Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

6.Deo

VI Deo:

Pritisnuta uz njegovo telo gledala sam kapljice kiše kako se slivaju niz prozor. U sobi nije bilo svetlosti, ali ulične lampe su barem malo osvetljavale ovaj kutak i činile kapi kiše prelepim. Uvek sam volela kišu. Ona je za mene predstavljala neku vrstu snage koju Majka priroda šalje na zemlju kako bi nam barem malo olakšala život. To se nije moglo reći i za Zayna. On definitivno nije tu da mi olakša život već da ga učini dodatno komplikovanijim. Htela sam da se okrenem ka njemu i vidim njegovo lice dok spava ali nisam bila u mogućnosti ni prste da mrdnem a kamoli celo telo. Nisam ni želela, sviđalo mi se ovako. Ovo je za mene predstavljalo nešto novo. Nisam nikada imala dečka a nisam bila ni sa kim ovako prisna. Prijao mi je njegov zagrljaj i toplota koju sam osećala na leđima. Pitam se da li je ikada nekoga ovako grlio kao mene. Ma sigurno jeste! Zašto bih ja bila nešto posebna? On je izgledao jako dobro i ne bi me čudilo i da je dosad imao 1,000 devojaka. Ali zašto me nešto steže u srcu kada pomislim na to? Jesam li ja to ljubomorna? Pa, moglo bi se reći. Više ga se ne plašim, imam osećaj da je tu kako bi me čuvao. Nisam više toliko nervozna kada razgovaram sa njim kao na početku. Čvrsto me je držao u njegovom zagrljaju, ali opet ipak dovoljno pažljivo da me ne povredi. Definitivno mu to ne bi bio nikakav problem. Pogledala sam nazad ka prozoru na kome su kapljice poprimale svakakve boje. Skrenula sam pogled sa prozora i videla na zidu nekakvu svetlost, svetlos koja je dolazila odnekle iz mene. Šta bi to moglo biti. Ma možda je samo mobilni telefon ili tako nešto. Kapci su mi postajali sve teži i utonula sam u san.

....................

