Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

39.Deo

Evoo.Zadnji za danas :)

XXXIX Deo:

Koračao sam hroz mračne ulice ovog jezivog kraja u potrazi za mestom koje sam ranije redovno posećivao. Vlaga se osećala u ledenom vazduhu, dok su praznom ulicom odjekivali moji koraci praveći tupkave zvuke koji su se gubili u tami. Kiša je mogla da počne svakog trenutka jer se već odavno spremala. U ovom prokletom mestu pada 5 od 7 dana u nedelji i to počinje jako da mi ide na živce.
Kragnu starog otrcanog kaputa sam podigao ka gore kako bi mi grejala vrat u koji je neprestano duvao hladni vetar. Već iznosane crne martinke su jako udarale od mokar beton, ali nisu pravile toliku buku s obzirom koliko su teške. Glavu sam zaštitio sivom, uskom kapom koja mi je prekrivala čak i deo obrva i to mi je nekako odgovaralo.
Pogledao sam levo i ugledao prodavnicu koju smo obili par puta, ali nismo tražili novac ili slično, već zbog opklade. Sada nije radila i odavala je izgled nekakve uklete prostorije u kojoj nema ničega osim pacova i miševa. Spustio sam glavu jer sam u trenutku osetio grižu savest zbog svojih postupaka, ali sada je kasno da se kajem. Duboko sam ugahnuo, stavio ruke u džepove i nastavio dalje. Rupa u levom džepu mi je takođe išla na živce i bolje da je se što pre otarasim.
Desno je bio uzak put između dve malene radnje koji je vodio u slepu ulicu gde takođe nisam ništa dobro radio. Ti vrisci devojaka mi i dalje odjekuju u ušima stvarajući neku vrstu napetosti u grudima. Ne mogu ni da se setim broja jadnih osoba koje smo izmučili tamo, ali samo znam da, kada bih mogao da vratim vreme, nikada to nebih uradio. Nikada ne bih dopustio da me ponovo nagovori da uništavamo živote drugima radi zabave. Neću lagati i reći da mi nije bilo zanimljivo, jer jeste. Sav taj adrenalin te bukvalno ponese i ne znaš šta radiš.
Jedan besan crni džip je išao u mom pravcu oslepljujući me jakim prednjim svetlom. Pomerio sam se u stranu kako bih izbegao potencijalni udarac, ali i kako me ne bi zakačila voda iz bare dok bude prolazio pored mene.
xxx: Momčino! Nisam te dugo video u ovom kraju- vikala mi je muška osoba iz auta.
Škripa guma se prelomila mračnom ulicom, kao i glas meni poznate osobe, ali nisam mogao da ga prepoznam zbog brzine kojoj je proleteo pored mene. Verovatno sam još jedna od osoba iz prošlosti koju pokušavam da izbacim iz sadašnjosti. Ima ih gomila ove...
Vetar posle proletanja auta pored mene mi je uneredio kaput, dok su mi martinke ostale sasvim mokre, kao i deo farmerki. Toliko o tome...
Ostalo je još samo stotinak metara do mesta koje sadrži samo loše uspomene. Jeza mi se već hvata po koži, iako sam se nekada osećao ponosno kada prolazim ovim krajem jer sam bio deo njega. Sada sam potpuni stranac, to znam i ja, a i svi oni. Nijedna osoba koja ovde završi ništa dobro ne postigne u životu. Svi na kraju budu alkoholičari, lopovi, ubice... ili se jednostavno ubiju. Ovo mesto je odisalo negativnom energijom koja se samo proširivala na tuđe telo i dušu. Niko sa dobrim razlogom nikada nije kročio ovde i nemam pojma ni kako sam ja dospeo uopšte.
