Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 10 ~

Probudila sam se, čini mi se, iz najlepšeg sna. Pogledala sam ga. Izgledao je poput nekog malog dečaka koji bezbrižno spava. Oprezno sam ustala sa krevete, pazeći da ga ne probudim. Nisam znala da li je ovo još uvek san ili realnost. Da li sam maštala ili sam živela svoju maštu?

Pogledala sam na sat, ali podne je odavno prošlo. Uzela sam njegovu košulja sa poda i obukla je. Na prstima sam izašla iz sobe i pritvorila vrata. Stavila sam vodu za kafu i sve vreme bila u neverici. Na mom licu osmeh je odavno bio iscrtan. Smejala sam se i bila sam neopisivo srećna. Htela sam da skuvam kafu i za njega, ali sam shvatila da ne znam ni da li pije kafu, ni kakvu kafu voli. Ali sam se setila da je pio gorku kafu kod Jasmine te sam ipak sipala gorku u crnu šolju, ako poželi da je popije. Ništa nisam znala o njemu, sem imena i prezimena. I htela sam da ovog kasnog jutra sve o njemu saznam. Sve njegove želje, sve njegove uspehe, sećanja iz detinjstva. Da znam koji mu je omiljeni film, omiljena pesma.. Šta voli, šta ne voli.. Ceo njegov život. Ko je i šta je on iza zatvorenih vrata. Htela sam da zajedno spremimo doručak i da ceo dan budemo ovde, u ova četiri zida, da niko ne zna za nas. Na trenutak sam maštala o našoj budućnosti, a onda mi je nemir opalio takvu šamarčinu. O kakvoj budućnosti, vrištalo je sve u meni. I ovo je bila greška koju nisam smela sebi da dozvolim.

Uzela sam šolju i izašla na terasu. Nije me bilo briga što sam gola, ogrnuta njegovom košuljom. Što je sunce upeklo i što je buka nesnosiva. Sedela sam i pila kafu. I imam utisak kao da su sati prošli dok sam cedila gutalj po gutalj i gledala u Beograd. A onda sam osetila poljubac u kosu. Seo je pored mene, još uvek sanjiv.

- Dobro jutro. Nisam znala da li piješ kafu, pa sam ti skuvala za svaki slučaj.

Rukom mi je sklonio pramen kose sa lica i povukao me da sednem kod njega. Zamalo nisam prosula ostatak kafe koja se davnih dana ohladila.

- Ti si moja kafa.. Moja šoljica, moje dobro jutro.

Nasmejala sam se njegovom detinjastom osmehu. Stavila sam ruke oko njegovog vrata i poljubila ga. Mazio me je po goloj butini i ljubio u vrat.

- Divno sam spavao. Koliko je sati?

- Pa ne znam da li smem da ti kažem.. Kasno je..

Pomislila sam da će svakog časa da ustane i kaže da mora da ide. Ali nije. I dalje je sedeo, nasmejan.

- Divno ti stoji ta košulja. Ali si jos lepša bez nje..

Otkovčao mi je dugme i počeo da ljubi po ramenu. Znala sam šta sledi, pa sam ustala i krenula prema kuhinji. Morala sam što pre da sprečim ovo ludilo.

- Jesi gladna? Hoćeš da idemo na neku večeru, pošto nam je za ručak kasno.

- Ne znam Petre.

- Šta ti je Ema?

Sela sam na fotelju, ne znajući šta pre da mu kažem. Sve me je mučilo.

- Meni možeš sve da kažeš, šta te muči?

- Ti Petre, ti..

Gledao je u mene zbunjenim pogledom. Dugo je stajao naslonjen na šak i ćutao. Htela sam da mu kažem da se plašim, ali da ne želim da ga izgubim. Da se nikad nisam ovako osećala živom kao kada sam sa njim. Da sam počela da maštam o budućnosti ne znajući ni da li smo za ovu sadašnjost.

- Ako te brine Magdalena, našao sam joj dečka.

