Angel Of Darkness// Zayn Malik - Z A V R S E N A

3.Deo

III Deo:

Ta njegova akcija me je iznenadila. Okrenula sam se ka njemu i pokušala da otrgnem ruku ali nisam uspela. Malo sam se uplašila, ali sam pokušala da ostanem pribrana.
Judy: Wow! Ti umeš da govoriš?
To je bio jadan pokušaj da se našalim. Ništa nije govorio, gledao me je pravo u oči u kojima sam videla veliku samouverenost. Taj pogled me je malo plašio. Ponovo sam pokušala da otrgnem ruku, ali ovog puta stisak je bio jači. Uhvatila me je panika ali nisam želela da pokazujem slabosti pred njim.
Judy: Mo - možeš li da mi pustiš ruku?
Zatvori je oči i stisak je oslabio, što sam iskoristila kako bih se oslobodila. Napravila sam korak nazad kako bi razmak između nas bio što veći. Ne želim da se nešto ovako ponovo dogodi. Dosta mi je ovih agresivnih momaka. Iako sam se uplašila, želela sam da nastavimo razgovor.
Judy: Pa Zayn, odakle si?
Nista nije odgovarao.
Judy: Iz koje škole si došao? Zašto si se prebacio u naše odeljenje?
I dalje nisam dobijala nikakav odgovor.
Judy: Ma daj, taman kažeš nešto i ponovo ućutiš. Nervira me to znaš?
Zayn: Znači ja te nerviram?
Mogla sam da vidim malo ljutnje u njegovim braon i hladnim očima.
Judy: Nisam rekla da me ti nerviraš, nego me nervira ovaj razgovor koji očigledno vodim sama sa sobom.
Ponovo se naslonio na zid i prekrstio ruke onako frajerski.
Judy: Odakle dolaziš?
Ponovo ni reč nisam čula.
Judy: Eto! To me nervira! Mogao bi da kažeš barem neku reć tajnoviti viteže.
Zayn: Više volim da budem tajnoviti anđeo.
Judy: Šta? Ne razmem! Ma nije ni bitno! Vidim da ovaj razgovor nikud ne vodi. Reci još nešto o sebi ili odlazim.
Zayn: Ime je sasvim dovoljno.
Uzdahnula sam i krenula nazad ka Rose ostavljajući ga samog. Čim sam joj prišla, znatiželjno me je pogledala.
Rose: I?
Judy: Šta i?
Rose: Pa šta kaže?
Judy: Apsolutno ništa. Samo sam saznala da se zove Zayn.
Rose: Zayn? Cool ime. Pristaje mu.
Judy: Molim te Rose.
Rose: Izvini, kaže li još nešto?
Judy: Ama baš ništa. Stoji tamo kao neki tajnoviti vi... anđeo.
Rose: Kao šta?
Pogledala me je u čudu. Bolje da joj ne pričam za ovo.
Judy: Ma nema veze.
Gledala sam u ruku za koju me je držao i tragovi prstiju su se jasno oslikavali. Sakrila sam ih rukavima. Bolje je da ovo niko ne vidi. Uskoro sam mogla da čujem i zvono. Pa, vreme je da se vratimo na 3. čas. Naravno, moram ponovo da sedim pored Zayna. Nisam bila baš zadovoljna tom činjenicom, ali mi se to i sviđalo. Koliko god da me nervira, volim njegovu blizinu. Iako zrači nekom hladnoćom osećam se bezbedno i spokojno pored njega. Kada smo ušle u učionicu on je već sedeo na svom mestu. PA KAKO? Samo minut ranije je bio u dvorištu kao i mi, a sada je unutra. Nemoguće da ga nisam videla kada je ulazio jer nisam skidala oko sa njega. Prilično sam sigurna da smo mi ušle prve, ili možda nismo? Ma nisam ni želela da se bahćem glupostima, ali me je nešto kopkalo u vezi njega. Nešto se čudno i jezivo ovde dešava. Sela sam do njega i nedugo zatim ušla je i profesorica. Čas hemije je odmicao polako i ja sam se po običaju jako smarala.
Profesorica (P): Pa deco, vreme je da vam dodelim partnere za sledeći projekat.
Samo sam se nadala da ćemo ja i Rose biti partneri, ali moja nada je ubrzo odlepršala.
P: Da ne bismo pravili problem, bećete podeljeni tako kao što sedite.
Da ne pravi problem? Pa upravo sam u grupi sa Zaynom i to mi se i ne dopada baš.
P: Ovo će biti komplikovan zadatak i nećete moći samo u školi da ga radite. Predložila bih vam da i kod kuće pokušate zajedno nešto da uradite. Pa sad i ovo? Ne samo da sam u grupi sa Zaynom nego ćemo morati i da se nalazimo posle škole. To definitivno nije dobro za moje zdravlje. Malo sam razmislila. Koliko teško to može da bude? To je samo jedan mali projekat, ništa više. Neće biti ništa između nas, iako sam potajno to želela ali sam uveravala sama sebe kako je to loša ideja. Čas je uskoro završen i taman što sam krenula da ustanem čula sam nečiji glas.
Zayn: Vidimo se kod tebe u sedam.
Judy: Šta?
Zastala sam.
Zayn: Projekat. Moramo da ga radimo. Sećaš se?
Pa kako sam mogla to da zaboravim. Dobro sam znala o čemu priča, ali sam se pravila da ne znam.
Judy: Pa ti čak ni ne znaš gde ja živim.
Zayn: Zato ćeš mi dopustiti da te otpratim kući posle škole.
Judy: Ma ne dolazi u obzir?
Zayn: Kako hočeš. Onda ne verujem da če ti se svideti jedan iz hemije.
U pravu je. To je samo projekat, ponovo sam uveravala samu sebe. Projekat - ništa više. Neće biti tako strašno. Valjda?
Judy: U redu.
Ostavila sam ga. Izašla sam iz učionice gde me je čekala Rose.
Rose: Biče ovo zanimlljivo a?
Judy: Ma jedva čekam!
Rekla sam sarkastično.
Rose: Što si takva? Aaaaaaa... znam ja. Sa Zaynom si u paru. Nije to tako loša ideja.
Judy: Rose, molim te. Pogodi ko me danas prati kući.
Rose: Ja sigurno ne.
Judy: Ozbiljna sam.
Pogledala sam je ubitačnim pogledaom.
Rose: Gospodin tihi anđeo zar ne?
Nešto mi je poskočilo u grudima kada sam čula te njene reći.
Judy: Rose, nije mi do šale!
Rose: Pa ne šalim se! Sama si rekla da...
Judy: Molim te, ne otežavaj mi.
Rose: Šta da ti otežavam? To nije ništa strašno. To je samo jedno veče, valjda. Znaš šta bi sve ove devojke u razredu dale da su na tvom mestu a ti se tako ponašaš.
Judy: Ma, valjda si upravu.
Zagrlile smo se.
Judy: Samo ima nešto čudno u vezi njega.
Rose: Na šta ciljaš?
Judy: Ne znam, ima nešto hladno u njemu, nešto misteriozno. Od kad se on pojavio, dešavaju se neke čudne stvari. Mike je mrtav, a umalo nisam i ja. Sećaš li se onog kamiondžije koji je prošao bez ijedne ogrebotine?
Rose: Ma to su samo slučajnosti. Dešava se!
Judy: Valjda si u pravu.
Tešila sam samu sebe.