Polako sam se približavao klubu, ako tako mogu da ga nazovem jer je to bila obična rupetina u podrumu. Nekoliko momaka je stajalo ispred i pušilo sa alkoholom u rukama, baš kao što sam i ja nekada radio. Pokušavao sam da izgledam hladnokrvno dok prolazim između njih kako bih sišao niz stepenice do ulaza unutra. Smrdeli su na pivo i cigare, a sve je to bilo pomešano sa smogom kojeg je ovde bilo više nego kiseonika. Čuo sam ih kako nešto pričaju, prilično nerazumljivo, ali sam između ostalog raspoznao svoje ime. Znali su me od ranije.
Polako sam silazio niz stepenice do metalnih vrata iza kojih se čula buka. Ovo mesto je bilo krcato, kao i obično. Vrata su glasno zaškripala dok sam ulazio unutra pokušavajući da privučem što manje pažnje, ali to je bilo jednostavno nemoguće. Muzika je glasno drndala dok su se u vazduhu jasno izdvajali slojevi dima od cigara. Privukao sam pažnju nekoliko ljudi, koji su se uskoro vratili svom poslu. Stare face, sve su mi poznate. Ovde se okupljao najveći ološ grada, a i šire okoline.
I tu je bio i on, kao što sam i očekivao. Okrenut mi je leđima pa me ne primećuje, a to je dobro. Nosio je belu majicu bez rukava i tamne farmerke sa podvijenim nogavicama, kao da je leto a ne jedva pet stepeni napolju. Klasičan Tomlinson style. Polako mu se približavam i osećam parfem koji je uvek koristio- Armani Code. Igrao je bilijar sa nekim tipom, a u ustima mu je bila cigareta. Imao sam toliku želju da ga udarim dok mi je tako okrenut leđima, nagnut preko stola, ali neću tako. Igraćemo malo drugačiju igru. Sasvim sam mu se približio i stavio ruku na njegovo rame, dok se on lenjo okrenuo. Iznenađenost je mogla jasno da se primeti na njegovom licu dok me je ugledao, nije me primetio.
Louis: Zayn?!
Ispala mu je cigara iz usta dok je izgovarao moje ime, a tip sa kojim je igrao je samo pogledao u mene i uplašeno ostavio štap na sto napustivši nas. Zar sam toliko strašan?
Prešao sam na drugu stranu stola i uzeo protivnikov štap na čiji sam vrh naneo tanak sloj plave krede. Pokušavao sam da izgledamhladnokrvno, da ga zastrašim, što sam izgleda i uspeo sudeći po njegovom izbezumljenoj faci. Obično je obrnuta situacija, ali sam ga izgleda uhvatio nespremnog.
Zayn: Još se vučeš po ovim rupama? - pitao sam ga dok sam sa štapa pokušavao da oduvam višak krede.
Pogledao sam ga, a on je bio sav pogubljen. Nasmejao se pokušavajući da prikrije svoj strah. Jadno.
Louis: Običaji - kratko je odgovorio pogledavši me u oči.
Frizura mu je bila u opštem haosu, ali izgleda da mu je to novi klošarski stil. Sasvim suprotno od odela kojeg je nosio prošli put.
Zayn: Još uvek siluješ jadne devojke?
Ovoga puta ga nisam ni pogledao jer mi se gadio, kao i reči koje sam izgovorio. Sa njim treba direktno pričati, a ne okolišati. Povukao sam svoj prvi potez i ubacio jarko žutu kuglu u rupu. Tek posle zadovoljnog poteza sam pogledao u njega koji svoj pogled nije odvajao od mene. Verovatno je predpostavljao na šta ciljam.
Louis: Samo one privlačne - rekao je promuklim glasom
Zayn: Gadiš mi se - režao sam kroz zube.
Ne verujem da me je čuo od muzike koja je sada bila nešto tiša. Ipak, po faci mi se moglo zaključiti da mi je muka od njega.
Louis: Pre ti to nije smetalo - pokušavao je da skrene sa teme.
Njeegov sledeći potez mi je samo dokazao da mu nije svejedno. Belu kuglu je preslabo udario a razlog su bile drhtave ruke. Nije uspeo nijednu da ubaci u rupu pa je opsovao nešto sebi u bradu.
