Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

1.Deo

PAZNJA!
Zelim odmah da izrazim kako ovo nije moja prica(kao sto se na slici vidi).Naime,jos odavno sam pocela da citam ovu pricu i jos nema svoj kraj.Zasto je stavljam ovdje ako nije moja? Zato sto mi se mnogo svidjela,zato sto sam bila zapanjena tim nekim umjetnickim pisanjem i prvenstveno zato sto sam htjela da je sa vama podjelim.Nadam se da cete uzivati :)

I Deo:
Rose: Hajde Judy, trči brže, ionako kasnimo!
Judy: Ako budem trčala brže imam utisak da ću se onesvestiti zbog nedostatka kiseonika.
Rose: Nećeš, ne boj se! Hajde!!! Ostalo je još samo par ulica do škole.
Judy: Uh! Ovo trčanje ću ti debelo naplatiti!
Rose: Pa jesam li ti ja kriva što se ti uvek uspavaš?!
Judy: Pa da se ti nisi toliko zadržala u Mc Donald's-u sada ne bismo kasnile.
Rose: Nisam ja kriva što im toliko treba da narave glupavi milk shake.
Judy: Ma nije ni bitno! Samo trči!
Stigle smo do najveće raskrsnice u gradu i taman kada sam trčeći stigla do pola ulice čula sam škripu guma, trubu ogromnog kamiona koji mi ide u susret i Rose iza sebe.
Rose: Judy... Paziiiiii!!!
Zatvorila sam oči i svakog časa sam očekivala udarac tog ogromnog metalnog čudovišta ali umesto toga čula sam samo veliki prasak. Otvorila sam oči i ugledala kamion zakucan u obližnje drvo. Ostala sam ukopana u mestu. Šta se ustvari desilo? Kako to da me nije udario? Rose je pritrčala i snažno me zagrlila a meni su oči i dalje ostale širom otvorene gledajući u kamion iz koga je upravo izašao čovek zdrav i prav. Mašina je gotovo smrskana a ni vozač ni ja nismo povređeni. Nešto se ovde čudno dešava.
Rose: Budalo jedna! Da me više nikada nisi tako prepala!
Stisla me je još jače i osetila sam njene suze kroz moju majicu.
Rose: Nikada, ali nikada da mi ovo nisi više uradila!
Ja sam i dalje gledala u vozača koji se sada držao za glavu odmeravajući štetu koja je nastala prilikom udarca u drvo. Nikakav automehaničar mu sada ne može pomoći. Mašina je skrcana, ali kako to da je on ostao nepovređen i kako to da sam ja ostala živa?
Judy: Bolje da krenemo pre nego što me vozač zakolje ovde.
Povukla sam je za ruku i otišle smo iza najbližeg kioska. Ona je obrisala suze i pogledala me onako crvenim i idalje suznim očima.
Rose: Je l' ti hoćeš da me ubiješ? Hoćeš da doživim srčani udar sa svojih 17 godina? Budalo jedna, tebe treba na uzici voditi.
Ja sam samo osetila kako mi noge podrhtavaju i srušila sam se na kolena. Njenu ljutu facu je zamenila zabrinuta. Pogledala me sa nekim žaljenjem u očima i sela je pored mene pritom me grleći.
Rose: Izvini što sam se drala, ali jako si me uplašila a zaista ne želim da ti se nešto desi.
Oči su mi se nakupile suzama i tek sam sada shvatala koliko sam sreću imala što sam uopšte živa.
Rose: Hej, nemoj plakati! Biće sve u redu.
Ja sam je samo čvrsto zagrlila pritom brišući suze od kragnu njene košulje.
Rose: Veruj mi, ako neko ima anđela čuvara onda si to ti!
Malo sam se nasmejala, ali to nije bio smeh od srca, već samo onaj da bih joj dokazala da mi je bolje iako nisam ni znala šta mi se ustvari desilo.
Judy: Rose, reci mi, šta se ustvari desilo tamo? Kako to da sam živa i zdrava? Kako me taj kamion nije udario?
Rose je samo slegnula ramenima i pogledala me u oči.
Rose: Ni sama nisam sigurna. U jednom trenutku kamion ide ka tebi a u drugom naglo skreće i udara u drvo. Pritom ti ostaješ živa a vozač kamiona izlazi bez ijedne ogrebotine dok je kamion potpuno uništen. Ništa mi nije jasno.
Samo sam klimnula glavom jer nisam želela da je puno zapitkujem jer i sama vidim da ne zna šta se tamo desilo.
Judy: Mislim da je sada kasno da stignemo na čas.
Ona se samo blago nasmejala i pogledala me.
Rose: I ja tako mislim. Sada nam ni teleportacija ne bi pomogla da stignemo na vreme, a mislim da nisam u stanju da uopšte idem u školu danas. Toliko sam se prepala da ne mogu da se setim ni svoje kućne adrese a kamoli da sedim na dosadnoj matematici i slušam onu napornu kokošku.
Ta zadnja rečenica me je nasmejala.
Judy: Hajde, idemo na sok.
Ustale smo i krenule u pravcu našeg omiljenog kafića.

