Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

11.Deo

XI Deo:

Jedva sam ga stigla i uhvatila za crnu majicu koju je nosio. Ako će on mene da zeza, onda ću i ja njega. Brzinom munje sam mu skinula kapu koju je nosio na glavi i krenula da pobegnem, ali me je on uhvatio za drugu ruku. Više se nije smejao i sada je imao ozbiljan izraz lica.
Zayn: Vrati mi je!
Glas mu je zvučao strašno. Pogledala sam u njega a on je širom otvorio oči pokazujući svoje blistavo bele beonjače. Izgledao je poput nekog besnog vuka, a kosa mu je bila sva čupava i u neredu. Jeza je prošla kroz moje telo. Šta sam tako loše uradila? STegao mi je ruku i pogledao me još strašnije, ako je to ikako moguće.
Zayn: Vrati mi je!- naređivao je.
Brzo sam mu je vratila, jer sam se plašila za moje zdravlje i bezbednost ako ga ne bih poslušala. Bukvalno mi je oteo iz ruke i pustio me, a ja sam automatski pogledala u svoju ruku na kojoj su se videle crvene šare od njegovih prstiju. Protrljala sam to mesto dok je on nameštao onu prokletu kapu na glavu. Nisam smela ništa da kažem, već sam samo gledala u njega. Namestio je sve na svoje mesto i pogledao u mene. Jeza mi je prošla kroz telo jer sam očekivala da će sada da viče na mene. Umesto toga, osmehnuo se i rekao: Pa idemo li?
Samo sam zinula u čudu. Zar je moguće da neka osoba tolikom brzinom menja raspoloženje. Stajao je tamo čekajući moj odgovor, kao da se ništa nije dobodilo. Zašto ima toliki problem sa kapom. Nešto krije! Da li da ga pitam to ili ne? Možda bolje ne. Dok sam ja gledala u njega u neverici, on je pritrčao i uhvatio me za ruku, a ja sam pokušala da se otrgnem. Šta, kog đavola, sada hoće? Pogledao je u mene sa čuđenjem.
Zayn: Hajde! Skoro smo stigli.
Nesigurnim koracima sam krenula za njim a on je polako potrčao. Nekad se ponaša poput deteta. Trčali smo tamo dok nismo stigli do visokog žbunja. Stao je, a i ja sa njim.
Zayn: Stigli smo.
Pogledala sam oko sebe, ali nije bilo ništa oko nas. Samo se čula nekakva melodija. Pogledala sam u njega očekujući odgovor.
Judy: Gde smo stigli?
Razgrnuo je žbunje i mogla sam da vidim luna park. POgledala sam ponovo u njega dok se on smešio.
Judy: Ovde si me poveo?
Zayn je samo klimnuo glavom i provukao nas kroz žbunje. Okrenuo se i skakutao oko mene poput nekog cukića.
Zayn: Gde ćemo prvo?
Gledala sam u njega i razmišljala da li je to ista ona osoba od malopre. Pre par minuta je bio poput besnog lava, a sada skače oko mene kao neko mače. Izgleda da ga ne poznajem koliko treba. Moraću još da ga upoznam.
Judy: Ne znam, ti odluči.
Okrenuo se i prešao pogledom preko celog mesta koje je svetlelo u svim bojama. Čini mi se da je svaka skalamerija drugačije zvučala. Levo je jedna pesma, desno druga. Nije bilo baš mnogo naroda, ali nije ni bilo prazno. Drago mi je zbog toga jer ne volim gužvu. Ponovo se okrenuo ka meni dok mu je prednji deo tela bio zamračen jer je sva svetlost dolazila negde iza njega. Ipak, oči su mu svetlucale nekakvim sjajem.
Zayn: Šta misliš o kući strave?
Jeza mi je prošla kroz kičmu od same pomisli na to. Pa gde, pored svih ovih mesta, on baš odabere kuću strave? Nesigurno sam pogledala u pravcu gde se nalacila ta jeziva skalamerija i nikalo nisam bila zadovoljna njegovim izborom. Zayn je video nesigurnost u mojim očima i uhvatio me za šaku.
Zayn: Plašiš li se?
Klimnula sam glavom. Nemam šta da krijem. Ne želim da se pravim hrabra, iako nisam baš.
