Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

20.Deo

XX Deo:

Pogledala sam u pravcu odakle dopire zvuk i mogla sam da vidim dva dečka prilično iste građe kako se prevrću po podu. Nisu ispuštali nikakve glasove, nikakve zvukove, sve što se čulo je kotrljanje i zvuci udaranja. Baš kada sam sakupila dovoljno hrabrosti, primetila sam da je Zayn prešao u vođstvo nadvivši se nad Niallom koji je imao bolnu facu dok ga je Zayn udarao u lice. Više mu krv nije tekla samo iz usne zbog mog ujeda, već i iz nosa prekrivši mu deo obraza. 
Zayn je imao neobjašnjiv bes na licu i istresao se na Niallu. Ne bih volela da sam sada na njegovom mestu. Udarci su bili toliko jaki da su mu glavu okretali na stranu prilikom svakog kontakta. Znam da je zaslužio to, ali ako ovako nastavi, ubiće ga... ako je to bilo ikako moguće. Htela sam da pritrčim i smirim Zayna ali da li bi to zaista bila dobra ideja?
Odjednom su Niallove oči zasvetlele nekom neobjašnjivom svetlošću i on se u trenutku našao preko Zayna, prelazeći u vođstvo. Prekrila sam šakama usta čim je Zayn zadobio prvi udarac po licu... a zatim još jedan i još jedan...
Grudi su me žignule i zabolele kada sam videla Zaynovo lice oblivljeno krvlju. Moram da mu pomognem! Ali šta ja mogu da učinim?
Nisam osećala ni jedan jedini deo tela, a imala sam toliku želju da mu pomognem.
U jednom trenutku se okrenuo ka meni i pogledao me sa očima punim bola. Srce je htelo da mi prepukne od tuge. Suze su se slivale niz lice, ali telo i dalje nije reagovalo. Nisam mogla ništa da učinim, već samo da gledam kako mu unakažava divnu facu. NEĆE MOĆI!
Usledio je još jedan udarac sa Niallove strane i više nisam bila u prilici da vidim te divne oči. 
Suze su stale, srce zalupalo, a u telu se javila snaga i volja. Duboko sam udahnula dopuštajući vazduhu da mi ispuni pluća, a zatim dohvatila lampu sa stočiča pored. Možda po snazi ne mogu da se merim sa njima, ali mogu da koristim pomoći materijal. Brzim koracima sam se uputila ka njima čvrsto stiskajući šipku lampe u rukama. Kada sam dovoljno prišla stala sam iza Niallove glave spremna da je razbucam lampom, što bih i uspela da me Zayn nije video. Pogledao je iznenađeno ka meni.
Zayn: Ju-Judy! 
Niallu nije trebao ni trenutak da se okrene i spreči me da ga zaustavim, tako što mi je izbio lampu iz ruku koja je pala na pod i otkotrljala se u neutralno polje. 
Niall: Šta si mislila da uradiš sa tim?
Bes na licu mu je bio očigledan, a meni se telo trglo kada me je uhvatio za vrat i počeo da vuče dole. Osećala sam snažan i mokar stisak na vratu, ali i nedostatak vazduha u grlu. Jednom rukom je držao moju glavu, a drugom Zaynovu ruku dok mu je sedeo na stomaku ne dopuštajući mu da se pomera. Pre nego što sam dotakla pod, uspela sam da ga oštrim noktima ogrebem po vratu i delu prsa. Nije reagovao, kao da nije ni osetio.
Niall: Zašto se mešaš tamo gde ti nije mesto?
Nisam bila u stanju da govorim jer su mi disajni organi bili onemogućeni, a vid mi se polako mutio i vrtoglavica se javljala zbog nedostatka kiseonika. 
Glava mi se nalazila u visini Zaynovih kukova, ali je njegovo telo izgledalo tako mirno, kao da nije... ŽIV!
Srećom, osetila sam trzaj noge koja mi je okrznula stomak, a zatim je i Niallov stisak postajao sve slabiji... sve dok nije nestao.
Pogledala sam ka Zaynu koji je sada stajao iznad mene poput čuvara i koji je držao Nialla za kragnu vukući ga sve dalje i dalje od mene.
Zayn: Nju više nikada nećeš povrediti, a za ovo ćeš mi platiti!
Divlji glas je odjeknuo prostorijom dok sam ja gledala u tu savršenu figuru kako drži Nialla i udara ga iz sve snage boksom u stomak, a zatim i u lice.
Krva mu je ostala krvava dok je podizao njegovo onesvešćeno telo i bacio ga kroz prozor izazivajući lomljavu stakla. Vid mi se polako skroz pomutio i zavladao je mrak.

.....................

