i da se unutra dogodilo mnogo loših stvari, ali sa njom bih bio i ispod mosta ako treba. Ona se nasmejala i odahnula oslobađajući se one nesnosne nervoze. Uopšte ne znam zašto se toliko prepada to da me pita. Nije valjda da se plaši da bude sama samnom?
Zayn: To me je podsetilo...
Pogled koji joj je bio prikovan niz ulicu kroz koju smo sada koračali je prebacila na moje oči dopuštajući mi da vidim tu divnu plavu boju koja je sada imala čudnu nijansu zbog uličnog osvetljenja. Očekivala je da nešto kažem, tj. pitam.
Zayn: Gde si bila sve ove dane? Mislim, dolazio sam kod tebe kući, ali je bila prazna.
Prošao sam rukom kroz kosu koja je nekako bila oštra i gruba, namestivši je kako mi odgovara. Ona me je prvo pogledala ozbiljno s obzirom da sam joj upravi rekao kako sam ko manijak dolazio svako veče tamo samo da bih je video, a onda se tiho nasmejala.
Judy: Bila sam kod Rose, par dana, znaš... dok sam se malo psihički sredila.
Pogled joj je ponovo postao snužden, a ja sam jedino želeo da se što pre oraspoloži. Ne volim ovakvu da je gledam. Znam da prolazi kroz mnogo toga ali ne želim da je gledam kako iz dana u dan sve više i više pati. To me ubija.
Judy: Za vikend njena porodica i ona idu u posetu rodbini u drugom gradu, a ja svakako ne želim sa njima. Dojadilo mi je da im predstavljam teret, već su dovoljno učinili za mene.
Klimnuo sam glavom i ponovo prebacio ruku preko njenog ramena približavajući je sebi i na taj način joj davajući neku vrstu podrške i potpore. Osetio sam kako je blago zadrhtala kada je produvao neki ledeni vetar.
Zayn: Hoćeš moju jaknu?
Odmahnula je glavom blago se smešeći, a ja sam se jedino zapitao zašto se još uvek nekako stidi kada je samnom? Svakako joj nisam poverovao da je ne želi, pa sam je skinuo i prebacio joj preko ramena ponovo je zagrlivši. Nasmešila se a ja sam pokušavao da pronađem najkraći mogući put do auta kako bih nas što pre odveo kući. Nekako je čudan osećaj sve ovo, nas dvoje, sasvim sami u njenoj kući, bez straha da će neko upasti ili slično.
Gazili smo preko vlažnog betona koga je sinoćna kiša dobro saprala, stvarajući tupkav zvuk koji je odjekivao niz skoro pustu ulicu. Nije bilo previše kasno, ali hladnoća je naterala narod da se skloni na toplo. Osećala se i vlažnost u vazduhu najavljivajuči još jedan hladan talas. Zaista bih voleo da živimo na nekom toplijem mestu, daleko odavde.
Judy: Nisi mi rekao šta te je Victoria pitala?
Njen upitni pogled bio je uperen pravo u moje oči stvarajući neku vrstu pritiska i nervoze na mene. Znam da je ono bila glupost, ali i dalje ne razumem zašto bi neko nešto takvo pomišljao, a kamoli širio po školi. Nije mi jasno šta nekoga briga šta mi radimo, gde, kada i kako. Neka žive svoj život.
Zayn: Neka budala je proširila priču da si trudna - nervozno sam rekao čekajuči na njenu reakciju.
Iskolačila je oči i iznenađeno me pogledala a ja sam samo očekivao kada će početi sa dranjem i slično. Umesto toga, histerično se nasmejala nateravši i mene da uradim isto. Ulica je odjekivala od našeg smeha iako ovo meni i nije bilo toliko smešno kao faca koju je napravila kada me je čula. Da sam joj rekao da je izvukla premiju na lutriji ne bi se toliko iznenadila.
Judy: Ona je to rekla? - jedva je sklopila rečenicu od smeha.
Klimnuo sam glavom a ona je stavila ruku na usta pokušavajući sama se da smiri od smeha, nakon čega je kao pomahnitala muva mlatila rukama ispred face kako bi se smirila i došla k sebi.
Judy: Pa odakle im to? - sada me je pogledala nešto ozbiljnijom facom očekivajući odgovor od mene, ali ga ni sam nisam znao. Slegnuo sam ramenima blago se smešeći dok je ona ispustila još jedan uzdah nakon čega se potpuno smirila i pogledala ispred sebe. Auto je bio par koraka parkiran dalje od nas, a ja sam već počeo da preturam po džepovima tražeći ključeve. Umesto njih našao sam nešto što već danima pokušavam da joj vratim.
Zayn: Ovo si zaboravila kada si otišla.
Ispružio sam ruku u kojoj se nalazio mobilni telefon koji joj je pripadao, a ona ga je sa nekakvim snuždenim izrazom lica uzela. Ova devojka nenormalnom brzinom menja raspoloženje. Mogao bih da uzmem par privatnih časova od nje. Primetio sam kako je stisla onaj privezak u rukama, a zatim sa nekakvom tugom pogledala u mene. Pravio sam se da to ne primećujem i nastavio sam da tražim glupe ključeve po džepovima, ali su se nekako dobro sakrili. Ipak, na kraju sam uspeo da ih nađem i konačno smo se našli u autu.