Zayn: Hajde! Ne boj se! Ništa ne može da ti se desi. Ja ću se pobrinuti za to. Na licu mu se pojavio maleni smešak iako sam znala da se nasmejao preko volje samo da bi mene ohrabrio. Krenula sam za njim, iako sam znala da to nije baš najbolja ideja. Uvek sam se plašila ovih stvari. Znam da je sve to namešteno, ali posle toliko horor filmova ne znam šta da mislim. Krenuli smo polako, tačnije, on me je vukao. Podigla sam pogled i susrela se sa jezivom kućicom, baš kao u hororima. Naježila sam se od same pomisli da ćemo se uskoro naći unutra. Zayn je otišao da nam plati karte dok sam ja kao hipnotisana gledala gore u popucale prozore i istrulelu drvenariju. Da li je ovo namerno ovako namešteno ili se stvarno raspada. U svakom slučaju sam bila sigurna da ne želim ući unutra. Očekivala sam nekog duha ili vešticu na prozoru, ali me je Zayn prekinuo hvatajuči me za struk. Malo sam se prepala, ali on to nije primetio. Valjda. Stvarno ne treba više da gledam hororce. Polako smo zakoračili unutra, a daska na pragu je jezivo zaškripala. Strah mi se već na ulazu ulio u kosti. Pokušala sam da ostanem smirena jer ne želim da Zaynu bude žao što me je doveo ovamo. Popeli smo se uz neke klimave stepenice i stigli na neku terasu. Tamo smo videli ,,nekoga" koje sedeo okrenut nama leđima. Očekivala sam da će sada da skoči i okrene se ka nama, a to nisam želela. Mislim da bih dobila srčani udar. Uhvatila sam Zayna još čvršće za majicu koju je nosio, a on me je pomilovao po kosi i pogledao u oči:.
Zayn: Nemoj mi reći da se ovoga plašiš?
Imao je smešak na licu. Zar mora da mi se podsmeva. Stvarno je nepodnošljiv ponekad. Prekrstila sam ruke i stala ukopana.
Judy: Ne znam za tebe, ali ja ne mrdam odavde.
Pokušala sam da zvučim odlučno iako su mi kolena klecala od straha. On se nasmejao i bilo je očigledno da nije nimalo uplašen. Kako? Polako mi je prišao a ja sam se povukla malo nazad, čvrsta u nameri da ne idem tamo. Stao je ispred mene, ali ja i dalje nisam pogledala u njega, već u stranu.
Zayn: Sigurna si?
Judy: DA!- rekla sam odlučno.
Zayn: U redu onda! Ja odoh sam a ti se vrati kako znaš kući.
To nisam očekivala.
Judy: Čekaj! Ne ostavljaj me samu!
Već je krenuo a ja sam dotrčala do njega i uhvatila ga za ruku.
Nasmejao se i polako smo koračali kroz neki prolaz. Gledala sam oko sebe i sve što sam videla bio je mrak. Da nije možda nestalo struje? Kakve su šanse?
Judy: Zayn?
Zayn: Da?
Judy: Kako to da se ti ničega ne plašiš?
Zayn: Pa... Ima jedna stvar koja me jako plaši...
Judy: Šta to?
Zayn: ...da ću te izgubiti...
Nasmešila sam se, ali on to verovatno nije mogao da primeti, i još više pribila uz njega. Strah je opadao što sam mu bila bliža. Znam da mi se ništa neće desiti dok sam u njegovoj blizini. Tišina je parala uši. Svaki naš korak, udah i izdah, čak i otkucaj srca, se čuo. Možda je stvarno nestalo struje. Odjednom se ispred nas stvorio jedan veeeliki, zeleni kavez sa kosturom u njemu. Ok, to i nije baš strašno. Dobar pokušaj svakako. Slaba svetlost je dopirala od svetlećih paukova na plafonu, kao i nekakvih kostiju po podu. Ne znam zašto, ali ništa od ovoga mi nije bilo strašno. Opet je zavladao mrak. Htela sam da se napravim hrabra, pa sam stala ispred Zayna, dok me je on uhvatio rukama oko struka i spustio bradu na moju glavu. Njemu je ovo očigledno dosadno, iako je meni postajalo sve zanimljivije i zanimljivije. Što nas je onda, kod đavola, dovodio ovako ako mu je dosadno? Taman kada sam htela to da ga pitam, udarila sam u nešto tvrdo, nešto glatko ali ipak tvrdo. Mislim da je bilo nešto poput stakla ili