..............

Sedela sam na krevetu držeći laptop na nogama i pijuckala toplu čokoladu koja se nalazila na noćnom ormariću pored kreveta. Vreme sam ubijala smarajući se na Facebook-u. Mislim da bi mi sada zanimljivije bilo i da samo gledam u plafon. Okrenula sam se da uzmem telefon sa stočića ali me prekinuo zvuk stizanja poruke. Pogledala sam u ekran i istog trenutka sam zažalila što sam se uopšte ulogovala na Face. Mike. ,,Hej, zaštvo danas nisi bila u školi? Zabrinuo sam se za tebe. xx" Nisam mu ništa odgovarala, štaviše ostavila sam poruku nepročitanu i samo sam zaklopila laptop. Dohvatila sam telefon sa stočića i zavalila se u krevet. Ukucala sam dobro poznat broj i prislonila telefon uvetu. Nakon što je par puta zazvonio, začuo se meni jako poznat glas.
Rose: Hejj!
Judy: Hej Rose! Samo sam htela da te pitam nešto.
Rose: Pucaj!
Judy: Kakav ćemo razlog smisliti za današnji izostanak iz škole?
Rose: Ništa se ti ne brini. Zaboravila si da moja tetka radi u bolnici i bez problema će nam napisati opravdalje. Ti se samo odmaraj i ne misli na ono što se danas dogodilo.
Judy: Drago mi je da to čujem. Jedna briga manje. Hajde laku noć i sutra dođi po mene.
Rose: Nadam se da se nećeš uspavati kao danas.
Judy: Ne boj se! Neću! Ovoga puta ću ranije u krevet. Hehe!
Rose: Laku noć onda.
Čuo se zvuk da je veza prekinuta. Popila sam zadnji gutljaj tople čokolade i okrenula se na stranu. U glavi su mi se premotavale sve slike od danas, ali sam uspela nekako da ih izbacim i ubrzo zaspim.

.......

