Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

12.Deo

PAZNJA!!!! Ovaj nastavak nije za one sa slabim srcem.Perverzija na vidiku.Na meni je bilo da vas upozorim ;)

XII Deo:

Nastao je totalni mrak i mašina se naglo zaustavila. Zayn me je uhvatio oko struka, a ja sam poskočila u mestu od brzine kojom smo se zaustavili.
Judy: Zayn! Šta se dešava?
Panika je zavladala mojim glasom. Kroz glavu mi je prošla scena iz ,,Poslednje ekskurzije" kako svi ginu na ringišpilu. Neće se valjda to i nama desiti? Ma neće... Valjda. Ostala sam ukočena a on me je čvršće stegao oko struka svojim snažnik rukama.
Zayn: Ne boj se! Verovatno je samo nestalo struje. Brzo će oni to popraviti.
Glas mu je zvučao mirno i opušteno. Da li je stvarno bio takav ili je to činio samo da bi mene smirio? To je sada najmanja briga. Prigrlila sam se uz njega i spustila glavuu na gnjegovo rame. Nadam se da će kvar biti uskoro otklonjen. Ne želim da provedem celu noć ovde, postaje hladno. Zaduvao je neki ledeni vetar koji je prolazio kroz kosti. U trenutku kao da je temperatura pala 20 stepeni. Tresla sam se od hladnće, ali Zayn se nije ni pomerio. Kako?? Pramen kose mi je prešao preko lica i dok sam pokušala da ga sklonim iz uveta, vetar mi je pomilovao lice. Ne bi tu bilo ništa čudno da nisam čula: Nećeš se izvući!
Trgla sam se i pomislila da mi se učinilo. Panika radi svoje.
Judy: Zayn?
Zayn: Da?
Judy: Jesi li i ti čuo to?
Zayn: Šta to?
Izgleda da nije. Naslonila sam glavu ponovo na njega. Ma sigurno mi se učinilo.
Judy: Ništa... ništa.
Ljudi koji su takođe bili na Tvisteru su vrištali, kao i ljudi koji su bili dole. Zašto je baš nama zapalo da se zaustavimo na samom vrhu? Znam da nema nikakve vajde od vrištanja, pa sam pokušala da budem pribrana. Zayn me je svo vreme trljao po ruci, kako bi sklonio nervozu iz mene, ali je ujedno i odavao koliko je on nervozan.
xxx: Smirite se narode! Nastao je samo maleni kvar! Radino na tome da ga što pre popravimo! Samo vas molim BEZ PANIKE!- čuo se glas čoveka koji je pričao na megafon.
Reci ti to ostalima... Naslonila sam se na šipku koja nas je držala bezbednima, ali se odjednom začulo krckanje i ona je u trenutku bila odvaljena. Počela sam da padam dole sa velike visine i dah mi se zaledio u ustima. To je to! To je moj kraj! Nikada nisam verovala da ću ovako završiti! Nisam mogla ni da vrisnem, samo sam ispustila jecaj. Ostalo je samo još da bolno padnem i da doktori odnesu moje telo, ali to se nije desilo. Nečija, tj. Zaynova ruka me je uhvatila i sprečila tu gadnu smrt.
Zayn: Imam te!
Govorio je to otežano, boreći se da me ne ispusti. Ja sam pogledala gore i videla blagu svetlost iz mesta na kom bi trebalo da bud njegova glava. Njega nisam mogla da vidim. Nisam imala pojma ni da li sam živa. Možda sam umrla i sada samo umišljam, mada kako ću umišljati ako sam mrtva. Ove gluposti koje su mi prolazile kroz glavu su mi davale do znanja da sam itekako živa. Jedina stvar koja me je održavala u životu bila je ta njegova divna, mekana i snažna ruka.
Judy: Z-z- Zayn...
Glas mi je bio tih i piskav poput nekog miša.
Zayn: Ne brini... Uffff... Izvući ću te ja goreee...
I pre nego šta sam mogla da shvatim šta mi se desilo, nasla sam se u njegovom zagrljaju. Sigurnost je preplavila moje telo i tako sam želela da ostanem do kraja života.
Zayn: Ti... ti... Ti ne znaš kako sam se uplašio!
Plačljiv glas sam osetila na uvetu, a ubrzo nakon toga i njegove suze na mom obrazu. On plače? Od te pomisli sam automatski i ja počela da plačem. Da je bio struje ljudi bi pomislila da smo ludi. Grlili smo se i plakali. Ne bi znali da mi je on upravo spasao život, po ko zna koji put, i da sam videla ceo svoj dosadašlji život pred očima... Sve se to desilo u sekundi.
Judy: Z-Zayn... Ne plačiii... Molim teee...
Čvršće sam ga stegla kao i on mene. Muške suze su retkost, ali izgledaju bolnije nego ženske.
Zayn: Misli sam... Mislio sam da ću te izgubiti! Nikada to sebi ne bih oprostio! Judy! Ubio bih sam sebe od krivice!
Judy: Dobro sam Zayn... Zahvaljujući tebi! Ti si mi spasio život... Ponovo.
