Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

47.Deo

Evo zadnji za danaas.Slijedeca 3 nastavka ce valjda ici svaki 2. ili 3. dan.(vidjecu jos).Neznam zasto ovoliko odugovlacim.Valjda,nezelim da se ova prica ,,opet zavrsi''.Prezivjela sam vec taj njen ,pravi' kraj(jedva),ali ovako imam osjecaj kao da se sve ponavlja iznova i iznova...prvi nastavak,pa drugi,pa polovina,pa kraaj :/ Oprostite za to moje izmotavanje i odugovlacenje ali za zadnje nastavke cemo se jos dogovoriti ;)

votajte...

XXXXVII Deo:

Već petnaestak minuta gledam u neku tupavu emisiju na TV-u i nikako mi nije jasno šta se ustvari dešava. Jedino šta shvatam je da je neka starija žena ubijena i da joj je ostala sekira zabodena u glavi. Fuj! Odvratno! Još joj je nekakva mačka pojela lice... Čoveče šta ja ovo gledam? Policija je u potrazi za nekom prostitutkom koja je ustvari radila za nju a koja je među osumnjičenima i...
Uzdahnula sam i izgasila televizor svesna da je ovo nekakva glupost koja samo puni glave mladima i daje im lude fix ideje predstavljajući im uzor. Par trenutaka sam gledala u prazan, crn ekran TV-a nakon čega mi je pažnju privukla vibracija telefona koji se nalazio nešto dalje od mene. Zaboravio ga je?
Ustala sam i uputila se ka njemu razmišljajući da li da se javim jer je u pitanju bio poziv pošto telefon nikako ne prestaje da vibrira. Uzimam ga u ruke koje počinju da mi drhte kada sam pročitala ko ustvari poziva.
Louis.
Još su u kontaktu? Čekaj... možda je neki drugi Louis? Da li da se javim? Šta ako je nešto ozbiljno?
Pritiskam malenu zelenu slušalicu i stavljam telefon na uvo zaustavljajući dah dok očekujem njegov glas sa druge strane. Sasvim tiho i isprekidano dišem dok mi ruke podrhtavaju. Čuje se nekakav zvuk sa druge strane, i blago šuštanje a zatim i taj jezivi glas.
Louis: Zayn, moramo da razgovaramo. - rekao je kratko i jasno.
Nisam ništa odgovorila i samo sam mirno stajala razmišljajući da je je dobra ideja što sam se uopšte i javila. Srce mi udara kao ludo, a ruke su mi sasvim hladne i mokre. Kako je moguće da ovako reagujem samo na njegov glas?
Louis: Zayn? Jesi li tu?
Njegovo ime je izgovorio sa nekakvim čudnim akcentom, ali to mi sada nije bila najveća briga. Promeškoljila sam se u mestu uzimajući telefon obema rukama jer sam imala utisak da će mi ispasti iz jedne. Čuje se nekakvo tapkanje sa druge strane i verovatno taj zvuk proizvodi on udarajući od nešto. Razmišljam da prekinem ali on će ponovo pozvati i šta onda? Ne mogu ignorisati sledeće pozive, a i kada bi sledeći put video Zayna napao bi ga kako mu ne odgovara i ignoriše pozive.
Judy: Nije... - glas mi je sasvim slab i nekako čudan. Nešto me svo vreme steže u grudima otežavajući mi disanje i to bih mogla da uzmem kao uzrok ovakvom glasu. Par trenutaka sam se ućutala dok je sa druge strane linije ista situacija. Ruke su mi mrtvački hladne, ali ipak prekrivene nekakvim hladnim znojem. Čujem jedno tiho ,,fuck!" a zatim se poziv prekida.
Telefon mi ispada iz ruku na tvrdi laminat i proizvodi jak zvuk, dok sam ja gledala samo u jednu tačku razmišljajući o ovom pozivu. Šta ako je nešto bitno? Rekao je da moraju da razgovaraju i to prilično ozbiljnim glasom što me dodatno uznemirava.

...........................