..................

Kako su prolazili ostali časovi, ja sam postajala sve nervoznija zbog odlaska kući. Zvonilo je za kraj časa i ja sam se uputila ka izlazu u nadi da je zaboravio na naš dogovor i da je otišao. Naravno, nisam bila upravu. Stajao je ispred škole.
Zayn: Ideš li anđele?
Judy: Kako si me naz... Ma hajdemo!
Nisam želela da smaram sa suvišnim pitanjima.
Zayn: Hajde, ići ćemo autom.
Judy: Ti imaš auto?
Klimnuo je glavom. Pa, to je valjda u redu, iako niko od mojih vršnjaka nema imao auto. Koliko god sam mrzela da pešačim do kuće, toliko mi se i nije dopadala ta ideja da budema sama sa njim u kolima. Samo sam stajala i nemo gledala u njega. Bila sam nesigurna što se tiče ovoga.
Zayn: Hajde. Neću ti ništa. Uđi slobodno. Nemoj mi reći da te plašim.
Judy: Ne plašiš me!
Naravno lagala sam. Plašio me je, malo. Mislim, ni ne poznajem ga dugo, a moram sada sa njim sama u autu da budem. Svakako nisam želela da vidi moj strah. Ušla sam iako sam znala da je to najgora ideja koju sam ikada imala. Ovo neće izaći na dobro. Ne verujem mu. On se samo osmehnuo, ali ne zato što je srećan, već zato što je zadovoljan mojim postupkom. Seo je na vozačevo mesto a ja sam sedela pored njega. Zalupio je snažno vrata, što je izazvalo trzaj sa moje strane. Ubrzo smo i krenuli.

