Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

49.Deo(Predzadnji)

^^!!!! Znate kako ste me iznenadili.Kao i sto sam ,zahtevala'-2.000+ citatelja.Evo jos jedan ,pokloncic' :D

P.S-potrudite se da bude sto vise vote-ova ;)

Uzivajteee.....

XXXXIX Deo:

Judy: Koliko još ima?
Prevrnuo je očima i pogledao me ozbiljno.
Zayn: Judy. Još malo! Nemoj svaki čas da me pitaš!
Ponovo je preusmerio svoj pogled napred na put ispred nas dok sam ja kao nekakvo veselo kučence poskakivala na sedištu. Čitav dan sam se pakovala iako i dalje mislim da nisam sve ponela. Rekao je da ima još malo do aerodroma iako mislim da to kaže samo da mu ne bih dosađivala. Ok, jesam ga pitala 15 puta isto pitanje u zadnjih pola sata, ali to nije razlog da me laže. Možda i ne laže? Ma nije ni bitno! Bitno je da odlazimo par dana u daleki Egipat koji sam uvek htela da posetim. Još kao devojčica sam bila jako zainteresovana za njihovu kulturu i uvek sam želela da odem u one prastare piramide.
Čupkala sam svoje pocepane farmerke i pevušila neku blesavu melodiju koju sam upravo izmislila dok sam gledala u plavo nebo iznad nas naslonjena na staklo. Tupkala sam nogom jer nisam nikako mogla da zadržim su ovu nestrpljivost u sebi. Konačno vidim sunce posle par dana jer je kiša uporno padala pa sam čak pomislila da ćemo morati da sagradimo barku kao Noje kako bismo preživeli potencijalni potop. On je nervozno udarao po volanu dok je čekao da se nekakav crveni kombi skloni jer nam je blokirao put. Par puta je stisnuo sirenu pa sam poskočila sa sedišta jer sam odlutala u neki svoj svet previše uzbuđena zbog putovanja.
Judy: Daj skloni tu kenju sa lica i nasmej se.
Drmala sam ga po ramenu gledajući, barem pokušavajući da gledam u njegove oči jer sam jedva uspela da ih vidim pošto je nosio tamne sunčane naočare. Ne znam šta će mu u autu, ali to je Zayn... ko će ga razumeti. Većina kose mu se nije videla zbog OBEY kačketa koji mu je bio na glavi dok je na sebi, za divno čudo, nosio sasvim belu majicu. Zraci sunca su se prelamali na staklima tih tamnih naočara crnih okvira koje su mu savršeno stajale. Za razliku od njega ja sam se obukla sasvim klasično jer nemam vremena da glumim neku manekenku.
Zayn: Ostalo je još malo vremena do poletanja aviona, ovde je gužva u saobraćaju a ti očekuješ od mene da se nasmejem?
Nervirala me je ta konstantna nervoza kod njega jer sam ja bila savršeno raspoložena što i nije tako česta pojava. Srce mi udara kao ludo još od kad sam se jutros probudila jer sam jako jako uzbuđena zbog ovoga. Ovo će biti savršena prilika da malo pobegnemo od svega i na par dana zaboravimo na sve i ostavimo to iza nas dok uživamo zajedno. Bez razmišljanja sam ga zagrlila u pokušaju da ga malo oraspoložim, ali pošto nije reagovao počela sam da ga golicam po struku.
Izvijao se pod mojim prstima i smejao, a to mi je i bio cilj. Želim samo da ga vidim srećnog i neće nam nikakva gužva u saobraćaju upropastiti ovih par dana, pa makar morali i peške da idemo do aerodroma. Dozivao mi je ime i govorio mi da prestanem, ali ja to nisam želela. Naš smeh se širio autom i to je bila neka vrsta muzike za moje uši. Gurao me je rukama, mada ne prejako, ali sam prestala i odmakla se tek onda kada sam videla da se zagrcnuo i počeo nenormalno da kašlje zbog svog onog smeha. Imao je tako smešnu facu a ja sam se na trenutak zabrinula jer mu se lice jako zacrvenelo i mislila sam da će se ugušiti. Udarila sam ga par puta po leđima kako bih mu pomogla da prestane da kašlje, ali on me je rukom sprečio.