Zayn: Nikada nisam sasvim uživao i kajem se zbog svega.
Louis: Ne bih baš rekao - hladnokrvno je dodao
Ošinuo sam ga pogledom, ali on to nije primetio jer mu je sva pažnja bila zaokupirana cigarom koju je vadio iz paklice. Stavio ju je u usta i zapalio, a zatim ispustio prvi talas dima koji se samo mešao sa već postojećim u ovoj rupetini. Zabacio je kosu unazad i podigao ruku u vazduh dajući konobaru nekakav znak. Nisam odavno bio ovde i osećam se pomalo pogubljeno. Isti taj konobar nam se uskoro pridružio noseći dve čaše piva. Jednu je dao Louisu u ruke, dok je moju spustio na moj deo stola. Ne nameravam ovo da pijem.
Popio je gutljaj i čašu spustio na sto. Rukom se obrisao oko usta i pogledao u mene očekujući potez. Umesto to i da uradim, uzeo sam ono pivo i popio skoro pola odjednom prilikom čega sam osetio koliko je ustvari ledeno i kako je ovo verovatno bila loša ideja. Imao sam potrebu da se zakašljem, ali sam se suzdržao pokušavajući da zadržim ozbiljnu facu.
Louis: Kao u stara dobra vremena a?
Pogledao sam u njega oštro i i jezikom prelazio preko zuba jer me je iritirao smrad piva koji sam trenutno osećao u ustima.
Zayn: To nikada nisu bila dobra vremena.
Njegov smeh mi se uvukao u uši i tenzija se polako povećava. Pritisak mi raste i nemam pojma koliko ću još izdržati. Koliko god da me izluđuje trenutno, ne bih mogao da ga povredim... barem ne puno. Kroz mnogo toga smo prošli zajedno i znam gotovo svaki njegov pokret, svaku reč koju će reći, znam šta misli. Kladim se u desnu ruku da će sada pomenuti kako sam se promenio, što je verovatno i istina.
Louis: Ta mala... Julie, ili kako se već zove, te je jako promenila - govorio je dok se naginjao da udari kuglu.
Bingo! Znao sam da će to reći, previše dobro ga poznajem, mada joj ni ime nije potrefio.
Zayn: To nije tvoja stvar - pokušavao sam da izbegnem temu i da se vratim na onu koju ja želim, ali znam da je previše tvrdoglav i da neće tako lako odustati.
Louis: Nije ti to dobro. U ovom svetu samo najjači opstaju - povukao je potez i ubacio dve kugle odjednom. nageo je pivo i progutao veliku količinu odjednom, sam sebe nagradivši za dobro obavljan posao.
Zayn: Ko si ti da mi deliš savete? Znam dokle sam dogurao kada sam tebe slušao - dreknuo sam na njega.
Njegov maleni osmeh je nestao sa lica i pogledao me je ozbiljno. Izgleda da se malo oslobodio i osilio, a to nije dobro.
Louis: Dokle si dogurao? Pokazao sam ti kako da se snađeš u ovom jadnom svetu i kako da zaradiš za koru hleba. Bio sam ti prijatelj na koga si uvek mogao da se osloniš, dok nisi imao nikoga - sada se on drao na mene.
Popio sam još jedan prokleti gutljaj i nageo se preko stola gađajući crvenu kuglu, ali nisam uspeo da je ubacim u rupu. Iznervirano sam se podigao i pogledao ga u oči.
Zayn: Prijatelji su više od drugova koji samo nanose zlo ostalima. Prijatelji ne siluju devojke jedan drugome i ne petljaju se tamo gde im nije mesto - pokušavao sam da smirim glas koji je sve više podsećao na režanje nekog besnog psa iza ograde.
