Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

18.Deo

XVIII Deo:

Njegova ruka je prelazila preko mojih naježenih leđa i mislim da mi se svaka dlaka na telu podigla. Uživala sam u svakom njegovom dodiru, iako imamo još mnogo toga da rasčistimo. Možda je ovo za sada previše za mene? Trebalo bi malo da se opustimo i zaboravimo na sve. Toliko stvari se izdešavalo zadnjih dana, i zaista mi treba predah. Osećala sam se sigurno u njegovom snažnom stisku iako znam da on nije baš najsigurnija osoba na svetu. Našem ili njegovom? Dosta! Sada samo želim da se odmorim. Osećam malaksalost u telu i čini mi se da imam temperaturu, odjednom mi je postalo hladno.
Zayn: Zima ti je?
Odmahnula sam glavom. Samo želim da ovako ostanemo što duže.
Zayn: Judy... Nemoj me lagati! Osećam kako se treseš.
Nasmešila sam se i podigla glavu gore u potrazi za njegovim očima.
Judy: Pa... nije toliko...
Kao što sam i očekivala... Pustio me je...
Zayn: Trebalo bi da legneš.
Ruke su mu skliznule sa mog tela, ali sam ja njega čvrsto držala.
Zayn: Judy?
Judy: Samo želim da sam blizu tebe...
Pomilovao me je po glavi u spustio obraz na moju kosu.
Zayn: Znaš da ću uvek biti tu za tebe, htela ti to ili ne. Hajde sada lezi. Treba što brže da ozdraviš.
Nisam želela to. Držala sam ga isto kao i malopre i pravila se da ga ne čujem.
Zayn: Znači tako?
Osetila sam kako me ponovo dodiruje, ali ne u pokušaju da me zagrli, već podigne. Njegove ruke su me snažno uhvatile i podigle u naručje. Vrisnula se i u istom trenutku se nasmejala.
Judy: AAAAAAAA! Spusti me! Neću da ležim!
Nije obraćao pažnju na mene, već me odneo do kreveta i spustio na njega, a zatim pažljivo pokrio.
Judy: Neću da ležim! Želim da me zagrliš!
On se nasmešio i pogledao u mene sedajući na stolicu i naginjući se ka meni.
Zayn: I ja to želim, ali mislim da bi trebalo da budeš tiša. Baba će dobiti srčani udar ako tako nastaviš.
Nasmejala sam se, kao i on.
Judy: Ako mene pitaš, ona je već mrtva. Ne diže se 2 dana. (Misli na babu xD)
Jedva smo se suzdržavali da se ne nasmejemo. Ne znam iskreno ni šta je ovde smešno, ali volim da ga vidim srećnog. Imamo toliko toga da rešimo i toliko stvari da uradimo, a mi se smejemo na račin jadne babe.
Polako smo se smirili i pogledala sam u njega očekujući šta će sledeće uraditi.
Zayn: Znaš... Voleo bih da te odvedem negde gde možemo po ceo dan biti zagrljeni...
Judy: Bilo bi lepo...
Zayn: Ali za sada samo želim da što pre ozdraviš i da ovo rešimo što pre.
Stavila sam ruku na njegovu, koja se nalazila na krevetu, pored moje leve ruke. Gledala sam u njega i čudila se kako neko može biti tako savršen? Sve na njemu je savršeno i to donekle opravdava činjenica da je anđeo. Njegov pramen kose sada nije svetleo jer je bilo previše svetlosti u sobi da bi se primetilo, ali je ipak izgledao prelepo i nesvakidašnje. Kada bolje razmislim, to objašnjava onu svetlost u vodi kada sam upala, svetlost na zidu u kućici u šumi, kao i razlog što se onda u Luna parku onoliko naljutio što sam mu otela kapu. Samo nije želeo da svi znaju njegovu tajnu. Da sam tada to znala, sigurno ne bih to uradila.
Uhvatio me je nekakav osećaj krivice. On je verovatno zaboravio na tu sitnicu, ali ja imam osećaj da će mene još dugo kopkati. Duboko sam udahnula i izdahnula zavaljujući se nazad na jastuk i gledajući u plafon, na kom ama baš interesantno nisam našla.
Zayn: Nešto te muči?
Judy: Ništa bitno... Uostalom, ti možeš da mi čaprkaš po mislima... Zašto sam ne saznaš?
