Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

5.Deo

V Deo:

Spustila sam slušalicu i upitila se nazad kod njega. Nekako mi je prijala njegova blizina. Tačno je da sam ga se plašila ali sam volela kada je pored mene. Osećala sam se bezbedno uz njega. Ušla sam unutra ali njega nije bilo tu. Vatra je gorela i osvetljavala mračnu sobu, ali njega nije bilo nigde. Pa gde je sad pobogu? Bolje da ga ne tražim jer ću se izgubiti u kući, pa sam se uputila nazad u fotelju gde me je i dalje čekala sada već hladna čokolada. Napravila sam par koraka napred ali me je neko uhvatio oko struka i za usta tako da nisam mogla ni da vrisnem ni da se branim. Srce je počelo kao ludo da mi udara ud straha. Napadača sam nekako uspela da udarim u međunožje i ugrizem za dlan, nakon čega me je pustio. Okrenula sam se i odahnula kada sam shvatila da je moj napadač Zayn. Pa kozo koga si očekivala da bude? Obamu? On se sageo od bola jer sam ga prilično jako udarila između nogu, a sa dlana je počela da mu teče krv koliko sam mogla da primetim.
Zayn: Auć!
Judy: Kretenu! Uplašio si me!
Zayn: Izvini, više nikada neću da se kačim sa tobom! Imaš jako snažan udarac.
Nasmešio se iako mu se na licu i dalje ocrtavao bol koji je osećao.
Judy: I bolje ti je da to više ne radiš! Sledeći put ćeš proći gore.
On se polako uspravio, pogledao u ruku iz koje je sada jako tekla krv i pogledao u mene.
Zayn: Je l' može gore od ovoga?
Judy: Veruj mi, može.
Zayn: Ne bih baš da iskusim to. Hajde zamnom.
Judy: Gde idemo?
Zayn: Da ti pokažem sobu gde ćemo spavati. Ti ako nećeš, možeš da spavaš i ovde na fotelji.
Nasmejao se.
Judy: Mi? Nećemo valjda u istoj sobi.
Zayn: Žalim slučaj! Imam samo jedan krevet. Možeš ti i na terasi da spavaš, ne branim ti ja.
Samo sam uzdahnula i krenula za njim. Opet smo ušli u onu sobu u kojoj sam se probudila.
Judy: Ovde sam već bila.
Ništa nije rekao, samo je otvorio ormar i uzeo posteljinu iz njega.
Zayn: Izaberi stranu!
Judy: Svejedno mi je!
Zayn: I meni je, zato izaberi stranu!
Judy: Oke, oke... Ja ću desno, do prozora.
Klimnuo je glavom i počeo da namešta krevet. Nisam znala šta da radim pa sam stala do prozora i pogledala kroz njega. Crni oblaci su se nadvili nad gradom. Jesmo li mi uopšte gradu? Izgleda da će oluja. Nikada nisam volela oluje. Plašila sam se gromova, ali ne zbog glasnog zvuka ili nečega sličnog, nego zato što mi je otac nestao po jednoj takvoj oluji i više ga nikada nisam videla. To je bilo pre desetak godina. Od tada se stalno sakrijem pod pokrivač kada su oluje jer se osećam sigurnije. Znam da to zvuči detinjasto, ali šta ću? Odjednom je jako zagrmelo i svetlost je obasjala celu sobu čineći je nekako sablasnom, kao u horor filmovima. Napravila sam par koraka nazad i sudarila se sa Zaynom nakon čega smo se oboje sručili na krevet, ali sam ja pala preko njegovih grudi. Uhvatio me je oko struka i pomogao mi da ustanem.
Judy: Ž-žao mi je! Prepala sam se! Izvini!
Zayn: Znam da se plašiš oluja. Nema problema.
Judy: Ka- kako? Kako znaš to?
Ništa mi nije odgovorio nego se samo okrenuo i izašao iz sobe.
Zayn: Hajde! Idemo dole da jedemo i pogledamo neki film ako hoćeš.
Judy: I dalje mi nisi odgovorio na pitanje!
Pritrčala sam i uhvatila ga za majicu u pokušaju da ga zaustavim, ali bezuspešno. Ponavljam, bio je mnogo jači i snažniji od mene.
Zayn: Tako će i ostati!
Judy: Stvarno nisi fer!
Prekrstila sam ruke i pravila se da sam ljuta.