On je odložio štap svesno mi predavajući pobedu i seo na visoku stolicu u uglu. I dalje sam mu pratio svaki pokret dok se on udobno smeštao spuštajući piće na mali okrugli sto ispred sebe. ,,Namestio" je frizuru i pogledao me sa smeškom na licu.
Louis: Što se brecaš? Učinio sam ti uslugu.
Verovatno je očekivao da ću pitati kakvu, ali pošto nisam samo je nastavio da priča.
Louis: Kao da sam nešto toliko strašno uradio - skrenuo je pogled sa mene na neke tipove koji su se glasno raspravljali par metara od nas.
Louis: Nije Mark kriv, William je to uradio! Video sam - dobacio im je.
Nervira me ovo njegovo ignorisanje i ovako jadno ponašanje. Ponovo je svoju pažnju usmerio na mene dok mu jedva vidljivi smešak nije spadao sa lica.
Zayn: Ona mi jako znači Louis i ti to dobro znaš.
Prevrnuo je očima i pogledao me i sa dozom sarkazma rekao.
Louis: Da baš... Tebi nijedna ne znači. Isti si kao i ja Zayn, znam te.
Zayn: Zar stvarno misliš da bih izazvao sve ove probleme da mi ne znači? Zar stvarno misliš da bih napustio sve ono što gore imam zbog nje da mi ništa ne znači?
Louis: Kad si idiot - spustio je pogled na pikavac cigare sa kojim se igrao nogama.
Zayn: Možda i jesam idiot, ali barem nisam kao ti, jadni , propali alkoholičar.
Mrko me je pogledao i krenuo nešto da kaže, ali se zaustavio polu otvorenih usta. Znam da je krenuo da se odbrani, ali je shvatio da sam u pravu i da ne bi trebalo to da poriče.
Louis: Zašto ti toliko znači? Ista je kao i bilo koja. Možeš bilo koju da imaš, a ti si se vezao za nju. To nije Zayn koga sam ja podučavao...
Zayn: ... Ona mi znači! Razumeš? Nije kao ostale, posebna je i ja to znam.
Polako sam mu se preteći približavao dok je on pokušavao da zauzme što opušteniji položaj. Nije mu svejedno, kao ni meni.
Louis: Obična drolja kao i sve druge...
Nije stigao ni da završi rečenicu a ja sam skočio hvatajući ga za majicu i terajući da ustane sa stolice u nasloni se na zid iza. Bes je rastao u meni, a i sam znam da ne umem baš dobro da ga kontrolišem.
Zayn: Nikad više da je nisi uvredio. JASNO?!
Približio sam mu se sasvim licu i samo su nas centimetri delili dok sam mu besno vikao u facu pokazivajući stegnute zube. On je imao osmeh na licu, ali u pogledu mu se videlo malo straha.
Louis: Ja te tome nisam naučio - teško je govorio dok su mu moje ruke stežale prsa.
Zayn: Ti si me učio da pljačkam, obijam radnje, silujem devojke, ubijam ljude i opijam se do besvesti. Stvarno misliš da mi je to neophodno?
Osmeh mu je nestao sa lica i zamenio ga je mrki pogled koji je naterao moje srce da jako zaudara. Svesno ga izazivam a znam kakav je kada izgubi živce. Nikako neću dobro proći ako ovako nastavim, ali nije me briga.
Louis: Ja sam ti samo otvorio oči i na vreme ti pokazao kakav je ovaj svet. Mlakonje nikada ne postignu uspeh kao hladnokrvni, to ti je valjda jasno.
Zayn: Jedino mi je jasno da će ti trebati plastična operacija kada završim sa tobom ako još jednom uvrediš Judy.
On se ponovo nasmejao jer su ga moje reči, u koje ni sam ne verujem, zabavljale. Znam da pričam gluposti i da sam jedino ja taj koji može da nastrada, ali mu i dalje pretim.
Louis: Hajde! Uradi me! - izazivao je moje strpljenje sa nekakvom ludačkom svetlošću u očima.