Ne znam ni sama zašto sam to rekla. Bilo je drsko sa moje strane, ali šta ću kada nije lep osećaj kada znaš da ti je neko verovatno svo vreme čitao misli. Sada me je baš uhvatio osećaj krivice. Nekada mi je jezik brži od pameti. Okrenula sam se ka njemu da mu vidim reakciju, a on je samo spustio glavu bez ijedne reči. Nešto kao da me je udarilo u grugi i reklo: Ne budi tako pokvarena!
Judy: Žao mi je... Ali... Sve mi je ovo nekako novo i...
Nisam stigla ni da završim rečenicu za koju nemam pojma ni kako bi se završila, a on je brzim pokretom spustio svoje usne na moje. U trenutku nisam shvatila ni šta me je snašlo i pokušala sam da se odbranim, a onda sam shvatila kako ustvari ne želim da prestane. Stavio mi je jednu ruku na potiljak i tako mi podigao blago glavu ka njemu, a prste druge ruke je isprepletao sa mojima. Ja sam onu slobodnu ruku stavila na njegova prsa osećajući kako se podižu i spuštaju usled disanja. Poljubac je postajao sve strastveniji i telo je počelo u nenormalnoj količini da mi se znoji, možda od uzbuđenja, a možda od bolesti... Ko će ga znati... U trenutku mi je prošlo kroz glavu kako bih i njemu mogla da prenesem bolest, pa sam pokušala da se odmaknem od njega, ali mi on nije to dozvoljavao.
Judy: Zayn... Mogao bi i ti da se razboliš...
Jedva sam to uspela da kažem kroz mumlanje. Nije prestajao. Sa usana je prešao na moj vrat, a ja sam osetila kako mi se celo telo naježilo i usput sam uspela da ispustim po koji izdah. Ako ovako nastavimo ko zna dokle ćemo dogurati. I dalje sam bila malaksala i uopšte nisam imala snage da ga odguram od sebe. Ko zna da li je uopšte osećao moj dodir? Morala sam nekako drugačije da ga zaustavim, iako ni ja to nisam želela. Izgledao je poput nekakvog voza koji je nemoguće zaustaviti. Ruku sam premestila na njegovu kosu, osećajuči svaku dlaku pod prstima, kao i gel koji je naneo. Tu sam takođe osetila onaj plavi, vrući pramen i on mi je bio naročito zanimljiv za dodirivanje. Vrat mi je postajao sve vlažniji i vlažniji od njegovih poljubaca, a disanje sve ubrzanije. Moram ovo da zaustavim! Blago sam ga počupala za pramen kose kako ga ne bi previše zabolelo, ali pošto nije reagovao morala sam jače. Konačno je malo usporio i nešto promrmljao.
Zayn: Šta je bilo?
Judy: Pa razbolećeš se i ti.
Konačno (nažalost) se zaustavio i odmakao od mene gledajući me u oči.
Zayn: Nas ljudske bolesti ne dotiču.
Polako je počeo ponovo da se približava, ali ga je zaustavio zvuk otvaranja vrata sobe. Spustio mi je glavu koju mi je dosad držao, a ja sam se polako okrenula kako bih videla ko je to. Mama? Otkud ona ovde?
Mama: Skloni se od nje!
Judy: Mama?
Nisam shvatala zašto to govori? Pomislila sam da priča na telefon, ali sam ubrzo shvatila da grešim, kada se brzim i besnim pokretima uputila ka meni. U očima joj se video bes koji je osećala, ali ja nisam sigurna šta je uzrok tome. Šta ima protiv Zayna? Brzo je zaobišla moj krevet i došla do Zayna, stajući tačno ispred njega. Razlika u visinama bila je neznatna.
Mama: Hoću da odmah napustiš ovu prostoriju!
U neverici sam gledala čas u nju, čas u njega. Šta se ovde dešava? Koliko dugo sam spavala?
Zayn: Moraću da vas razočaram, ali neću!
Glas mu nije bio preterano glasan i bio je miran, tako pokazujući poštovanje prema njoj. Ona očigledno nije to videla na taj način. Uhvatila ga je za majicu u pokušaju da ga podigne i to joj je u nekoj meri i uspelo, pošto se podigao na prste. Stavila sam ruku preko usta i dalje ne verujući sta se ustvari dešava. Drugom rukom sam snažno uhvatila pokrivač koji je bio na meni. Šta da uradim? U ovakvom stanju ne mogu ništa, ni inače ih ne bih mogla sprečiti. Ponekad me ubija činjenica da sam bespomoćna u nekim situacijama.