Judy: Ja ne znam ništa o tebi osim imena, a ti znaš čak i čega se ja plašim. Možda si i ime slagao, šta ja znam!
Zayn: Sve u svoje vreme, anđele.
Judy: Šta bi to trebalo da znači? I zašto me tako stalno zoveš?
Zayn: Rekao sam ti, sve u svoje vreme!
Uzdahnula sam i odustala od daljih pitanja jer se sa njim ne vredi raspravljati.
Zayn: Hajde dole da jedemo!
Judy: Nisam gladna!
Zayn: Znam da jesi. Hajde!
Sišla sam sa njim do njegove kuhinje a ujedno i trpezarije. Bila je zaista lepa. Sve je bilo sređeno i pod konac.
Judy: Wow! Lepo je ovde!
Pokazao mi je glavom da sednem za sto što sam i učinila.
Zayn: Pa šta želiš da jedemo?
Judy: Već sam ti rekla da neću ništa! Nisam gladna.
U tom trenutku se začuo moj stomak i to najjače što je mogao, mislim da su ga i komšije čule. Pa zar baš sad? Zayn me je samo značajno pogledao.
Judy: U redu, u redu! Daj mi bilo šta! Nisam probirljiva.
Zayn: Hoćeš li da naručimo nešto?
Odmahnula sam glavom.
Judy: Neee! Više volim domaću hranu.
Otvorio je frižder pritom tražeći nešto u njemu.
Zayn: Nemam ništa gotovo! Moraćemo nešto da napravimo.
Judy: Nisam baš dobra u kuvanju!
Zayn: Nisam ni ja.
Judy: Valjda nećemo zapaliti kuću, bila bi šteta.
Nasmejala sam se samo iz razloga da bih prekinula ovu napetost koja je vladala od trenutka kada sam zakoračila unutra.
Zayn: Mogli bismo nešto jednostavno da napravimo! Na primer špagete?
Judy: To zvuči dobro! Volim špagete.
Zayn: U redu. Ja ću njih napraviti a ti napravi sos!
Judy: Nema problema!
Ustala sam i krenula na svoj zadatak. Nikada do sada nisam pravila ništa komplikovanije od kajgane. Koliko to može da bude teško? Izvadio je sos u kesici i dodao mi ga, a ja sam našla posudu i sve ostale potrebne stvari za ovaj gurmanluk. On je izvadio šerpu, sipao vode u nju i stavio zajedno sa špagetama na šporet dok sam se ja još uvek mučila da otvorim glupu kesicu. Pa zar moram da budem ovoliko trapava? U svoj toj nervozi sam prejako povukla kesicu koja se pocepala i sav prah se raspršio svuda po kuhinji. Crveni dim nas je progutao i izazvao nekontrolisano kijanje sa moje strane. Pa svaka ti čast Judy! Ni kesicu ne umeš da otvoriš kako treba! Kada se crveni oblak od sosa smirio i vazduh se ponovo pročistio, mogla sam da vidim koliko sam štetu napravila. Sve je bilo crveno, od kuhinjskog nameštaja pa do nas. Iznervirala sam se i bacila kesicu na pod.
Judy: Ma zajebi ovo! Kupiću kečap!
Krenula sam u hodnik da se obujem, ali me je Zayn uhvatio za nadlakticu.
Zayn: Čekaj! Gde ćeš to?
Judy: Idem u prodavnicu!
Zayn: Pa gde ćeš tako prljava? Ja ću otići u prodavnicu a ti se presvuci.
Judy: Ali i ti si prljav!
Zayn: Zato ću sad da se presvučem! Hajde gore da nam nađem odeću! Tvoja još uvek nije suva.
Uzdahnula sam i krenula za njim. Ušli smo u neku meni nepoznatu prostoriju. Bila je puna odeće, kao neki butik.
Judy: Sve ovo je tvoje?
Klimnuo je glavom i počeo da prebira po stvarima. Bilo je majica raznih boja ali je on uzeo crnu, baš čudno. -.-'
Judy: Znaš Zayn, sa tolikom odećom čovek bi ponekad pomislio da možeš obući i neku veseliju boju.
Zayn: Je l' ti neko nekada rekao da se ne mešaš u tuđa posla?
Judy: Izvini! Nisam mislila ništa loše! Samo sam...
Zayn: Baš tako!