Krenula sam u školski WC jer sam trebala oprati zamazane ruke od farbe. Zatvorila sam vrata učionice likovnog i ušla u WC sa namerom da konačno operem ovaj glib sa ruku. Bolje da to nisam uradila. Zamnom je ušao i Mike. Samo sam prala ruke praveći se da ga ne vidim.
Mike: Hejj!
I dalje se nisam obazirala na njega.
Mike: Kuliraš me? Hahaha... Onda možemo i tako.
Osetila sam kako me hvata za struk i pribija uza zid pritom nogom zatvarajući vrata. Rukama me je stebao za moje zglobove i onemogućio mi da se pomeram a kamoli odbranim.
Judy: Ostavi me na miru!
Mike: Oooo... Pa sada me čujete?
Imao je neki odvratan kez na licu.
Judy: Makni se od mene kretenčino! Pusti me!
Glas mi je zvučao malo piskutavo dok sam pokušavala da se izvučem iz njegovog stiska.
Mike: Neće moći malena.
Skroz mi se približio i osetila sam njegov dah na licu. Celo telo mi je utrnelo.
Mike: Moračeš prvo da me poljubiš!
Judy: Ni u snu retardirani magarče!
Još jednom sam pokušala da se otrgnem ali i ovog puta bezuspešno.
Mike: Znači hoćeš da se igraš.
Pribio je svoje vlažne usne uz moje dok sam ja stajala nepomično. Nisam znala šta mi se desilo. Celo telo mi se oduzelo. Zatvorila sam oči i zadnjim atomima snage uspela da se izvučem iz tog zmijskog zagrljaja i ošamarim ga.
On je otvorio oči i uhvatio se za lice pritom praveći neku bolnu grimasu. Osetila sam kako mi ruka vibrira od siline udarca.
Judy: Gade jedan! Zašto jednostavno ne nestaneš?
Mike: Ti mala...
Kada se aleteo na mene neko je otvorio vrata od WC-a. On je samo stao, okrenuo leđa krećući ka izlazu ali pre nego što je izašao, pogledao me kraičkom oka i kroz zube rekao: Nismo mi još završili.
Žmarci su mi prošli kroz telo. Hvala Bogu da je ova devojka ušla i spasla me od ovog manijaka iako ni sama nije svesna toga. Udahnula sam duboko čekajući da mi se otkucaji srca stabilizuju i onda sam krenula nazad u učionicu. Niko nije ni primetio da falim. Ostatak časa, ali i ostatak dana sam provela razmišljajući o tome šta je sve moglo da se desi da ona devojka nije upala u WC. Nisam smela ni da pomislim šta je sve Mike u stanju da mi uradi i samom sam Bogu zahvalna što ne idemo u isto odeljenje.

.........

Sedela sam za stolom čaprkajući po tanjiru i igrajući se sa onim graškom koji je na kraju završio kao pire.
Mama: Hoćeš li pojesti to ili ćeš samo maltretirati taj jadan grašak.
Judy: Nisam baš gladna.
Mama: Muči li te nešto?
Nisam želela da mami pričam za onaj događaj od danas. Već se dovoljno potresla zbog nesreće koju umalo nisam doživela juče.
Judy: Neee... Samo nisam gladna.
Mama: Pa možeš ustati umesto što praviš grašak pire.
Samo sam se nasmešila i udaljila od stola. Otišla sam u svoju sobu i bacila se na krevet. Dosta je uzbuđenja za ova dva dana. Zatvorila sam oči i polako utonula u san.

.......

Neprijatan zvuk dolazio je iz pravca ormara u kome sam ostavila svoju jaknu a u njoj i telefon. Otvorila sam oči, ali sam ih istog trenutka snažno zatvorila jer me svetlos koja je dolazila s ulice umalo oslepela. Zar je već jutro. Bolje da se javim, jer ovaj telefon izgleda nema nameru da prestane da zvoni. Dogegala sam se do ormara vadeći jaknu iz njega ali dok sam stigla da izvadim telefon, on je već prestao da zvoni. Pogledala sam u ekran i videla da imam 17 propuštenih poziva i 4 poruke. Pa pobogu šta se dogodilo? Ubrzo sam osetila vibraciju i telefon je ponovo počeo da zvoni.
Judy: Halo?
Rose: Aman čoveče šta se sa tobom desilo? Što se ne javljaš?
Judy: Pa, normalni ljudi spavaju u ovo doba s obzirom da je 15 do 7.
Rose: Ma nije ni bitno. Imam nešto važno da ti kažem.
Judy: Šta?!
Malo je zastala i duboko udahnula, a ja sam načuljila uši kao da očekujem da će mi javiti da sam izvukla nagradu.
Rose: MIKE JE MRTAV!!!

Nakon odredjenog broja pregleda stavljam dalje.Nadam se da cete ostati zarazeni ovom pricom kao sto sam i ja ostala.

Komentarisite :)