Mama: Rekla sam ti da izađeš!
Glas joj se povišavao pokazujući bes, a ove reči je rekla kroz zube, poput zmije. Šta joj je?
Zayn je odmahnuo glavom, a njeno lice se zacrvenelo. Šta se događa ovoj ženi? Podigla je ruku koja je uskoro završila na njegovom licu. Nije ni jauknuo, ništa... Samo je zatvorio oči i dopustio prstima da se oslikaju na licu.
Judy: MAMAA!!! Šta to radiš? Ostavi ga na miru!
Ni bolest me nije sprečila da ustanem iz kreveta i odem do njih kako bih ih zaustavila! Uhvatila sam mamu za ruku i pokušala da je odvojim od njega, ali se ona kako krpelj uhvatila, ne puštajući ga.
Judy: PUSTI GA!!
Drala sam se i urlala, ali ona nije reagovala.
Mama: Judy! Skloni se!
Zayn se nije nimalo opirao, a ruka mu se podobro ocrtavala preko celog obraza. Mama me je uhvatila za ruku, valjda kako bi me sklonila, ali me je jače uhvatila pa sam jauknula.
Zayn: Ostavite je na miru!
Mama: Gubi s iz naših života! Nećeš mi ti naređivati šta ću da uradim!
Judy: Pusti me! Ne diraj ga! Šta te je spopalo?!
Polako ga je pustila i on je duboko udahnuo udišući vazduh koji mu je bio uskraćen. Okrenula se ka meni, a ja sam se na trenutak prepala od svog onog sjaja koji joj je izbijao iz očiju. Pomislila sam da će me ubiti pogledom!
Judy: Ti se vrati u krevet! Sa tobom ću kasnije da se pozabavim.
Zvučala je kao neki ubica koji svog taoca ostavlja za ,,kasnije". Šta se desilo sa onom ženom koja je uglavnom uvek bila nasmejana i pozitivna? Dala otkaz?
Stajala sam u neverici... Ne mogu da prihvatim činjenicu da je to moja majka i da se tako ponaša. Ponovo se okrenula ka Zaynu, ali ovoga puta nije bilo fizičkog kontakta.
Mama: Hoćeš li izaći ili ne?
Bes u njpoj kao da je za trunčicu opao, pa je sada bila, barem malo, smirenija nego malopre. Pre nego što je Zayn i mogao nešto da kaže ili uradi, ja sam se ubacila.
Judy: Zayn, bolje idi.
Pogledao me je u čudu.
Zayn: Nema šanse! Ne ostavljam te ovde samu!
Mama: A šta sam ja?
Zayn ju je samo pogledao, dok ja nisam imala ništa da kažem na njenu izjavu.
Judy: Dođi posle... Ostavi nas sada nasamo.
Zayn: Ali...
Pokušala sam da zadržim odlučan stav i uspelo mi je.
Zayn: Vratiću se za pola sata.
Prišao mi je i zagrlio me, a onda se okrenu ka majci.
Zayn: ... a vi nemojte da ste joj nešto uradili!
Mama ga je samo pogledala u čudu, širom raskolačemnih očiju.
Mama: Ma šta ti misliš ko sam ja?! Ja da naudim sopstvenom detetu?! Bolje beži odavde dok te nisam dohvatila!
On se samo namršio i napustio prostoriju. Glasan udarac vratima je odjeknuo prostorijom. Pogledala sam u nju čekajući nekakvo objašnjenje za onakvo ponašanje.
Mama: Sedi na krevet!
Učinila sam šta mi je rekla, a ona je sela na stolicu na kojoj je Zayn proveo noć. Uopšte mi nije jasno zašto ga napada?
Mama: Ja i ti moramo da popričamo.
Ne smem ni da spominjem kako me je nešto zabolelo u grudima na samu pomisao na to. Zašto se ja uopšte plašim svoje majke? Ne bi me povredila... zar ne? Ali ne znam za Zayna... Da li ona zna da je on anđeo?
Gledala sam su njene oči dok je ona duboko udahnula i počela...

Sutra daljee :)