Zayn: Pobogu... slomi mi... kičmu...
Gotovo između svake reči je napravio pauzu i zakašljao se a ja sam počela kao budala da se smejem kada sam shvatila da je u redu. DUboko je disao pokušavajući da se smiri dok sam se ja valjala po sedištu. Ovakve stvari mi inače ne bi bile smešne ali sam danas nekako posebno raspoložena. Skinuo je kačket i prošao rukom kroz kosu a zatim ga vratio na glavu. Pogledao me je nekako čudnom facom, kao da se i mršti i smeje u isto vreme, a zatim me obgrlio rukama.
Zayn: Mislila si mene da golicaš a?
Htela sam da mu dam potvrdan odgovor i na taj način ga izazivam, ali nisam mogla da dođem do reči od njegovih prstiju koji su me vešto golicalo po vratu, struku i nogama. Prevrnula sam se i gotovo sasvim skliznula sa sedišta i sela na mesto gde bi trebale da budu noge, a on se nadvio iznad mene golicajući me i smejući se. Vazduh mi nestaje iz pluća velikom brzinom a nikako ne mogu da udahnem i nadoknadim ga, pa sam počela da se gušim poput njega malopre. Davala sam mali otpor rukama ali je sva snaga nekako nestala tako da sam ga samo bespomoćno držala za te jake ali i prilično dlakave ruke dok me je ,,mučio"
Judy: Nemoj... - pokušavam da progovorim ali me smeh prekida.
Judy: Skloni se... - guram ga ali se ne sklanja.
Judy: Zayn! - već gubim strpljenje jer mi je ovo dosadilo, ali on jednostavno ne ume da stane. I dalje se smejem ali sada preko volje, dok me on svojim telom gura uz ovo neudobno sedište. Noktima sam uhvatila njegovu ruku koja me je pritiskala uz vrata auta i snažno je uštinula. Jauknuo je i golicanje je prestalo.
Judy: Pobogu prestani! Bilo je smešno, više nije.
Moja faca je sasvim ozbiljna jer pokušavam da održim dojam da sam ozbiljna i da je preterao, ali on se i dalje smeši dok drugom rukom prelazi preko mesta gde sam ga upravo uštinula. Ko zna koliko bismo se vremena gledali u ovako nezgodnom položaju da se nije začula sirena nekoga iza nas. Zayn se uspravio i pogledao unazad a zatim vozaču pokazao srednji prst uz osmeh. Opa! Sassy Zayn!
Svo vreme se smejao kao lud, a mene je začudila njeegova reakcija od malopre. Pa šta da se radi, nije ni on više anđeo... Uh, ovo je čudno zvučalo.
Judy: Stvarno si preterao!
Namestila sam majicu pošto mi je bio otkriven ceo stomak, prekrstila ruke i pogledala kroz prozor suprotno od njega praveći se ljuta. Kraičkom oka sam pratila njegove pokrete, ali nije ništa posebno radio. Sada je on bio srećan, a ja ne baš kao malopre.
Zayn: Daj Judy...
Rekla sam jedno glasno 'HMM!' a on se ponovo okrenuo unazad jer je neki nervozni vozač ponovo zatrubio. Auto se uskoro upalilo i krenulo, ali ja sam bila čvrsta u nameri da ignorišem Zayna. Ne, nisam ljuta, samo se igram.
Zayn: Nemoj mi reći da si ljuta.
Znam da me posmatra ali se ne okrećem niti ikako reagujem. Kao što rekoh, nisam ljuta, samo se trenutno zabavljam.