- Ne brine mene samo ona.. Ja ne znam ništa o tebi, ne znam ko si Petre a provela sam čarobnu noć sa tobom. Ne znaš ni ti ništa o meni.. Mi smo dva stranca..

- Ja želim da te upoznam Ema.

- Ne želim da ti budem samo lutkica za laku noć. Razumeš?

- Hej ja to nisam ni rekao. To što te želim, što u meni budiš nešto što nikad do sada nisam osetio ne znači da sa tobom želim samo seks.

- Nego?

- Hoću da budeš moja.. I za dobro jutro, i za laku noć.. Da ceo svet zna da si moja..

- Ne mogu Petre, ne mogu..

- Zašto Ema? Zašto se toliko opireš?

- Ne želim da izgubim sestru. Ne želim da padnem u očima svoje majke. Ne želim sebe da povredim.

- Ema.. Ja želim da budem srećan sa tobom.

- Želim i ja.. Ali ne mogu. Ovo je greška..

- Za tebe jeste, ali za mene nije.

- Jeste Petre, za oboje je.

- Ne razumem te Ema. Na trenutak si puna nežnosti, a u drugom trenu puna neke hladnoće..

- Kasno je, treba da ideš..

Borila sam se sa svojim osećanjima sve vreme. Nisam smela da dozvolim da posustanem ponovo. Borila sam se sa suzama koje su tu na korak da naprave poplavu. Skinula sam košulju i pružila mu. Stajala sam gola ispred njega. Uzeo je bez dodira moje ruke. Obukao se i krenuo prema izlazu.

- Mogu li da dobijem bar tvoj broj ?

- Bolje je ovako. Zdravo Petre.

Slegnuo je ramenima vidno razočaran. Udahnuo je duboko i izašao. Zaključala sam vrata i krenula prema kupatilu. Sve je mirisala na njega. Moja soba. Moj krevet. Posteljina. Ja. Pustila sam vodu da teče u kadu i sipala pola boce kupke. Morala sam da izbrišem svaki njegov trag. Morala sam da izbrišem slike sećanja na predhodnu noć. Morala sam iz sebe da izbacim sve ove suze. Ovaj brodolom osećanja. Ušla sam u kadu i tek tada su mi suze potekle. Plakala sam dugo. Plakala sam zbog svih strahova. Zbog ono što sam osećala. Nije to bila stras, požuda.. Nije to bio seks.. Nešto jače sam osetila. Nešto drugačije. Lepše. Nešto što sam tolike godine priželjkivala da imam, ali mi je to sada zabranjeno. Znala sam ja da će Magdalena njega da preboli, ali isto tako da mi ovo neće oprostiti. Znala sam da kada sazna za ovu noć više sa mnom ni reč neće progovorio. Prgava je ona. Puna inata. I ne zna da oprašta. I čini mi se da nikada neće ni naučiti. Besna je, samo ne znam da li je bes zbog bola iz detinjstva ili zbog razmaženosti. Znam je kako diše, kad je pogledam znam kako je raspoložena. I ne mogu. Ne želim da joj zabodem nož u srce.

Plakala sam sve više. Gušila sam se u suzama. Sve me je bolelo. Koža me je pekla. Žuljala. Htela sam da pobegnem od same sebe. Da iskoči iz svoje kože. Plakala sam i ćutala. A onda više ni suza nije bilo. Onda sam samo ćutala. Ležala u kadi punoj pene. Ne znam ni koliko dugo sam bila u njoj. Mrak je odavno pao. Obukla sam bademantil i skinula posteljinu. Stavila sam novu i rešila da svoju najdraži spavaćicu bacim u kantu. Legla sam na krevet i pustila radio.

Znala sam šta moram da uradim. I kao da sam baš tog trena izgubila i onu malu trunku razuma. Kao da se moje pritajeno ludilo probudio. Kao da sam sebe izgubila i ponovo se rodila. Ne znam. Ali znam da mi je od tog trenutak život postao španska serija.