Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

19.Deo

XIX Deo:

Mama: Šta ćeš ti sa njim?
U trenutku nisam mogla da razum,em pitanje, a onda sam pogledala u pod tražeći po glavi odgovor. Zar ne smem da budem sa njim? Šta ona ima protiv njega? Otvorila sam usta u pokušaju da joj odgovorim, ni sama ne znam šta, ali me prekinula.
Mama: Želim da ga se otarasiš!
Čekaj... Šta? Usta su mi se sama zatvorila. Pogledala sam ka njoj, ali u njenim očima nisam videla istu onu majku sa kojom sam odrasla. Ovo je neka meni nepoznata žena. Kako misli da ga se otarasim? Nije on neka kesa smeća koju ću baciti u kontejner!
Judy: Šta?
Čula sam je jasno i glasno šta je rekla, ali ovo ,,šta" je više bilo u smislu ,,šta to lupetaš?!"
Mama: Čula si me!
Judy: Čekaj! Kako ti misliš da ga se otarasim?
Zakolutala je očima i ponovo me ozbiljno pogledala.
Mama: Kako znaš i umeš! Uopšte me ne zanima na koji ćeš to način uraditi. Samo uradi!
Ustala sam i unela joj se u facu. Mislim da sam ovo uradila prvi put u životu, ali u meni se javio neki bes koji mi je dao i hrabrost.
Judy: A šta ako kažem ,,NE!" Šta će se onda desiti? Ne možeš ti meni da određuješ sa kim ću se ja viđati i družiti!
Osetila sam kako mi pritisak raste i kako mi se lice crveni.
Mama: Znači, zabavljaš se sa njim.
Judy: Ne! Čekaj... Šta?
Mama: Sama si priznala...
Judy: Nisam ništa rekla!
Pogledala je ljutito ka meni ustajući i ponovo me spuštajući na krevet. Ne znam zašto, ali dopustila sam joj to. Iz zadnjeg džepa je izvadila telefon i pružila mi ga.
Mama: Hoću da ga sada nazoveš i raskineš sa njim!
Oči su mi se otvorile u čudu, kao i usta. Ko je ova žena?
Judy: Nema šanse!
Mama: JUDY!
Soba je odjeknula od njenog glasnog vikanja mog imena. Drhtavim rukama sam uzela telefon. Ona se nasmešila, a ja sam počela da kucam dobro poznat broj. Nemam pojma zašto izvršavam njene naredbe... Valjda će Zayn imati neki plan...
Pogledala sam ka njoj dok se njegov broj pozivao. Zadovoljno se smešila dok je temperatura u mom telu nenormalno rasla. Zašto ovo radim?
Nakon par trenutaka čula sam mu glas i srce mi je poskočilo. Šta da mu kažem?
Zayn: Halo?
Judy: Zaynn...
To sam izgovorila sasvim tiho i više je zvučalo kao nekakav uzdah.
Zayn: Judy? Jesi li to ti? Šta se dešava?
Zatvorila sam oči dok mi se jedna suza spuštala niz obraz.
Judy: Raskidamo!
Zayn: Šta? Šta se to deš...
Nije stigao ni da završi, a ja sam prekinula. Ne znam da li me je srce ikada ovako bolelo. Podlakticom sam obrisala suze i u meni se ponovo javio bes. Šta sam to uradila? Ne može to tako!
Ustalasam i zafrljačila telefon koji je udario u zid i razbio se u hiljadu komadića. Mama je gledala u ostatke telefona zatečena mojim postupkom. Pluća su mi se velikom brzinom punila i oslobađala vazduhom dok mi je srce tutnjalo kao ludo.
Judy: Srećna? Jesi li zadovoljna sada pošto si mi uništila život?! Šta ti želiš ustvari?!
Ruka skupljena u pesnicu je samo čekala trenutak kada će udariti u njeno lice. Mamu nikada ne bih udarila, ali se osećam kao da je ovo neka meni poptuno strana osoba. Ustala je i poćela da mi se približava sa nekakvim smeškom na licu. Šta je smešno? Ova žena je potpuno poludela!
Uprkos svemu, nisam se povukla ni korak nazad. Moj stav neće biti polomljen!
Unela mi se u facu i tek tada sam primetila da su joj oči nešto drugačije nijanse nego obično, valjda od svetlosti... šta ja znam.
Judy: Šta želiš od mene?
Mama: Tebe!
ŠTA?? Oči su mi se širom otvorile, a grudi podigle. Ne razumem... Šta ovo treba da znači?