Odavno sam se spremila ali njemu ni traga ni glasa. Već deset minuta gledam u ovaj lančić koji sam sinoć dobila i pokušavam da nađem sličnost između zvezde priveska i zvezde urezane na mojoj šaci. Koža je polako zarasla ali rozi tragovi se ipak primećuju. Šta bi ovo trebalo da predstavlja?
Ponovo sam pažnju preusmerila na privezak koji je visio na lančiću stvarajući prelep spektar boja dok su se sunčevi zraci odbijali od njegovu glatku providnu površinu. Imala sam utisak da je ovo nekakva mini disko kugla dok se oni zraci poigravaju po zidovima, podu, meni...
Opet vibracija. Ustala sam i dogegala se do telefona koji je ovoga puta bio moj. Poruka sa nepoznatog broja? Sumnjičavo sam je otvorila i u prvi mah nisam razumela šta ustvari predstavlja, ali mi se brzo razbistro mozak.
"Večeras stavi onaj lančić. L"
Dođavola! Ti ćeš meni da naređuješ šta ću ja da uradim?!
Iznervirano sam bacila telefon na krevet a zatim brzim koracima krenula ka prozoru koji sam nespretno otvorila. Sunce me je u trenutku zaslepelo ali nisam dozvolila da me ono spreči u nameri. Jako sam zamahnula bacajući onaj prokleti lančić što dalje od kuće. Žao mi je jer je jako lep i zaista mi se dopada, ali sada osećam neku vrstu olakšanja.
Zatvorila sam prozor brišući ruke jednu od drugu kao kada su nam prljave od brašna ili slično, ali sam se sudarila sa nečijim snažnim telom. Pa bilo je i vreme!
Pogledom sam polako prelazila od nogu ka gore shvatajući da to ustvari nije osoba koju sam očekivala. Miris cigareta i nekakvog meni nepoznatog muškog parfema mi se uvukao u nos. Nervozno sam podigla pogled do njegovog lica susrećući se sa bistro plavim očima koje su me prodorno posmatrale. Izgledao je tako ozbiljno, ali je ta ozbiljnost nestala već sledeće sekunde kada se nasmešio... onako jezivo. Mrzim taj osmeh!
Odmakla sam se par koraka unazad rukom se hvatajući za okvir prozora dok mi je on približavao ruku sve više i više. Zatvorila sam oči izbegavajući da ga gledam, ali sam osetila kako mi nešto stavlja oko vrata. Šta kog đavola?
Na grudima mi se nalazila ista ona zvezda koju sam pre minut zafrljačila daleko od sebe.
Louis: Zaboravila si ovo. - glas mu je bio tako miran. Jezivo miran.
Zinula sam u čudu jer nema šanse da ga je doneo? Šta mu pobogu ovo znači? Brzo sam se okrenula ka prozoru pokušavajući da shvatim kako je uspeo da ga donese za samo par trenutaka, ali kada sam vratila pogled na njega, njega nije bilo.
Prešla sam rukom kroz kosu razmišljajući da li ja ustvari ludim. Prilično sam sigurna da je bio ovde. Pa pobogu lančić sam bacila, nije mogao sam da se vrati. Zašto mi ga je vratio? I zašto imam utisak da ovaj lančić predstavlja nešto više od glupog priveska?
Prstima sam prelazila preko njegove glatke površine osećajući oštre ivice zvezde, ali ne previše oštre. Uhvatila sam krajeve lančića pokušavajući da ga otkopčam, ali jednostavno nije moglo. Kao da je zavaren. Dođavola!
Opet se začula vibracija i kroz telo mi je prošla nekakva jeza. Usuđejem li se da pročitam ovu poruku?
Nervozno sam koračala napred dok su mi i noge i ruke blago podrhtavale odavajući moja trenutna osećanja. Uzimam telefon prelazeći prstom preko ekrana i tako ga čisteći jer je bio nekako sav zamazan od otisaka prstiju. Poruka od njega, ponovo.
Duboko sam uzdahnula spremna da se suočim sa tim što unutra piše, ali mi je pao mrak na oči kada sam pročitala sadržinu poruke.
,,Ta haljina ti tako sexy stoji. L"
Pogledala sam ka dole tj. ka crnoj haljini koju sam nosila. Ovo je bila nekakva stara haljina koju nikada ranije nisam nosila, ali mi je bila posebno draga jer mi je mama sama sašila. Niko ne bi ni mogao da kaže da nije od nekog markiranog proizvođača jer je zaista dobro obavila posao. Srce mi se ponovo steže kada pomislim na nju, ali duboko udisanje i izdisanje me smiruje skrećući misli sa nje.