Zayn: Nije to razlog da se ljutiš.
I dalje ga ignorišem a on očigledno nezadovoljan time stavlja ruku na moju nogu. Izmičem je ali on ponovo to radi. Gleda ispred sebe, ali ipak gleda i u mene. Da li je on neki kameleon pa može da gleda na dve različite strane odjednom? Moguće! Za Zayna je sve moguće.
Judy: Ali imam drugi razlog da se ljutim...
Okreće se zbunjeno ka meni ali ja ga i dalje ne gledam. Sad će on da vidi!
Zayn: Koji? - osmeh je nestao sa lica a glas mu je zbunjen i jako dubok.
Judy: Znaš kada si rekao da bi trebalo da uradim test za trudnoću...
Gledam kraičkom oka ka njemu a on guta veliku knedlu u grlu. Nervozan je i to jako.
Judy: I sećaš li se onoga u bolnici a kasnije u sobi...
Premeštam pogled na njega čija je sva pažnja usmerena na mene. Polako vozi i ne gleda u put ispred sebe ali je ipak oprezan. Znoj mu se sliva niz desnu stranu lica pored uveta, a šakama snažno stiska volan. Neprestano guta onu pljuvačnu ili šta god da je, ali nikako ne može da je se otarasi.
Zayn: Nisi valjda? - glas mu drhti i sasvim je slab, a ja blago klimam glavom. Oči mu se u sekundi šire a zenice skupljaju dok lice izgleda sve vlažnije i vlažnije. Grudi mu podrhtavaju a ruke blede zbog snažnog stiska na volanu. Pogled mu je izbezumljen i čas je na mom licu, čas na stomaku, a na kraju i na njegovim kolenima.
Snažno udara rukom od volan i psuje nešto a zatim i glavu naslanja tu a meni se sve više čini da ovo nisam trebala da kažem. Pa zar pobogu nije rekao da želi dete? Zašto onda ovako reaguje?
Judy: Zayn...
Drmam ga po ramenu ali on samo blago udara po volanu glavom praveći tupkav zvuk koji mi odjekuje u ušima. Priča nešto nerazumno a mene već hvata nervoza. Ignoriše me i ne želi da me pogleda, baš kao što ni ja nisam htela njega malopre.
Judy: Pogledaj me!
Naređujem mu ali me opet ignoriše. Pored osećaja krivice u meni se javlja i nekakav bes. Pa neka me pogleda barem. Drmam ga ali opet ništa. Vozači nazad trube dok on i dalje udara glavom od grupi volan koji ispušta škripeći zvuk.
Judy: Pobogu Zayn šalila sam se!
Iste sekunde se okreće ka meni i iznenađeno me gleda, a ja se povlačim sasvim do vrata uplašena za sopstvenu bezbednost. Ko zna šta je sve u stanju da uradi jer ne izgleda kao da mu je ova šala prijala. Uff... i ja sam preterala.
Zayn: Shvataš li ti da sam ja umalo dobio srčani udar? - ton kojim je ovo rekao me zabrinjava. Previše je tiho i mirno reagovao s obzirom da je do pre par trenutaka udarao glavom ovde. Ja sležem ramenima i pažljivo pratim svaku njegovu reakciju iako se nije ni mrdnuo. Pogled mu postaje malo topliji a na licu se stvara osmeh. Gospode, ovaj tip je prolupao. Nedugo zatim auto ispunjava njegov histerični smeh koji i mene tera da se nasmejem.
Zayn: Baš si me prešla - valja se po sedištu.
Nervozni vozači neprekidno trube i dobacuju nešto ali ne mogu da razaznam šta jer su prozori zatvoreni. Skida naočare kako bi obrisao suze koje su mu krenule od smeha, a zatim ih vraća na oči, duboko udiše kako bi se smirio i smeh prestaje. Pogled ponovo baca na put ispred nas i polako ubrzavamo i zvuci glupih sirena iza nas konačno prestaju.