Judy: Šta?
Samo se zadovoljno nasmešila ostavljajući me bez odgovora.
Judy: Ko si ti? Ti nisi moja majka!
Pružila je ruku ka meni, a ja sam počela da se povlačim nazad sve više i više, sve do samog zida. Nemam gde da se sklonim. Pogledala sam na stranu tražeći način da joj se odaljim, ali me ona uhvatila za podbratak i okrenula ka sebi, terajući me da gledam u nju.
Mama: Nego ko sam ja?
Njen pogled me je ubijao. Bio je nešto poput zmijskog. Strah se u meni javio u nenormalnoj količini. Telo je počelo da mi se trese, a ruke znoje i podrhtavaju. Znam ko je to!
Mama: Reci!
Stisnula me je jače za vilicu izazivajući jecaj sa moje strane. Bilo je očigledno da je mnogo jača od prosečnih žena.
Judy: Niall!
Odmakla se od mene i nasmešila.
Mama: Dobro ti ide igra pogađanja!
U jednom trenutku je predamnom stajala ,,majka", a već u sledećem on! Niall!
Svaki moj uzdah i izdah je bio sve kraći i brži. Srce je pumpalo krv dvesta na sat, ali sam se osećala kao da ću se svakog časa srušiti. Malo je reći da me strah potpuno obuzeo. Nisam osećala nijedan deo tela, mozak mi nije radio, samo su srce i pluća bili u pokretu. Prostor između nas se povećao dajući mi malo mesta i vremena za razmišljanje. Ono se ne sme ponoviti! Moram da razmišljam... i to brzo!
Niall: Ahhh... Mrzim transformacije...
Nameštao je kosu gledajući u pod. Iskoristila sam tu priliku da krenem ka vratima u potrazi za pomoći, ali me je brzo uhvatio i sprečio. Uhvatio me je za ruku i grubo pribio uz zid, nakon čega sam bila zarobljena između njegovih ruku.
Oči koje sam zatvorila prilikom udarca od zid, sada su bile otvorene i gledale su pravo u njegove plave. Znala sam da ono nije moja majka! Ona se nikada ne bi onako ponašala!
Kez mu nije silazio sa lica dok me je posmatrao onako zarobljenu. Odmah sam se setila svega što se desilo par večeri ranije i nisam mogla da dopustim da se to ponovo dogodi. Polako se približio i maksimalno smanji razmak između nas, ostavljajući mi mesta jedva da dišem.
Niall: Treseš se! Uplašena si? Ne boj se! Samo ćemo malo da se igramo!
Igramo? To je i onda rekao! Zašto mislim da ću završiti kao onda? Ne sme to da se dogodi! Htela sam da vrisnem, da zovnem pomoč, ali jednostavno nisam imala snage. Ponovo se osećam bespomoćnom.
Niall: Niko ti ne može pomoći! Niko te neće ni čuti! Džabe se trudiš!
To je ubilo svaku nadu u meni! Mora neko naići da mi pomogne! Zayn? Rekla sam mu da raskidamo i čisto sumljam da će se pojaviti.
Niall: Vrata su zaključana! Niko ne može da uđe! Nemaš kud!
Svakom njegovom rečenicom moje telo je trnelo sve više i više. Nemam nigde da pobegnem, niko ne može da mi pomogne. Ono se dešava ponovo...
Nageo se ka meni dodirujući licem moj vrat. Jeza je u trenutku prostrujila kroz svaki delić mog tela.
Niall: Lepo mirišeš! Malo bolesno, ali ipak primamljivo.
Podigla sam ruke i pokušala da ga odgurem, ali snaga iz mog tela kao da je iščezla.
Niall: Šta to pokušavaš? Znaš da mi ne možeš ništa.
Trenutak kasnije i ruke su mi se našle zarobljene od stvane njegovih i prislonjene uz zid pored glave. Ovo sve više lići na naše predhodne susrete.
Zašto nema nikoga da mi pomogne? Zašto sam uvek tako bespomoćna?
Osećala sam kako mi srce uka u grlu. Malaksavost i vrtoglavica me ponovo hvataju, ali nisam mogla da dozvolim da se ponovo onesvestim jer ne znam gde bih onda dogurala. Moram ostati svesna!
Niall: Srce ti brzo pumpa krv koja dospeva u svaki delić tvog tela, ali nedovoljno brzo. Nesvestica te polako hvata, zar ne?
Gledala sam u njega dok mi je samo dah izlazio iz blago otvorenih usta.