Slaba svetlost se probijala kroz sive oblake, pa kroz prozor i pravo u moje oči. Pa ne mogu da verujem. Verovatno jedini zračak sunca u gradu i završi pravo na mojim očima. Možda je to neki znak?! Čvrsto sam zatvorila oči i pažljivo i postepeno ih otvarala dok su se navikavale na svetlost. Nisam se potpuno razbudila ali nisam više mogla da osetim onaj pritisak koji sam osećala tokom cele noći. Okrenula sam se i na drugoj strani kreveta nisam nikoga zatekla. Gde je Zayn? ( ovo me podseti na X Factor: Where's Zayn? xD) Blagi miris nečeg ukusnog mi je dospeo u nos. Ds li nam on to pravi doručak? Pažljivo sam ustala i zateturala se ka vratima. Moram ga potražiti. Kako sam silazila niz stepenice, miris je postajao sve jači. Ušla sam u kuhinju i njega zatekla ispred tiganja. Naslonila sam se na okvir vrata i pogledala ka njemu upitnim pogledom.
Judy: Šta to praviš?
Okrenuo se ka meni vidno iznenađen što sam se probudila.
Zayn: Doručak.
Pogled je ponovo skrenuo ka tiganju.
Judy: Pa vidim i ja da je doručak, ali šta je za doručak?
Podigao je tiganj sa šporeta i stavio ga na sto.
Zayn: Sedi!
Poslušala sam ga jer mi je ona hrana izgledala sve privlačnije i ukusnije. Done je hleb i još par stvarčica i seo naspram mene.
Judy: Zašto me nisi probudio?
Zayn: Nisam želeo. Izgledala si zaista lepo dok spavaš!
Mogla sam da osetim kako se crvenim i spustila sam pogled. On se blago nasmejao i pogledao nazad ka jelu.
Zayn: Zar nećeš jesti?
Prekinuo je moje misli i naterao me da se vratim u stvarnost. Uzela sam viljušku i nož i počela da čaprkam po onome.
Judy: Samo se nadam da se neću otrovati.
On se nasmejao i pogledao me u oči.
Zayn: Ne bih ja tebe nikada povredio anđele.
Ponovo sam osetila toplotu u obrazima, ali da bih to prekrila stavila sam zalogaj u usta. Zaista je bilo ukusno. Ne znam ni šta je to ali mi se sviđa. Uskoro sam završila u uputila se ka sudoperi noseći prljavo posuđe.
Zayn: Šta to radiš?
Judy: Pomažem ti da pospremiš nered.
Zayn: Ostavi to, sam ću!
Judy: Insistiram!
Počela sam da slažem posuđe u sudoperu, ali sam osetila njegove ruke oko moga struka kako pokušavaju da me odvoje odatle. To me je prilično iznenadilo jer ga nisam čula kada se približavao pa sam se sličajno posekla od jedan nož. Nije me mnogo zabolelo, više me je bolela sapunica koja je sada ulazila u već otvorenu ranu. Krv je curela niz prst i rana je izgledala prilično gadno. Zayn me je uhvatio za tu ruku odmeravajući stepen rane, a zatim je pogledao ka meni.
Zayn: Jesam li ti rekao da ostaviš to? Vidi šta si sada uradila!
Judy: Nisam ja kriva! Ti si me...
Nisam stigla ni da završim rečenicu a njegovi pokreti su me preduhitrili. Stavio je moj prst u usta blago sisajuću krv. Celo telo mi se zaledilo i nisam mogla ništa da pomerim, ništa osim srca koje je sada tutnjilo kao ludo. On je zatvorenih očiju to radio ujedno sa nekom pomalo namrštenom facom. Osetila sam njegov jezik kako prelazi preko posekotine što je izazivalo blagu bol koja je polako nestala. Izvadio je prst iz usta i pogledao upitnim pogledom ka meni.
Zayn: Bolje?
Samo sam klimnula glavom kao da sam bila u nekakvom transu dok mi je ruka skliznula u normalan položaj. Onda je napustio prostoriju, mene ostavljajući da se borim sa svojim mislima. Pogledala sam u prst koji je sada bio smežuran od vlažnosti i toplote, ali nigde nije bilo rane. Nigde nije bilo ni obične crtice koja bi pokazivala da se tu nalazila samo minut pre. Spustila sam ruku u pogledala ka vratima iako nikoga nije bilo tamo. Kako mu je to uspelo? Kako je zaustavio krv koja je šikljala iz mog prsta a da nije ni rana ostala? Ponovo mi se neka jeza uvukla pod kožu. Kako mu to uspeva? Stare misli se vraćaju u glavu. Ima nešto čudno u vezi njega. Dosta mi je vise ovoga! Želim da znam šta se ovde dešava! Idem da ga nađem i postavim mu sva pitanja koja sam prečutala. Izašla sam iz kuhinje i njega zatekla u hodniku ispred ulaznih vrata kako se obuva i oblači svoju crnu kožnu jaknu.
Judy: Ideš negde?
Zayn: Mi idemo!
Judy: Kako to misliš mi?
Zayn: Pa ti ideš samnom. Želim nešto da ti pokažem! Hajde obuci se i požuri.
Stajala sam i samo gledala u njega. Nisam sigurna da li da ga poslušam.
Zayn: Hajde! Šta čekaš?
Klimnula sam glavom i uputila se ka sobi gde se nalazila moja odeća koja se valjda u međuvremenu osušila. Spremila sam se što sam brže mogla i izašla u hodnik ali njega nije bilo tamo. Tražila sam ga svuda po stanu, ali nisam mogla da ga nađem. Možda je već izašao? Otvorila sam prozor i pogledala dole ugledavši ga kako zamišljen stoji naslonjen na svoj crni auto. Pobogu zašto sve mora da mu bude crno?! Pogledao je gore ugledavši me nakon čega mi je dao znak glavom da siđem. Zatvorila sam prozor i uputila se ka njemu. Nisam mu se skroz ni približila a on mi se već obratio.
Zayn: Pa gde si ti do sada?
Judy: Pa izvinite vaše veličanstvo ali mogli ste da javite da ćete biti ispred a ne k'o retard da vas tražim!