Zayn: Judy! Judy, probudi se!
Čula sam taj nežni glas kako me doziva i njegove ruke kako me drmaju. Polako sam otvorila oči, a svetlost me umalo nije oslepela. Iznad mene je stajao upravo on, moj heroj!
Pomislila sam da sam umrla i sada se nalazim u raju zbog sve te svetlosti koja mu je sijala oko glave, ali kada mi se vid vratio u normalu, ona je nestala. 
Nasmešio se kada je video da sam dobro i spustio ruku na moje lice. Taj osmeh je bio jedino što mi treba u ovom trenutku. Krv se slivala sa njegovog lica na moje, ali mi nije smetalo. Rane i modrice su bile itekako vidljive, ali on nije pokazivao nikakve znakove bola i patnje.
Zayn: Dobro si!
Kako je to rekao, sekundu kasnije našla sam se u njegovom čvrstom zagrljaju. I dalje sam bila u ležećem položaju, ali sam se osećala mirno i bezbedno. Nasmejala sam se nateravši i njega isto. 
Zayn: Prepala si me!
Judy: Zzzzzz... Zaynn...
Glas mi je bio tako slab i iscrpljen. Zvučala sam kao da nisam progovorila godinama...
Judy: Jesi li ti dobro?
Pustio me je iz zagrljaja i pogledao u oči.
Zayn: Naravno da sam dobro čim si ti dobro.
Judy: Ali sve te modrice, rane...
Stavila sam ruku na njegovo pogređeno lice dopuštajući krvlju da mi se slije skoro do lakata, a on je svojom šakom prekrio moju, pribijajući je jače uz facu.
Zayn: To je samo površinski... Biću ja u redu.
Iako nisam baš poverovala u to, zadovoljila sam se činjenicom da mu nije ništa. Zagrlila sam ga i osetila miris muškog parfema koji se jedva osećao, ali mi nije promakao. Uživala sam u trenutku, ali kao što rekoh... u trenutku.
Judy: Zayn?
Zayn: Da?
Judy: Šta se desilo sa Niallom?
Pustila sam ga iz zagrljaja i odvojila se malo od njega gledajući ka polomljenom prozoru i smrskanom staklu. Zayn se takođe okrenuo i nasmejao se.
Zayn: Pa recimo da se neće uskoro vratiti.
Judy: Šta ako si ga ubio?
Faca mu se naglo uozbiljila.
Zayn: Ne verujem! Bilo bi previše lako.
Odvojila sam se od njega polako ustajući, dok je on ostao da čuči. Uputila sam se ka prozoru gazeći preko komadića stakla koji su mi krckali pod nogama. Blago sam se nagela preko prozora i pogledala dole, ali tamo nije bilo ničega tj. nikoga osim još stakla.
Judy: Nestao je.
Nisam dobila odgovor, ali sam čula korake iza i dodir na leđima. Zagrlio me je jednom rukom i takođe pogledao dole.
Zayn: Verovatno je pobegao i liže rane negde.
Judy: Kad smo kod rana, moramo i te tvoje da sredimo.
On se nasmešio polusmeškom i pogledao ka meni svetlucavim očima.
Zayn: Rekao sam ti da ovo nije ništa.
Judy: Znam šta si rekao, ali ipak moraš da ih previješ.
Pogurao me je ka vratima od Wc-a.
Zayn: Nakon tebe.
Judy: Ali ja nisam povređena.
Zayn: Nisi, ali si prljava. Idi i umij se, a ja ću nakon tebe.
Uzdahnula sam i shvatila da nema vajde raspravljati se sa njim. Previše je tvrdoglav. Prišla sam vratima i gurnula i rukom, a na njima je ostao maleni trag krvi. Srediću to posle.
Ušla sam unutra i osetila naglu promenu temperature. Ovde je prilično hladnije nego tamo. Uhvatila sam se za lavabo i pogledala u ogledalo. Tu sam samo mogla da vidim devojku crvenih očiju sa tragovima krvi svuda po licu i vratu. Da ne spominjem odeću. Izgledala sam poput nekog serijskog ubice, a ne žrtve što sam u ovom slučaju.
Polako sam odvrnula slavinu i pokvasila ruke ledenom vodom. Nije da baš želim da sklonim Zaynovu krv sa sebe, ali tu je i Niallova, a nje sam definitivno želela da se otarasim. Trljala sam, ali su se fleke teško skidale. Nakon toga sam se umila, a telo je doživelo mini šok od dodira ledene vode.
Lice i vrat sam u potpunosti očistila, ali sam mogla da primetim i modrice na vratu nastale Niallovim davljanjem. 
Prešla sam prstima preko njih i osetila slabu bol. Taman kad mi neke rane zarastu, stvore se nove. Nadam se da ću dočekati vrat bez modrica, masnica i ogrebotina.