,,Tu sam!" - čuje se glas iz hodnika.
Bolje da se smirim kako ne bi primetio moju uznemirenost. Još jednom sam duboko udahnula i izdahnula, spustila haljinu niže i nasmejala se. Njegov zaprepašćeni pogled kada me je video mi je samo davao do znanja da izgledam kao neki retard. Ne znam ni zašto sam se nasmejala ali je upalilo jer se i on nasmejao.
Zayn: Jesi li dobro? - pitao me kroz smeh
Nije bilo moguće da se ne nasmejem gledajući u njegovu facu dok me je pogledom skenirao. Ok, sad mi je neprijatno. Zagrizao je donju usnu prelazeći pogledom preko mojih nogu, stomaka, grudi pa sve do glave kada se nasmešio i nakrivio svoju na stranu.
Zayn: Divno izgledaš.
Jedino što sam mu mogla dati zauzvrat zbog tog komplimenta bio je nervozan osmeh i nekakav zvuk koji ni sama nisam razumela, ali to je zbog toga jer nisam navikla da mi se dodeljuju komplimenti.
Judy: Gde si do sad?
Sumnjičavo sam ga pogledala dok je on nervozno prelazio nogom preko parketa poput malog deteta kada ga mama grdi. Ovo me zabrinjava.
Zayn: Malo smo se zadržali kod nje...
ŠTA? Malo? Kod nje?
Zayn: ... ali pre nego što pošiziš samo ću ti reći da se ništa nije desilo.
Sad mi je lakše... Kako će mi ova izjava pomoći? Nervoza i sumnjičavost se ponovo javljaju.
Judy: Zay...
Zayn: ... Njena majka jednostavno nije htela da me pusti. Umislila je da sam nekakav njen dečko pa me je obasipala komplimentima i pohvalama nabacujući mi ćerku. Čoveče, bolje da nisi bila tu.
Nasmejao se onako od srca stavljajući jednu ruku iza glave blago je češkajući, dok sam se i ja nasmejala, ali onako nervozno. Ok, znam kakva je njena majka i kako ume da bude nedokazana i naporna, ali ko njoj daje za pravo da nabacuje mog dečka svojoj ćerci? Prekrstila sam ruke okrećući se na drugu stranu. Samu sebe sam podsećala na neku ljubomornu klinku, ali šta ću?
Zayn: Pa hej! Nemoj da se odmah ljutiš, šta sam mogao? Trebao sam da se istresem na starijoj ženi? - čujem ironiju u glasu.
Glasno izdišem i okrećem se ka njemu pokušavajući da zaboravim na ovo. Nema vajde da se kao budala ljutim i durim bez razloga. Na licu mu se nalazi neki mini osmeh koji čini mi se ima samo da se ja ne bih ljutila. Baah, ni ne treba da se pravim kao jedna od onih ljubomornih devoji koje dečku bukvalno određuju svaki pokret. Ne, ja nisam takva.
Judy: Pa? Gde si planirao da idemo?
Nasmešio se a zatim mi namignuo.
Zayn: Saznaćeš kasnije.
Prebacio je jednu ruku preko mog ramena oslanjajući se blago na mene, a zatim me zagolicao po struku. Pokušavala sam da se ne nasmejem, ali mi nije uspevalo. Gurala sam ga rukama govoreći mu da prestane, ali je bio uporan i istrajan. Gubila sam dah od smeha i izvijala se poput nekog crva, ali on je i dalje to radio. Imala sam utisak da ću se ugušiti jer su mi i suze već krenule na oči. Razmazaće mi se maskara... to sada i nije toliko bitno, ali s obzirom da mi je trebalo dobrih pola sata da sve lepo stavim onda i jeste bitno. Ne želim da izgledam kao panda!
Prsti su konačno prestali da mu rade i odmakla sam se od njega pokušavajući da dođem do daha i nadišem se izgubljenog vazduha, ali on je ponovo prebacio ruku preko mog struka a ja sam automatski počela da se uvijam. Ne želim ponovo!
Zayn: E tako. Sada kada si nasmejana možemo krenuti.
Zadovoljno se smešio dok sam ja kolutala očima. Ponaša se kao da mu je 3 godine a ne... ček... koliko on ustvari ima godina? Treba li to da ga pitam? Neću sad. Nekom drugom prilikom ću.