Nije ništa rekao već mi je otvorio vrata kako bih ušla u auto. Ako ništa, barem je džentlmen. Sela sam na suvozačevo mesto a on je zaobišao auto i seo pored mene. Kroz celu vožnju vladala je nekakva napetost. Nisam imala pojma gde idemo i šta želi da radimo. Stotine ideja su mi prolazile kroz glavu. Naslonila sam glavu iz staklo i gledala ispred nas. Vreme se razvedrilo i sada je sunce jasno obasjavalo svaki delić zemlje. Nadam se da će tako i u mom slučaju biti. Da će se sve tajne otkriti i da će istina biti kristalno jasna. Napustili smo grad i krenuli negde u prirodu. To me je malo zabrinulo. Kakve su mu namere? Okrenula sam se da ga to pitam ali sam se predomislila kada sam ga videla tako zamišljenog kako gleda ispred sebe. Pogled mu je bio zakovan za ulicu. Zaista je izgledao prelepo iz ovog ugla. Imao je savršeno lice i u to sam bila uverena. Svaka dlaka na kosi bila je na svom mestu, svaki detalj lica bio je savršen. Možda malo previše savršen. Zašto nam Bog nije svima poradio takvu lepotu? Htela sam da izvadim telefon i pogledam koliko je sati ali sam se onda setila da je pokvaren. Čekaj! Zakasnićemo u školu! Ah da... danas je subota. Iako nisam imala telefon da to potvrdim znala sam da sam u pravu. Zaustavili smo se negde na ivici puta, gde uopšte nije bilo saobraćaja, i izašli. Pogledala sam oko sebe i bila sam okružena prelepom prirodom. Oko nas je bilo dosta četinarskog drveća i trave. Mogla sam i da vidim jednu stazu kako vodi u šumu. Cvrkut ptica se čuo svuda okola a sunce je obasjavalo to divno mesto. Zaista je bilo čarobno. Zayn me je odjednom uhvatio za ruku i povukao negde. Srce mi je zatutnjalo i dah stao. Zaista me je iznenadio, ali mi to nije smetalo. Krenuli smo nekim skroz levim putem negde.
Judy: Gde idemo?- usudila sam se da pitam.
Gledao je ispred sebe ne skrećući pogled ka meni.
Zayn: Želim da ti pokažem jedno mesto.
U trenutku sam poželela da mi pusti ruku, ali nisam mogla da je izvučem. Stisak je bio previše jak, ali ipak i previše nežan kako me ne bi povredio. Uzdahnula sam i pogledala ispred sebe ne videvši ništa. Tačnije, približavali smo se kraju litice a nisam ni mogla da vidim koliko je duboka ili šta se nalazi ispod. Šta on to pokušava? Odjednom sam stala na noge su počele da mi se tresu jer nisam znala šta se nalazi ispred ni ispod nas. Zayn je takođe stao i pogledao zabrinuto u mene.
Judy: Ja-ja... Ja ne mogu tamo! Ne želim! Bojim se.
Zayn: Nemoj da se bojiš. Bezbedna si samnom.
Nisam sigurna da li u to da verujem. Pružio mi je obe ruke kako bih ga uhvatila što sam i učinila. Verovala sam mu. Zatvorila sam oči i dopustila mu da nas vodi iako nisam znala gde. Ma nije me ni briga. Posle par koraka stali smo. Ostala sam malo zbunjena.
Zayn: Možeš da otvoriš oči!- rekao je tiho, skoro šapućući.
Polako sam otvorila oći i shvatila da stojim na samoj ivici provalije zbog čega sam se uspaničila. Izgubil sam ravnotežu i krenula da padnem. U tom trenutku ceo život mi je proleteo pred očima. Nikada nisam verovala da ću ovako završiti. Ipak nisam pala, nešto me je sprečilo. To je bio on, Zayn. Uhvatio me je oko strukao i nije mi dopusttio da se stropoštam dole. Srce je htelo da iskoči iz grudi od straha, a noge su mi klecnule pa sam završila na mekanoj i bezbednoj travici.
Judy: Šta pokušavaš?- izgovorila sam to drhtavim i uplašenim tonom.
Zayn: Nisam ja ništa kriv! Ti si to uradila.
Malo sam razmislila i bio je u pravu. Sama sam kriva što umalo nisam pokunula. Ne znam šta bi bilo da on nije bio tu. Pa ne bih ni ja bila ovde, očigledno.
Judy: H-hvala ti!
Zayn: Za šta?
Judy: Pa za to što si mi stasao život.
Zayn: Nikada ne bih dozvolio da ti se bilo šta desi!
Nisam znala kako to da shvatim ali sam mu bila zahvalna u svakom slučaju. Pružio mi je ruku i pomogao da ustanem. Noge su mi se, uprkos tome što sam se osećala sigurnije, i dalje tresle.
Zayn: Dođi da vidiš pogled!
Judy: Ne znam da li je to dobra ideja.
Zayn: Držaću te ako se tako osećaš sigurnije.
Klimnula sam glavom i on me je uhvati oko struka i stao iza mene, pritom nas gurajući napred. Došli smo na samu iivicu litice i samo nas je korak delio od smrti. Pogledala sam dole sustećući se sa predivnim pogledom. Ispod nas se nalazilo more, ali nije imalo plažu, već je tu bila trava. Pogled je bio neverovatan. Sjajni suncevi zraci su se presijavali na staklenoj površini vode, čineći je još čarobnijom. Slab vetar je pirkao i činio da se moja kosa vijuga po njegovoj volji. Pogledala sam levo i desno i svuda ispred nas se nalazila voda. Mogla sam čak i da vidim morsko dno koliko je voda bila čista i prozirna. Tu je bilo i par ptica koje su plivale na površini. Nije bilo talasa, bilo je jako mirno. Ovo je definitivno pogled koji ću pamtiti do kraja života. Zayn je spustio glavu na moje rame što je izazvalo mali trzaj sa moje strane jer sam se previše zamislila.
Zayn: Hoćeš da sednemo??
Bez pogovora sam se spustila na mekanu travicu a on je seo pored mene. Prebacila sam noge preko litice, ali me uopšte nije bilo strah. Previše sam uživala. Sada sam ja spustila glavu na njegovo rame i uživala u pogledu.
Zayn: Sviđa li ti se ovde?
Klimnula sam glavom a on je to mogao da oseti.
Zayn: Ovde često dolazim da pobegnem od svega. Drago mi je što si i ti tu.
Rukom mi je okrenuo glavu prema sebi nakon čega je spustio svoje mekane usne na moje. Nisam se opirala, nisam ni želela. Leptirići su igrali u mom stomaku, a ja sam uživala u trenutku.

Uskoro stavljam dalje :)