Niall: Hah! Tako sam i mislio. Vi ljudska bića ste tako slabašni.
Nasmešio se a meni mozak uopšte nije bio u funkciji. Pametni opcija za beg nije bilo, tu su samo bile one najmračnije misli. Ostao je potpuno mračan i prazan. Uvek me izneveri u najgorem trenutku.
Polako se približio i polako spustio usne na moje, na šta sam se ja promeškoljila jer ništa više od toga nisam ni mogla.
Malo se odvojio, jedva toliko da su nam se usne i dalje dodirivale.
Niall: Nedostajala si mi, mogu ti reći.
Usne su nam se ponovo spojile a u mojoj glavi je odjeknula Zaynova rečenica: Nikada te neću ostaviti...Uvek ću biti uz tebe gde god bila!
Ona mi je dala snage da Nialla ujedem za iste one prljave u sne kojima me je ljubio. Moj ujed je izazvao jauk sa njegove strane nakon čega se odvojio malo od mene, dok mu je krv polako osvajala sve veću površinu usne.
Niall: Dobar pokušaj... Ali nedovoljno dobar!
Srce mi je ponovo protutljilo i sav onaj ponos koji sam u trenutku osetila se samo istopio. Nisam ga zaustavila? Nisam ni očekivala da će se potpuno zaustaviti, ali sam samo pokušavala da sebi kupim vreme. Izgleda da ovo mogu upisati u moju knjigu propalih pokušaja. Ponovo je počeo da mi se približava, a ja sam zatvorila oči i čvrsto skupila usne ne dozvoljavajući mu da me ponovo poljubi. Pre nego što mi se potpuno približio, čuo se jak udarac na vratima, a zatim i trasak. Otvorila sam oči susrećući se sa Niallovim iznenađenim pogledom, nakom čega smo oboje pogledali ka pravcu epicentra udarca.
Na vratima je stajao Zayn zauzimajući opasan i zastrašujuć položaj, širom skupljenih pesnica. Bes na licu mu je bio jako uočljiv dok mu se na vratu jasno ocrtavala žila. U onoj crnoj odeći i položaju koji je zauzimao bio je jako zastrašujuć. Srce mi je jako lupilo od sreće što ga vidim, dok su mi se neke suze, predpostavljam radosnice, spustile niz lice. Bilo mi je jako drago što ga vidim. Ipak je ispoštovao obećanje i ostao uz mene. Ne znam šta će se sada dogoditi, ali mi je svakako lakše uz Zayna.
Zayn: Odmakni-se-od-nje!
Režao je kroz zube dok je svaku reč izgovarao jednu po jednu. Pogledala sam ka Niallovom licu na kome sam mogla da očitam strah, ali je pokušao da ga prikrije smeškom.
Niall: Ooooo! Vidi ko je odličio da nam se pridruži!
Snaga se ponovo javila u meni i uspela sam da je sakupim dovoljno za jedan uzvik.
Judy: Zayn!
U trenutku kada sam to izgovorila Niall mi je rukom prekrio usta. Osetila sam slan ukus koji je verovatno predstavljao znoj na njegovim dlanovima. Nisam mogla nisša da kažem, jedino sam mogla da mumlam.
Niall: Ti ćuti!
Okrenuo se besno ka meni, ali umesto besa, u očima mu je bila nesigurnost.
Zayn: Rekao sam ti da se skloniš od nje!
Ovo više nije zvučalo kao režanje, već kao rika razbesnelog lava!
Čuli su se ubrzani koraci ka nama, a Niallove zenice su se u trenutku smanjile na veličinu zrnca peska. Nije stigao ni da se okrene, a Zayn se već nalazio iza njega hvatajući ga za malicu i bacajući nazad. Niall je uspeo da me uhvati za majicu i prilikom njegovog letenja unazad, obori na kolena.
Pod rukama sam osećala hladne pločice, a sva kosa mi je pala preko lica. Gledala sam u pod hvatajući vazduh koga sam bila lišena neko vreme. Ispred mene su se čuli zvukovi kotrljanja i udaranja, ali ja nisam imala snage da pogledam šta se dešava. Duboko sam disala dopuštajući vazduhu da mi ispuni pluća i vrati život u mene. Srce je i dalje brzo kucalo i nije imalo nameru da se smiri. Snaga je počela da se vraća u mene i skupila sam šaku u pesnicu spremnja da se suprotstavim Niallu. Sada sam bila odlučnija nego ikada!

Sutra dalje :)