Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 3 ~

Dobili smo novog direktora banke koji je odlučio da napravi koktel veče za svoje zaposlene. I to ni manje, ni više nego u restoranu čiji je vlasnik bio Petar Veselinović. Kada nam je stigla pozivnica na mejl sa oznakom da je dolazak obavezan i kada sam pročitala ' Budi deo važne večeri i naš dragi gost u restoranu Euforija' neki su me žmarci prošli kroz celo telo. Nisam mogla da sakrijem oduševljenje. Samo sam se nasmejala i iste sekunde potvrdila svoj dolazak zamišljajući Petrovu facu kada me bude video.. Do duše nikad nisam išla na koktel zabave, pa nisam ni znala šta da obučem. U banci je to bila glavna tema o kojoj se danima pričalo. Izgleda da nam je direktor jako velikodušan čovek kada je organizovao koktel u elitnom restoranu. Nisam znala kodeks oblačenja za takvu vrstu zabave, ali me je Jovana u sve to brzo uputila. Rekla mi je da mogu bilo šta da obučem, ali da izgledam umereno elegantno. Meni kojoj je elegantno uglavnom izgledalo u farmericama, nisam imala predstavu šta da obučem. Imala sam svega par sati do početka večeri.

Otišla sam na zakazani termin u salonu lepote, na feniranje i šminkanje. Ne volim da se šminkam i retko se kad sama šminkam. Samo za posebne prilike, i to ovako kod nekog profi majstora. Išla sam čak i do grada, da nadjem neku haljinu. Znala sam samo da mora biti kratka, jer duga je previše svečana. Obišla sam pola Beograda, ali mi je sve delovalo napadno. Na kraju sam odustala. Vratila sam se u stan oteklih nogu, onako našminkana ne znajući šta da obučem. Ronjala sam dugo po ormanu i svaka nada mi se polako gasila. A onda sam našla crvenu haljinu koju nikad nisam obukla. Čak je imala i etiketu. Bila je to uska haljina, do kolena, sa blagim dekolteom ali otvorenih ledja. Izgledala je elegantno, opušteno i pomalo seksi. Osećala sam se tako privlačno u njoj. Verovatno iz razloga što su mi ledja bila gola. I što je moja tetovaža bila izražena. Obuka sam crne štikle i napravila koji selfi. Samoj sebi sam se divila koliko sam dobro izgledala u toj haljini. Svaki deo tela mi je došao do izražaja. Što bi moja Jovana rekla gorela sam. Samo ne znam koga ću večeras još zapaliti. Da li ću samo ja goreti ili još neko...

***

Dogovorila sam se sa Jovanom da se nadjemo ispred restorana. Kako sam se približavala tako mi je telo sve više podrhtavalo, a srce kucalo kao ludo. Nisam znala samoj sebi da objasnim šta mi se dešava. Radovala sam se što ću biti u njegovom društvu. Samo što ću se praviti iznenadjeno, kao da nisam znala da je on vlasnik. Praviću se kao da ništa nisam znala. Crni BMW je bio parkiran preko puta, na drugoj strani ulice što znači da je tu. Pogledala sam na sat, tačno na vreme stižem. Jovana me je već čekala. Platila sam taksisti i ne čekajući kusur izašla. Častim ga, u ime ove noći. Jovanina faca kada me je ugledala bila je šokirana. Izgovorila je samo.

- Kakva si ti ženo bomba! Goriš bre!

Nasmejala sam se na to njeno goriš. Poljubila sam je u obraz, i ušle smo jedna za drugom. Restoran je zaista bio divan. Napravljen u nekom starom izdanju. Kao da je neka stara kuća sa starim nameštajem od drveta pretvorena u restoran. Sve je bilo sa ukusom. Čak je i vazduh lepo mirisao. Ljudi su samo pristizali. Stvarala se gužva polako. U jednom uglu bila je i manja bina. Pretpostavljam za našeg direktora kada nam se bude obraćao. Kokteli su bili svuda po stolovima. Znači to ovako izgleda, pomislila sam. Prigušeno svetlo, reflektori koji su bacali razne boje.. Lagana muzika. Pravi luksuz. Šetala sam prostoriji kao da sam u muzeju. Svaki detalj me je zanimao. Nisam ni obratila pažnju da se svi okreću za mnom. Tražila sam ga pogledom. Ali nisam ga videla. Verovatno je bio u pozadini. Jovana mi je pružila času nekog šarenog bućkuriša.

- Šta je ovo?

Pitala sam je, a ona se nasmejala kao da je čula najsmešniji vic.

- To ti se zove vatreni poljubac, moj omiljeni kokte.

- Nisam neki ljubitelj, ja sam više za pivo.

- Ne znaš šta valja.

Podigla je čašu da nazdravimo. Otpila sam gutalj vatrenog poljupca koji je bio slatkast. Nakon nekih pola sata, kada smo svi došli, muzika je postala malo glasnija. To se pričalo, smejalo, fotogtafisalo, snimalo, nazdravljalo, pilo.. Bila je to dobra koktel zabava. A ja sam i dalje njega tražila. Pitala sam se gde je..