Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 1 ~

Izgleda da je gospodin bezimeni zalutao na putu ka našem stanu. Kasni. Dobrih pola sata. Magdalena se unervozila. Ne prestaje da gleda u telefon. Jasmina pokušava da sakrije svoju zabrinutost i stalno proverava da li je pile dovoljno pečeno.. Jedino ja čekam da se cirkus od ove večere završi i da odem kući. Umorna sam. U banci je danas bila ludnica. Ljudi su samo dolazili i dolazili.. Ista pitanja svakog dana, isti odgovori i  iste rečenice izgovorene.. Umorna sam od pričanja. Samo bih da napunim kadu vodom i da se potopim. Da zatvorim oči i u tišini uživam. Da popijem času vina i da zaspim kao beba. Tako mi je potreban odmor od svega.

Počinjem da se nerviram zbog svega. Magdalena mi toliko skače po živcima da bih je tako slatko išamarala. A njega.. Pa njemu ne bih ni otvorila vrata kada dodje. Kakvo samo nepoštovanje. Da je bar javio da će kasniti, pa i da razumem. Ali ćuti. Ne javlja se. Možda se uplašio. Možda nije htela tako daleko da ode sa njom, pa se sad pokajao. Možda i nije imao neke ozbiljne namere. Smešno mi je sve. Toliko drame oko svega. Toliko jurnjave i spremanja zbog jednog muškarca koji kasni. Taman sam krenula da kažem da ću uskoro da krenem, kad se zvono oglasilo. Stigao je. Magdalena je poskočila od sreće, prebacila kosu na drugu stranu, više ni sama ne znam po koji put, a Jasmina je obrisala ruke od svoju kecelju koju nije skidala. Samo sam ja sedela kao da nisam ni čula zvono, kao da nikog ispred nema.

Posle trenutka tišine čuo se  dublji, promukao glas kako se izvinjava zbog kašnjenja. Doneo je buket cveća za Jasminu. Magdalena koja ciči od sreće i viče ' Ljubavi nisi morao.' Već mi je muka. Mislim da sam izgubila apetit. Odlazim do kuhinje po času vode i ako bih najradije popila nešto jače od vode. Ako sam ja njega čekala, može i on da čeka koji minut da me upozna. Ne žuri mi se. Čujem Jasminu kako kaže:

-  Drago mi je, dobro nam došao.

Divno, predstava može da počne. Idem da zauzmem prvi red da bolje vidim. Dolazim do dnevne sobe, ali na pragu zastajem. Okrenut je leđima. Na njemu bela košulja uvučena u tamne farke. Miriše na kilometar. Prosto opija mirisom. Magdalena koja se kiselo smeje, kao da nije ni htela da me upozna sa njim. Prevrćem očima na njen pogled.

- A ovo je moja mladja sestra, Emilija.

Okreće se prema meni, dok u meni dah staje. Čoveče koliko je ovaj dečko lep. Oči plave poput neba, usne pune, kosa tamna sa pomalo gela.. Visine sigurno metar osamdeset pet. U onoj košulju koja puca na njemu. Pomislih mora da ide u teretanu ili se puca steroidima. Pružio mi je ruku i izgovorio:

- Drago mi je Emilija. Petar.

Kao da me je neka struja prošla kroz telo od tog dodira. Nisam mogla da skrenem pogled. Osetila sam kako mi srce polako silazi niz peta. Šta mi se dešava? Što ovako deluje na mene? Ko je ovaj tip uopšte? Jedva sam izgovorila:

- Drago mi je.

Magdalena ga je zgrabila za ruku i pokazala gde može da sedne. Jasmina mi je samo očima uputila da budem diskretnija. Blenula sam u njega kao tele u šarena vrata. I bilo je više nego očigledno. Kao da me je hipnotisao. Nisam moglaa da objasni tu očaranost.

- Petre može kafa?

Pitala je moja Jasmina. Uvek se znalo, ko god nam dodje u goste, prvo se kafa pije pa tek onda sve ostalo. Čekala sam njegov odgovor, ali mi se činilo da ovaj dečko ne pije kafu.

- Naravno, gorku.

Pogledao me je, kao da je znao šta sam pomislila. Brzo sam skrenula pogled. Ustala sam brzinom svetlosti i krenula za Jasminom. Magdalena ima da me stavi u top ako skonta  da ne skidam pogled sa njega.

- Ema nemoj toliko gledati.

- Mamaaa..

- Videla sam Ema.. Videla sam.