ogledala. Par sveća koje su se nalazile oko toga su osvetlile malo prostor i shvatila sam da je to ogledalo. Jezivo, prašnjevo, staro i polomljeno ogledalo. Nekakav beli dim ili magla su se pojavili u njemu, a iz magle se stvorila, ni manje, ni više, nego devojka u krvavoj venčanici sa kosom preko lica propraćena strašnim vriskom. Srce mi je zatutnjalo kao ludo, a ja sam počela da se derem i vrištim iz petnih žila. Oduvek sam se plašila toga, ogledala. Davno sam pročitala priču o Bloody Mary i nikada od tada nisam mogla da pogledam u ogledalo noću. To je bilo nešto čega sam se najviše plašila i nikako nisam mogla da se suočim sa tim strahom. Rose mi je toliko puta predlagala da prizivamo duhove, ali nikada nisam smogla hrabrosti da to i učinim. Jednostavno se plašim svega što ima veze sa bilo kakvim duhovima, demonima, đavolima... ili bilo čim sličnim. Okrenula sam se ka Zaynu zabijajući glavu u njegova prsa i stiskajući njegovu majicu, ponovo. Suze su mi lile niz lice od pretrpljenog straha, a noge su mi klecale, kao bebi kada uči da hoda. Zayn me je čvrsto stisao uz sebe, ali to nije bilo dovoljno da me smiri. Osetila sam kako se, tako skupljeni, mrdamo napred. Predpostavljam da smo zaobišli ogledalo.
Zayn: Sada je sve u redu. Nema čega da se plašiš. Sve ovo je namešteno.
Pokušavao je da me smiri iako su meni oči i dalje bile čvrsto zatvorene, a njegova majica mokra od mojih suza. uhvatio me je za oba obraza i podigao mi glavu.
Zayn: Pogledaj me!
Podigla sam pogled, ali su mi oči bile zatvorene. Zašto da ga pogledam kada ga i onako neću videti.
Zayn: Otvori oči Judy!
Kako zna da su mi zatvorene? Da nema možda mačji vid? Otvorila sam oči.
Zayn: Tako! Sada hoću da mi veruješ! Ništa ti se neće desiti, veruj mi!
Judy: Hvala ti!
Tiho sam to rekla, ali ipak dovoljno jako da me čuje. Pustio mi je glavu, ali sam ja i dalje gledala u njega bez treptaja. Stavio je ruku na pitiljak i izgledao je pomalo nervozno. Zar on može da bude nervozan?
Zayn: Žao mi je što sam te nagovorio da uđemo ovde... Možemo otići...
Stavila sam mu prst na usta i time ga prekinula. On je spustio ruku i zbunjeno me pogledao.
Judy: Psssssst! Ne želim da slušam to! Nisi ti kriv što sam ja jedna bedna kukavica!
Ovo zadnje sam malo glasnije rekla.
Zayn: Nemoj tako! Svi se mi nečega plašimo... to je normalno!
Judy: Pa kako to da si ti tako hladnokrvan.
On je napravio malu pauzu.
Zayn: Jednostavno me ne plaše stvari poput ovih... Ja se ne bojim ovih klasičnih strašnih stvari... Mene plaše nekima potpuno bezazlene stvari.
Krenula sam napred u nameri da pobedim svoj strah. Neće me više ništa iznenaditi.
Zayn:... ali uvek treba ostati pribran u bilo kakvoj situaciji...
Pola ga nisam ni saslušala. Bila sam u nekom svom svetu razmišljajući o tome šta je upravo rekao. U pravu je. Kad je on počeo ovoliko da priča?
Zayn: ... i samo da znaš da ću te ja uvek paziti gde god bila.
Izgleda da je završio. Awww... to je tako slatko od njega. Zagrlila sam ga a on mi je uzvratio zagrljaj. Pogledala sam ga u oči koje su se jedva videle, video se samo maleni odsjaj.
Judy: Hvala ti! Sad mi je puno lakše... ali ipak želim da što pre izađemo.
Nasmejao se.
Zayn: Na vašu zapovest, vaše veličanstvo!
Podigao me je na ramena a ja sam tiho vrisnula jer nisam to očekivala. U panici sam se uhvatila za njegovu kapu, ali posle onoga što se desilo prošli put kad sam mu uzela kapu, ostavila sam je i premestila ruke na njegov vrat. Imala sam utisak da ću da padnem, ili pak zveknem glavom od plafon.
Judy: Aaaaah! Zayn! Zayn... pašćuuuuu...
Zayn: Dav... Jud... Judy daviš me!