Ne treba da se žalim. Kako li je jadnom Zaynu koji je proživeo mnogo gore povrede od mene. Odmah mi je kroz glavu prošao onaj trenutak kada je bespomoćno pogledao ka meni, gotovo tražeći pomoć. Oči su mi se automatski napunile suzama koje sam pokušavala da zaustavim, ali mi nije išlo. Ponovo sam se umila kako bih prekrila svoj plačljivi pogled, ali nije pomagalo. Ne želim da me vidi ovakvu. Sela sam na WC šolju i počela dugoko da udišem i izdišem kako bih se smirila. 
Palo mi je na pamet šta bi se desilo da je Niall pobedio. Šta je najgora stvar koju je mogao da uradi Zaynu? Da ga ubije? Mislim da bi bio u stanju to da uradi. Šta bi se desilo da se Zayn nije pojavio na vreme? Šta da je zakasnio... šta da uopšte nije došao? To ne samo da bi bilo katastrofalno po mene, već nisam sigurna ni da bih preživela. Niall je u stanju bilo šta da uradi. 
Bolje da ne razmišljam o tome. Treba da se usredsredim na nešto lepo. Zayn me je spasio i sve je sada u redu. Možda se Niall ponovo vrati, ali se nadam da ću tada biti spremna. Možda da upišem box? Mislim da bi mi to pomoglo, a i vratilo samopouzdanje kojeg u zadnje vreme imam sve manje. Da! To ću i da uradim, čim napustim bolnicu. Ali čekaj! Šta ako sam zaista u drugom stanju? Ne osećam se drugačije. Niall je rekao da to ide prilično brzo, ali ja ne vidim nikakve promene. Možda nisam? Možda se zato ponovo vratio? Ali... u čemu je omanuo? Da li to znači da će ponovo pokušati isto?
Milion pitanja mi se odjednom motalo po glavi, pa sam ustala i umila se ponovo kako bih oterala loše misli. Ne verujem da će mi baš pomoći, ali ne znam drugačiji način. Pogledala sam se u ogledalo još jednom i tamo ugledala lice premorene devojke kojoj je svega dosta i koja samo želi normalan život kao i ostali. Čime sam zaslužila sve ovo? Jesam li nekome nešto skrivila pa mi se sveti? Ne razumem. 
Pre nego što mi se glava ponovo napunila glupim pitanjima bez odgovora, uhvatila sam kvaku i izašla. Gledala sam u stopala razmišljajući šta sada da kažem Zaynu. Da li da ga pitam nešto u vezi ovoga ili da skrenemo sa teme? 
Polako sam podizala pogled i primetila nešto čudno. Ničega nije bilo. Nema stakla, krvi, krša, loma... Sve je nestalo!
Stajala sam zapanjena tamo dok me Zayn gledao i smešio se.
Judy: Ka-kako?
Ponovo sam prešla pogledom preko sobe da se uverim da nema ničega, da se uverim da ne sanjam. Da li se ono zaista dogodilo?
Pogledala sam zbunjeno ka Zaynu koji je bio čist i presvučen, ali su rane, modrice i podlivi ipak bili tu.
Judy: Ti si ovo uradio?
Klimnuo je glavom a ja sam sporim koracima počela da mu se približavam.
Judy: Kako si to uspeo?
Nasmešio se najlepše što je mogao dok su mu oči blistale nekom toplotom i iskrenošću.
Zayn: Recimo da je ovo mali anđeoski trik.
... prvi koji mi se svideo. Nasmešila sam se i zagrlila ga.
Judy: Ali kako si sve stigao da uradiš tako brzo? Čak si se i presvukao.
Zayn: Mala tajna...
Ok, neću više da mu dosađujem. 
Zayn: Vidiš li još nešto čudno?
Odmakla sam se od njega i prešla pogledom preko sobe. Nešto fali... ali šta?
Čekaj! Ona baba... nema je...
Judy: Gde je baba?
Zayn: Brzo primećuješ razlike. Izneli su je.
Šokirano sam pogledala u njega.
Judy: Izneli?
On se počešao po temenu i nasmejao.
Zayn: Bila je mrtva... i to već par dana...
Judy: ŠTA? Spavala sam u sobi sa mrtvacem?!
Zayn: Recimo tako.
Ne mogu da verujem. Pa kako nisu primetili? Žena im umrla u bolnici a niko je nije ni primetio. Što je najgore, ja sam boravila i istoj prostoriji sa lešom. Jeza i šmarci su mi se nakupili u telu pa sam udahnula dosta vazduha kako bih vrisnula, misleći da ću ih se tako otarasiti. Međutim, on mi je stavio ruku na usta sprečavajući me u tome.
Zayn: Smiri se. Nemoj da paničiš.
Kako da ne paničim čoveče? Šta ako i ja završim ovako zaboravljena u nekoj bolničkoj sobici? Niko nije ni primetio da je nema... Ne želim to!
Zayn: Hajde! Vodim te na neko mesto.
Sada? Pa nisam ozdravila! Gde idemo? Ne ponovo njegova mesta...
Zayn: Dobro si, veruj mi. Samo se obuci.

Sutra dalje :)