- Imam pravo da gledam.

- Jeste lep dušo, Magdalena baš ima ukusa.

- Pa ništa posebno.

- Ma ako se našoj Magdaleni sviđa, onda se i nama dopada.

- Samo da se njoj udovolji.

- Nemoj Ema, nisi više mala. Dosta sa tim.

Osetila sam prekor u maminom glasu. Više sam to rekla kao sarkastičnu šalu , nego kao primedbu. Odnela sam kafu do stola i sela na isto mesto.

- Pa Petre čime se baviš?

Upitala je radoznalo Jasmina.

- Vlasnik sam jednog restorana.

Magdalena koja dodaje:

- I sin je poznatog advokata Veselinovića mama!

- Dobro Magdalena, to sad nije bitno.

Ne bi Magdalena bila Magdalena da nešto ne kaže. Sada mi je jasno kao dan što tolika frka oko svega. Gospodin Petar je pun para. Zato je ona i bacila oko na njega.

- Morate doći kod mene u restoran, da probate moj najdraži specijalitet.

Prevnula sam očima na njegovu izjavu. Jasmina koja je oduševljena. Magdalena kojoj oči cakle. Gleda ga hipnotisano. I tako su usledila broja pitanja, počev koju školu je završio, koje je godište, gde živi, jel zna ovog, jel zna onog.. Samo sam ja bila suzdržavna sve dok me nije pitao.

- A čime se ti Ema baviš?

Taman sam otvorila usta da kažem, kada mi je Magdalena uskočila u reč.

- Ona radi u banci.

Slegla sam ramenima.

- Stvarno? A ja bas tražim pouzdanog računovodju... Možda bi...

- Pa hvala, ali imam posao.

Rekla sam otresito. Pomislih živim ja i bez tvog parčeta hleba. Ne moraš da mi se ulizuješ.

- Ema je inače tako malo otresita ljubavi.

Nasmejala sam se. Prosto je izleteo iz mene. Osetila sam na trenutak nelagodu, ali onda mi je još više bilo smešno. Morala sam da kažem pa kud puklo da puklo.

- Kad imaš pored sebe drvenog advokata moraš biti otresit..

Počeo je da se smeje dok je Magdalena besnela. Žao mi je sestrice kad znaš da ujedaš onda bar da osetiš kakav je ujed. Ne znam zašto ali činilo mi se da je atmosfera nekako nategnuta. Razgovor je išao u nekom čudnom pravcu. Jasmina je vadila prosek. Popili smo kafu uz brojna pitanja, a onda sam pomogla Jasmini da servira večeru. Magdalena se nije odvajala od njega. Kao pijavica je bila, držala ga za ruku i stalno ga ljubila. Videlo se da mu je malo i neprijatno zbog toga.

- Pa možda ovo nije specijalitet kao iz tvog restorana, ali ovo je specijalitet kuće Petrović. Nadam se da ćete uživati.

Rekla sam opet sa dozom sarkazma. Pogledao me je, a onda podigao obrvu.

- Ako si ti Ema bila glavni kuvar onda verujem da ću uživati.

Magdalena se na to samo smejala. Očigledno nije razumela da je to bio kompliment, a ne glupa šala . Gledao me je celo veče ispod oka. Mogla sam da osetim te oči na svom telu. I znam da sam ostavila isti utisak na njega kao i on na mene. Čudan, neobjašnjen.

Kada smo završili sa jelom, pomogla sam Jasmini da sakupi tanjire i uključila mašinu za sudove. Pogledala sam na sat, ali bilo je jako kasno. Izgleda da je predstava za ovo veče završena. Izašla sam sa osmehom i rekla:

- Društvo bilo mi je lepo sa vama ali vas ja sada napuštam.

Petar se brecnuo, a onda zbunjeno pitao:

- Ti ne živiš ovde?

- Ne ljubavi, ona ima svoj stan.

- Drago mi je Petre da sam te upoznala. I puno sreće sa Magdalenom, teško je nju obuzdati. Pogotovo kada krene da priča.

Svi smo se nasmejali, i ako nije izgledalo kao šala. Pogledao je u svoj skupoceni sat.

- Pa morao bih i ja da krenem. Ako želiš mogu da te odbacim do stana, da ne ideš peške..

- Nemoj još da ideš ljubavi!

Magdalena je cvilela pored njega. Poljubila sam Jasminu i krenula prema vratima.

Pomislila sam u sebi, drugi put Petre, drugi put...