Jedva je došao do reči i udahnuo vazduh.
Zayn: Judy smi-smiri se...
Klatili smo se kao neke pokvarene igračke balerine
Zayn: Smiri se Judy, udavičeš me! Ne steži me tako jako.
Opustila sam malo stisak.
Zayn: Uffffff... Je l' ti pokušavaš da nas ubiješ?
Govorio je to kroz smeh.
Judy: Budalo! Prepao si me! Nemoj to više da radiš!
Zayn: Pa rekla si da želiš što pre da izađeš, pa rek'o da ti ispunim želju.
I dalje se smejao.
Judy: Tako što ću udariti glavom od plafon ili ću se preturiti?
Zayn: Zaboravljaš da si me umalo udavila.
Judy: Argh! Spuštaj me!
Bila sam besna. Ovo stvarno nije zezanje. Mogli smo da se polomimo u ovom mraku.
Zayn: Nema šanse. Nosim te do izlaza.
Judy: Zayn vrištaću!
Zayn: Samo nemoj prejako... Misliće neko da te silujem!
Njegov smeh se prelomio kroz prostoriju. Ja stvarno ne vidim šta je tu smešno.
Judy: Nije smešno! Onda ću opet da te davim!
Zayn: Kako hoćeš. Preturićemo se, ali se ipak nadam da čemo ostati sa manjim povredama.
Judy: Argh!
Shvatila sam da je uporniji nego što sam mislila. Ipak je upravu. Trenutno nisam u mogućnosti ništa da učinim. Samo se nadam da ćemo brzo izaći jer mi je jako neprijatno ovde gore.
Polako smo izašli, a ja sam imala utisak da ću oslepeti od ovolikog svetla odjednom. Osećala sam se kao vampir. Nasmejala sam se i prekrila Zaynu oči.
Zayn: Judy? Šta to radiš?
Judy: Pa... mislila sam da i ja tebe malo čuvam. Ne želim da oslepiš.
Zezala sam se...
Zayn: U redu je... stvarno. Možeš mi pustiti oči.
Učinila sam šta mi je zatražio i polako me je spustio dole.
Zayn: Pa... Jesi li za kokice? Ili možda sok?
Judy: Neka hvala. Ne želim da trošiš novac zbog mene.
Zayn: Pa ne bih te izveo ovde da nisam želeo da potrošim novac.
Upravu je.
Judy: Zanimljiv izbor što se tiče mesta za izlazak.
Zayn: Pa mislio sam da će nam ovde biti zanimljivije nego u nekom restoranu. Što? Ne sviđa ti se?
Judy: Ne ne ne ne ne... Pogrešno si me shvatio. Super je ovde, samo onako kažem.
Zayn: Drago mi je da ti se sviđa. Hajde... idemo!
Judy: Gde tačno?
Zayn: Tačno na Tvister.
Judy: Volim to!
Zayn: Čudi me da se i toga ne plašiš.
To je rekao malo tiše, valjda sam sebi.
Judy: Čula sam te Zayn!
On se samo nasmejao. Šta on misli o meni uopšte? Da sam nekakva kukavica? Pokazaću mu ja...
Pošto je išao ispred mene, nije primetio da trčim ka njemu. Nije ni mogao od prevelike muzike koja treštala svuda. Ne znam ni kako sam ga čula dok smo razgovarali. Da budem iskrena, ovu muziku do par sekundi nisam ni čula. Valjda sam bila u nekom mom i Zaynovom svetu. Zaletela sam se i gurnula ga svom snagom gotovo da je pao. Okrenula sam se i trčala unazad govoreći: Ko prvi stigne do Tvistera, nosi ovog drugog. On je jedva održao ravnotežu da ne padne i nasmejao se. Ja sam, po običaju, morala nešto da upropastim. Udarila sam leđima od nekog i pala na zemlju. Polako sam ustala, očistila se i krenula da se izvinim toj osobi, koja mi se sada približavala, valjda u nameri da mi pomogne.
Judy: Izvinite... Zaista mi je žao. Nisam gledala i...
Odjednom sam izgubila glas kada sam shvatila ko je to ustvari. Dečko u farmerkama i sivoj dukserici sa kapuljačom na glavi mi se približavao. Svuda bih mogla da prepoznam te nebesko plave oči, od kojih sam imala košmar. Da... to je bio Niall. Gledala sam u njega dok sam polako odmicala unazad. Reči su se jednostavno zaledile u mojim ustima i sve što je izašlo iz njih bilo je jedno tiho: Tiiii...