Znam da ne mogu da ga uradim, iako je on to meni uradio u par navrata, jer mi je nekada bio prijatelj, a prijatelja nikada ne bih udario.
Louis: Udari me Zayn. Pokaži šta znaš!
I dalje me je provocirao i vikao u moju facu dok sam ja sve čvršće stiskao njegovu tanku majicu pod prstima. Bes u meni raste i mislim da ću se čak i usuditi da to uradim.
Zayn: Bio si mi prijatelj i verovao sam ti.
Louis: Ne smeš jer si obična kukavica!
Drao mi se u facu i pritom me pljunuo par puta, ne namerno. U pravu je, kukavica sam. Nikada ne bih smeo da ga uradim, ne zato jer ga se plašim, već zato što mi je nekad jako značio. Bio je jedina osoba kojoj sam verovao i koja je bila uvek tu za mene, ma kakav bio.
Louis: Znaš šta? Retard si! I ti i ona. Trčiš za običnim ljudskim bićem, i to jadnim. Ona je obična drolja, kako ne vidiš?
Ne znam ni da li sam bio spreman, ali moja šaka je svakako završila na njegovoj faci udarajući ga jako. Čvrsta pesnica mu je završila na levoj strani lica okrećući mu glavu na desnu stranu. Brzo je okrenuo glavu i besno me pogledao, stiskajući zube, dok mu je krv potekla iz donje usne. Ruka me je bolela od jačine udarca, ali sam nastavio čvrsto da ga držim i spreman sam to ponovo da uradim ako je potrebno. Međutim, znam da on to neće dozvoliti i da neće lako preći preko ovoga. Sad sam komplet zeznuo stvar. Trebalo je da ga udarim još par puta i barem malo onesposobim, ali jednostavno nisam imao hrabrosti.
Uskoro sam osetio jaku količinu bola na stomaku koja je bila prouzrokovana njegovim udarcem nogom. Automatski sam ga pustio i zatvorio oči boreći se da dođem do daha, a on me je odgurnuo rukama zbog čega sam se preturio na prljavi pod. Držao sam rukama bolno mesto, ali mi to baš i nije pomagalo.
Louis: Nikada - više - da - to - nisi - uradio!
Posle svake reči sam osetio još jedan udarac čvrstim cipelama u stomak koji sam bezuspešno pokušavao da odbranim. Vazduh iz pluća mi je sasvim nestao i nikako mi nije davao priliku da ga udahnem pa sam se samo bespomoćno gušio na podu. Znao sam da će do ovoga doći jer on nikada nikome ne ostaje dužan, pa tako ni meni.
Louis: Budi srećan što si mi bio prijatelj pa te neću ubiti ovde, govno jedno smrljivo - psovao me je dok sam nekako uspevao da se izborim za malo vazduha.
Udarci su uskoro prestali i jedva sam uspeo da udahnem osećajući jak smrad alkohola i piva koji su bili nataloženi na prljavom podu. Otvorio sam oči i ugledao njegove tamne cipele ispred moje face, ali nisam imao snage ništa da uradim povodom toga jer sam bio u veoma ranjivom položaju. Mogao je svaki čas da me udari i unakazi lice zauvek, ali to nije uradio. Izgleda da sam mu ipak nešto značio u životu.
Louis: Ne boj se, neću vam više smetati. Nastavite da živite svoje jadne živote dok još možete jer ja imam pametnija posla.
Čuo sam korake kako odmiču i neke ljude kako nešto dobacuju, ali sam bio skoncentrisan na ogromnu količinu bola koja nikako nije prestajala. Drhtave, izudarane ruke su držale stomak, dok su mi oči bile čvrsto stegnute, a usta otvorena boreći se za što više kiseonika a ne smrada ove odvratne rupetine. Možda nisam uspeo u onome što sam hteo i možda sam završio jadno, pred svim ovim ljudima, ali uspeo sam da ga odaljim iz našig života, ako je verovati njegovim rečima.

Ubrzo dalje :)