Krenula sam da kažem da u crnom izgleda malo jezivo ali me je on preduhitrio. Je l' mi on to čita misli?
Bio mi je okrenut leđima. Skinuo je svoju staru, umazanu majicu i na leđima su mu se jasno oslikali veoma razvijeni mišići, ali osim mišića mogla sam da vidim i dva velika ožiljka u obliku obrnutog slova V. Protezala su se celom dužinom leđa, a oblika kao da su lenjirom crtana.
Judy: Kakvi su ti to ožiljci na leđima?
Navukao je majicu i više nisam mogla da vidim taj ,,ukras".
Zayn: Stara uspomena.
Rekao je mirnim tonom, kao da se stidi i ožiljka ali i te prošlosti.
Judy: Kakva!
Zayn: To sada nije bitno! Obuci ovo!
Bacio mi je jednu široku, belu majicu i zeleni šorc. Sreća pa ne moram i njegove gaće da oblačim! Na šta bih tek tada ličila?
Judy: Neka hvala! Ti idi u prodavnicu, a ja ću se presvući.
Nasmešio se jer se verovatno, kao i ja, setio mog poslednjeg presvlačenja. Ne bih da se to ponovi. Izašao je iz sobe i posle par trenutaka mogla sam da čujem ulazna vrata kako se otvaraju, a zatim i zatvaraju. Na brzinu sam obukla odeću koju mi je dodao i pogledala se u ogledalo. Zaista sam itgledala kao nekakva vreća. Sve na meni je visilo. Možda ova odeća odgovara njegovoj veličini, ali meni definitivno ne. Uzdahnula sam i pokušala nekako da popravim situaciju, ali sam iz druge prostorije čula nekakvo šuštanje. Prepala sam se jer sam pomislila da je neko unutra, a onda su mi na pramet pale špagete jer sam osetila neprijatan miris. Pa pobogu, skroz smo zaboravili na njih. Brzo sam otrčala u kihinju i tamo zatekla vodenu paru kako je fućkala iz šerpe kao dim iz lokomotive i opšti haos. Sva voda iz šerpe je isparila, a špagete su se skroz zalepile. Pa može li gore? Krenula sam da isključim šporet ali sam nagazila na nešto ljigavo. Pa zar su špagete dospele i na pod? Ma sve bolje od boljeg! Izgasila sam šporet i krenula da popravljam situaciju, ali sam čula zatvaranje ulaznih vrata. Zayn je ušao u kuhinju i zatekao me kako kupim špagete sa poda.
Zayn: Pa šta se ovde dogodilo?
Judy: Vi ste, dragi gospodine, zaboravili na naše ,,divno" jelo i sada ja moram da čistim za vama! Značajno sam pogledala u njega dok sam klečala na podu.
Zayn: Pa mislio sam da ćeš ti da paziš na njih!
Judy: Pa mogao si to da mi kažeš!
Spustio je kesu na sto i krenuo ka prozoru kako bi ga otvorio, što je i učinio. Okrenuo se da odmeri štetu i uzdahnuo!
Zayn: Hajde idi ti da opereš ruke, a ja ću srediti ovo.
Judy: Nema šanse, pomoći ću ti!
Zayn: NE! Idi i uradi to što sam ti rekao!
Prepao me je ton kojim je to govorio. Vikao je, a ja sam ga se ionako plašila. Bez pogovora sam otišla u kupatilo da operem ruke. I tamo je sve bilo pod konac. Pa kako sve to postiže? Ma nije me ni briga! Samo želim da se vretim kući i sklonim se od njega. Prala sam ruke skidajući ostatke špageta sa njih i razmišljajući o ostatku većeri. Kako da spavam u istom krevetu sa njim? Šta ako bude nešto pokušao? Ne želim ništa da bude između nas osim jednog velikog zida. Možda bih i mogla da spavam na terasi, ali su me jedan jak udar groma i pljuštanje kiše uverili da to nije dobra ideja. Kada sam konačno skinula sve sa ruku, uzdahnula sam i vratila se kod njega. Očekivala sam da ćemo još dugo sređivati nered, ali me je nešto zaprepastilo. Sve je bilo u redu. Sve je bilo na svom mestu i sve se caklilo. Pa kako je to moguće? Pre samo dva minuta kuhinja je izgledala kao da je ovuda uragan prošao, a sada nema ni tragova te ,,nesreće". Zayn nije bio unutra. Neće valjda ponovo da pokuša da me uplaši! Ovog puta sam spremna. Skupila sam snage i krenula da ga potražim. Krenula sam niz hodnik i čula neki zvuk kako dopire iz jedne prostorije. To je verovatno on. Ušla sam unutra i zatekla ga zavaljenog u fotelji kako gleda TV.