.................

Parkirali smo se ispred moje kuće. Živela sam daleko od grada u jednoj, pomalo jezivoj kući, na još jezivijem mestu. Dan je bio prohladan pa sam ogrnula šal koji mi je do sada bio u torbi. Nisam znala ni zašto to radim jer sam se nalazila ispred kuće. Ustvari, nisam znala ni šta sada da kažem ili uradim. Kako majci da ga predstavim? ,,Hej majko, ovo je Zayn, juče smo se upoznali mada nije ni dve reči progovorio, a danas me već prati kući!"- sigurno joj neću to reći. Izašla sam iz kola, a na njega nisam ni pacila pogled. Ovo je bila naporna vožnja. Nismo ništa pričali, a ja sam svo vreme osećala neku napetost, što nisam mogla reći i za njega. On je izgledao tako samouvereno i opušteno. Volela bih da sam i ja takva. Uputila sam se ka kući i čula sam njegove korake iza sebe. To je uzrokovalo žmarce u mom telu. Stigla sam do vrata i okrenula se prema njemu, a on je stao ispred mene. Videla se jasna razlika između naših visina. On je bio jako visok i mišićav, a ja sam za razliku od njega izgledala kao neka mala devojčica.
Judy: Kao što vidiš, ja ovde živim. Večeras u sedam dođi.
Zayn: Nećeš me pozvati unutra?
Uzdahnula sam. Ipak moram da se ponašam pristojno.
Judy: Uđi!
Ušli smo unutra. Izgleda da nikoga nije bilo kući. Malo sam se uspaničila zbog te činjenice, ali sam pokušala da izgledam pribrano. Uvela sam ga u dnevni boravak.
Judy: Sedi! Hoćeš sok?
Nije ni seo, a nije ništa ni rekao.
Judy: To ću shvatiti kao da.
Otišla sam u kuhinju kako bih nasula čašu soka. Mislim da nije dobra ideja da ga ostavljam samog. Ma što se ja toliko brinem? Nije on malo dete. Ume da se brine o sebi, ali mislim da nije dora ideja da budemo sami kući. Mama je verovatno na poslu. Pa daaa... Danas radi duže nego obično. Četvrak je i radno vreme joj je duže svakog četvrtka. Sipala sam sok i okrenula se. On se nalazio tačno ispred mene. Nisam to očekivala. Vrisnula sam i čaša mi je ispala oz ruku. Pala je na pod i razbila se u parčiće dok su moje noge ostale mokre.
Judy: Uplašio si me! Skloni se da počistim to!
Krenula sam da se sagnem i pokupim parčiće stakla, ali me je on zaustavio.
Zayn: Ja ću!
Sageo se i počeo da kupi.
Judy: Ne! Nemoj! Sama sam kriva za to. Ja ću to očistiti!
Bio je jako tvrdoglav i nije mi dao da se uopšte sagnem, a kamoli da očistim nered.
Judy: Hajde kad si zapeo. Ja odoh gore da se presvučem. Sva sam mokra!
On se samo osmehnui, a ja sam otišla u svoju sobu. Zaključala sam se za svaki slučaj. Dohvatila sam prvu stvar koja mi je pala pod ruku i obukla se. Napravila sam korak nazad i udarila od nešto. Mislila sam da je to ormar ili krevet ali nisu bili. Okrenula sam se i videla ponovo njega. Počela sam da vrištim i idem unazad pritom udarajući od radni sto sa kog je pao moj telefon. Možda se razbio? Ma nije me briga!
Judy: O-o-otkud ti ovde? Ka-kako si ušao? Vrata su bila zaključana i...
Rečenicu mi je prekinula njegova brza akcija. Uhvatio me je za zglobove svojim snažnim rukama i pribio uza zid. Jako sam udarila leđima i zatvorila oči od bola što je on iskoristio da me poljubi. Usne su nam se spojile a meni je srce tutnjilo kao ludo. On je zatvorio svoje oči dok su moje ostale širom otvorene. Nisam ovo očekivala od njega. Mislila sam da je bolji, a on ispade isti kao Mike. Naravno, njemu ne želim istu sudbinu kao što je Mike doživeo. Vratila sam se u stvarnost. Pokušala sam da ga odgurnem, ali to je bilo nemoguće. On je bio tako velik i snažan, a ja sam bila tako slabašna u odnosu na njega. Ja svoje usne nisam ni pomerala, ali je on to vešto radio za oboje. Kako sada da se oslobodim?

Ubrzo postavljam dalje :)