Kako je ovo moguće? Prati li me on? Otkud i on ovde? Jeza mi je prošla uz kičmu od same pomisli na ono što se desilo prošli put sa njim u sobi. Polako mi se približavao a ja sam sve više uzmicala unazad. Kapuljača mu je vešto prekrivala lice dok su ispod nje sijale samo njegove, pa mogla bih reći prelepe, oči.
Niall: Meni ne treba da persiraš Judy!
Glas mu je bio jeziv kao i uvek. Disanje mi se polako ubrzalo i kroz glavu mi je prošla scena iz mog sna kako ubija Zayna. Skoro da sam zaboravila da je i on ovde.
Niall: Rekao sam ti da ćemo se ponovo sresti!
Taman kada sam htela da vrištim udarila sam od nekoga... ponovo.
Podigla sam pogled i videla Zayna iznad sebe kako se smeši.
Zayn: Trapavija si nego što sam mislio!
On nema pojma koliko se radujem što ga vidim, a nema pojma ni koga sam upravo videla. Kada je pogledao u moje lice, uozbiljio se.
Zayn: Čemu takva faca?
Nisam imala glasa ništa da kažem. Da li treba da zna za Nialla. Pokazala sam rukom prema mestu gde je Niall stajao, ali ga sada nije bilo.
Zayn: Šta? Ne razumem. Šta mi pokazuješ?
Judy: Ni-nije bitno! Hajdemo!
Jedva sam uspela nešto da kažem i krenula sam ispred njega. Nadam se da sam izgledala normalno jer su mi se noge tresle a srce udaralo kao ludo. Imala sam utisak da izgledam kao ping-pong loptica koja skakuće.
Zayn: Polako!
Ubrzala sam korak kako bih se barem malo smirila pre nego što stigne do mene, ali to nije dugo potrajalo jer sam uskoro osetila njegove ruke obmotane oko mene.
Zayn: Stani malo... Šta je sa tobom? Izgledaš kao da si videla duha. Sva si bleda.
Judy: Nije ništa Zayn. Samo sam se malo uplašila što sam udarila od nekoga.
Zayn: Jesi li se povredila?
Odmahnula sam glavom.
Zayn: A od koga si udarila?
Jao, da li da mu kažem? Možda ipak ne. Ne još uvek.
Judy: Ne znam. Bila je tu velika gužva.
Zayn: Pa i nije baš. Ma nije ni bitno. Hajdemo da kupimo karte.

.....................

Posle 15 minuta čekanja, uspeli smo da zauzmemo sedišta na Tvisteru. Ja sam i dalje razmišljala o Niallu i pitala se šta radi ovde. Zayn me je zagrlio.
Zayn: Je l ti zima?
Judy: Jeste malo... Ovde gore je hladnije nego dole.
Zayn: Izvoli. Obuci moju jaknu.
Sinuo je svoju kožnu jaknu i pružio mi.
Judy: Ali tebi će biti zima.
Zayn: Ne brini za mene. Samo je ti obuci.
Nasmešila sam se, a onda je nastala kratkotrajna tišina. Dok sam oblačila njegovu jaknu, mogla sam da osetim njegov miris na njoj. Zaista lepo miriše.
Judy: Zayn?
Zayn: Reci anđele.
Nedostajao mi je način na koji me zove.
Judy: Samo želim da ti se zahvalim na svamu što si večeras učinio za mene. Što si me doveo ovde, bio uz mene kada mi je bilo strah i sada me greješ. Hvala ti.
Zayn: Judy, pričaš kao da ćemo da umremo sad...
Judy: Samo sam imala potrebu da ti to kažem.
Zayn: Ne... Hvala tebi.
Pogledala sam zbunjeno ka njemu iako sam sve vreme gledala u lampice u daljini.
Judy: Na čemu?
Zayn: Hvala ti što postojiš.
Nešto kao da me je pogodilo pravo u dušu. Kako neko može da bude tako dobar, iako izgleda veoma strašno. Gledala sam u njegove oči koje su bile svih boja zbog svetla na ringišpilu. Pogledala sam u njegove usne koje su izgledale tako primamljivo. Polako je počeo da mi se priblizava zatvarajući oči, što sam i ja učinila. Očekivala sam da ćemo se poljubiti, ali umesto toga nastao je mrak propraćen jakim treskom.

Sutra daljee :)