Judy: Kako si... malopre je sve bilo... sada je u redu... Pa KAKO SI TO USPEO?
Jedva sam uspela da sklopim rečenicu. Svo vreme sam pokazivala prstima ka kuhinji uz neku čudnu facu.
Zayn: Sve je sređeno. Hajde sada sedi da gledamo film. Naručićemo pizzu.
Sela sam na krevet i gledala u njega. I dalje nisam mogla da verujem kako je to postigao.
Zayn: Kakve voliš?
Judy: Šta?
Misli su mi skroz odlutale i nisam imala pojma šta me pita.
Zayn: Rekoh, kakve filmove voliš?
Judy: Volim sve osim onih gde se ljudi ubijaju. Ne podnosim nasilje!
Zayn: Može Twilight?
To mi je zvučalo kao jako dobra ideja.
Judy: Može.
Pizze su uskoro stigle, pa smo jeli i gledali film. Stalno sam umesto Edwarda zamišljala Zayna, a mesto Belle mene. Ona je videla nešto strašno i tajnovito u njemu ali nikako nije mogla da otkrije šta. On je imao svoju veliku tajnu koju je ona pokušavala da otkrije. Isti slučaj je i kod nas. Zayn nešto krije a ja pokušavam da otkrijem šta. Kiša i gromovi su i dalje tutnjili napolju i nije izgledalo kao da će nevreme uskoro da prođe. Na svaki udarac grom bih se neprimetno trgnula. On je pažljivo gledao film da mi se čak učinilo i da ne trepće. Misli su mi svuda letele umesto da se skoncetrišem na ekran. Sreća pa sam ovo gledala mali milion puta jer sada ne bih imala pojma o ćemu se radi. Polako mi se i prispalo pa sam samo na trenutak zatvorila oči.
Osetila sam pomeranje, pa sam otvorila oči i našla se na krevetu. Pa zar sam zaspala? Da li me je to Zayn preneo ovamo? Pa logično da je on! Nisam doletela! Okrenula sam se na drugu stranu i videla da njega nema pokraj mene. Pa gde je sad? U redu, sad se stvarno plašim! Pored moje glave munje i gromovi igraju kolo na nebu, a Zayna nema. Laknulo mi je kada sam čula korake ispred vrata, pa sam se vratila u predhodni položaj. Bila sam okrenuta leđima i nisam mogla da ga vidim, ali sam znala da je to on. Pa ko bi drugi moga da bude? Svež miris je ispunio prostoriju, izgleda da se tiširao. Čula sam korake kako se probližavaju i škripu federa u krevetu. Legao je na krevet a ja sam osetila neke leptiriće u stomaku. Nisam imala pojma šta će sada da se desi, ali sam znala da šta god da se desi, ne mogu se odbraniti. Da hoće, mogao je sada i da me siluje ja ništa ne bih mogla da učinim povodom toga. Osetila sam njegovu ruku na mom struku (sada i rimujem xD) i kako me povlači uz sebe. Vrućina je u trenutku preplavila moje telo. Bila sam paralizovana njegovim dodirom. Pribio je svoje golo telo uz moje i mogla sam da osetim kako se oboje blago znojimo. Uz kičmu sam osetila njegove otkucaje srca i mislim da sam to zadnji put osetila kada sam bila u maminom stomaku. Osećaj mi se jako dopadao, a leptirići u stomaku su sada prešli u ceo zoološki vrt koji pravi žurku unutra. Srce mi je udaralo nenormalnom brzinom, kao da će svako trenutka iskočiti, i osećala sam vrućinu koja je pulsirala kroz celo moje telo. On je ostao u istom položaju, pribijen uz mene sa rukom preko mog struka. Nije bilo mrdanja, čak i da sam htela. Po njegovom disanju sam zaključila da je zaspao. Njegov topli dah se rasipao po mom vratu i izazivao trnce kroz moju kičmu. Bila sam pod njegovim uticajem, njegovom kontrolom i nije bilo šanse ni da se pomerim, ni da razmišljam, a kamoli da spavam.

Uskoro postavljam dalje :)