Odvojila sam se od njega, a on je rukama obrisao suze sa mog lice koje su se slivale kao lude. Ponovo me je zagrlio, ali su se svetla uskoro ponovo upalila. Tvister se polako spustio i mi smo izašli. Nesigurnim koracima sam krenula napred, sigurna da je sada sve gotovo. Na zemlji smo, lepij i bezbednoj zemlji. I dalje nisam bila svesna ovoga što mi se dogodilo. I dalje mi je srce udaralo kao ludo. Ako nastavi ovako, dobiću aritmiju. Zayn me je nežno uhvatio za ruku.
Zayn: Možeš li?
Klimnula sam glavom i krenula napred sa njim.
Zayn: Judy... Ponovo se izvinjavam zbog svega ovoga. Sve što sam hteo je da te obradujem. Nisam imao pojma da ćemo biti u životnoj opasnosti... Nisam znao da...
Rečenicu mu je prekinuo bolan jecaj. Pogledala sam zabrinuto ka njemu i videla suze koje se nakupljaju u tim prelepim, brižnim, braon očima. Ne želim ponovo da ga gledam kako plače! Moje srce to ne bi podnelo! Stala sam ispred njega stavljajući ruke na njegova ramena. Razlika u visini bila je veoma uočljiva jer sam morala da podignem glavu kako bih ga pogledala u oči. On je spustio glavu i jedna svetlucava suza je padala ka zemlji dok sam ja pratila njeno kretanje. Završila je na mojoj patici a ja sam ponovo podigla pogled ka njemu kako bih se uverila da li još uvek plače. Rukom je brisao suze koje su se slivale niz njegovo savršeno anđeosko lice, a ja sam stavila ruke na njegova prsa. Plagim pokretima sam pokušavala da ga umirim, a pod prstima sam osećala njegove drhtaje kao i otkucaje srca. Zayn ne radi mi to! Suze su ponovo krenule da mi naviru gledajući ga tako tužnog i skrhanog. Uskoro sam ponovo čula njegov drhtavi glas.
Zayn: Ne znam ni zašto se uopšte trudim! Uvek me nešto spreči da budem srećan! Uvek mi nešto upropasti planove!
Glas mu je zvučao sve glasnije i besnije.
Zayn: Ne mogu to više da podnesem! Nešto mi ne da da budem srećan!
Naglo je seo na ćošak trotoara od parkinga na kome smo se nalazili. Savio je noge u kolenima i zagrlio ih rukama, spuštajući glavu na njih. Lice mu se sjajilo od suza koje su se sada osušile, ali tu je i dalje bio morak trag koji ih je otkrivao. Sela sam pored njega, samo ga gledajući jer stvarno nisam znala šta da mu kažem. Imala sam utisak da ću, šta god da kažem, reći nešto pogrešno i glupo. Spustila sam glavu na njegovu ruku usput ga hvatajući, oko leđa, za njegovu ruku. Polako sam je trljala i nadala se da će ga to umiriti i da ćemo neko vreme sedeti ovde, ali je on to prekinuo. Naglo je ustao a ja sam samo, sa čuđenjem, gledala u njega. Šta sad pokušava.
Zayn: Žao mi je Judy! Žao mi je zbog svega! Bolje da umrem nego da te dovodim u nevolje!
Suze su ponovo krenule niz to nevino lice. Ja sam takođe ustala i krenula da ga zagrlim i utešim, ali on se izmakao.
Judy: Nemoj tako! Nisi ti kriv...
Zayn: Kako nisam kriv?!
Okrenuo se ka meni, besno me gledajući suznim očima. Glas je odavao uznemirenost.
Zayn: Jesam kriv! Kriv sam što sam živ!
Ponovo se okrenuo na drugu stranu dok sam ga ja gledala ukipljeno.
Zayn: Želim da budem sam!
Judy: Ali Zayn... Ne ostavljaj me samu...
Zayn: Bićeš ti i bolje bez mene... Ionako samo pravim nevolje. Žao mi je.
Krenuo je negde a ja sam samo gledala njegov lik kako se udaljava i gubi u tami. Baš divno! Zayn oseća krivicu iako ništa nije uradio, a ja se nalazim na sred nekog prašnjavog parkinga daleko od kuće. Sama! Nisam imala snage ni da krenem za njem. Samo sam stajala i gledala u pravcu u kom je otišao. Dladan vetar je dunuo a ja sam se šćućurila u jaknu koju sam nosila. Zaynovu jaknu! I dalje sam osećala njegov divni miris i mislila da je tu. Imala sam utisak da me grli i to me je činilo bezbrižnijom. Polako sam se unutila negde, tražeći najbližu autobusku stanicu da se vratim kući. Ulice su bile mračne i sav narod kao da je u trenutku isapio negde. Sve je bilo tiho. Previše tiho! Jedini zvuk je dopirao iz ulične lampe koja je treperila stvarajući taj bzzzzzzz zvuk. Vetar je duvao noseći razbacano smeće po ulici, a jedna kap kiše mi je pala na obraz. Još mi je samo ona falila. Pored svih onih papirića na ulici, lepršalo je jedno malecno belo pero. Ponovo ono. Šta, dođavola, ono znači? Nisam stigla nia da razmislim, a nešto me je ščepalo odnazad. Ponadala sam se da je to Zayn i da izvodi neki od njegovih trikova, ali ista ta osoba mi je stavila nekakvu mirišljavu maramicu na usta. Pokušavala sam da se otmem ali mi nije uspevalo. Ta osoba me je čvrsto stisla, a vid pred očima mi se mutio. Ponovo je nastao totalni mrak.