Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 2 ~

Sedela sam na pauzi i pila svoju prvu kafu iako je podne prošlo. Od jutros, kako sam kročila u banku, nisam stala. Ljudi su samo ulazili i ulazili. Glava me je tri puta zabolela, usta su mi se osušila od pričanja a prsti su mi se ukočili od kucanja na tastaturi.. Ponekad prezirem ovaj posao. I verovatno bih odavno dala otkaz da nemam kredit koji sam podigla za stan. Ah sudbino prokleta...

Miris kafe i neprospavana noć iza mene. Dugo sam se mučila da zaspim. Prevrtala sam se u krevetu, čas mi je bilo vruće, čas hladno. Hiljadu puta sam ustala do wc-a i hiljadu puta sam pogledala na sat. U glavi mi je bilo samo jedno ime Petar Veselinović. Pa sam skoro sat vremena guglala o njemu, ne bi li nešto zanimljivo našla. Sem da je vlasnik restorana 'Euforija' na Dorćolu i da mu je otac advokat Jovan Veselinović, ništa drugo nisam našla. Tražila sam ga na instagramu ali mu je profil zaključan. I ne znam zašto sam se toliko zanimala za njega. Stalno sam mislila na dodir njegove ruke, na miris njegovog parfema koji mi se uvukao u nozdrve, na onu belu košulju koja mu je tako savršeno stajala i one oči plave kao nebo. Misli mi prekide Jovanin promukao glas.

- I pričaj mi, kako je prošla famozna večera?

- Pa ništa spektakularno, sem što je budući zet kasnio i što je Magdalena pričala sve u moje ime.. Prosto nisam mogla da dodjem do reči.

- Kakav je?

- Prava bomba.. Celo dan se pitam šta je video u mojoj sestri..

- Pa dobro, Maki je lepa devojka.

- Vlasnik je elitnog restorana, vozi bembaru i pri tome je sin najjačeg advokata u Beogradu. Pored svih onih starleta i sponzoruša on sa Magdalenom.. Nešto mi tu ne pije vodu.

- Možda je hteo nešto drugačije, mirnu luku. Znaš da se muškarci uvek skrase posle ludila..

- Ne znam Jovana.. Ovaj mi je mnogo misteriozan.

- Znači tvoj tip?

Samo sam je pogleda. I verovatno bi bio moj tip, da nije dečko moje sestre.

- Znači zet ima love?

- Pa tako deluje. Tako i izgleda. Bogato, otmeno.. Gospodin čovek.

- A šta kaže Jasmina?

- Majka ko majka.

- Šta te briga, imaćeš bogatog zeta.

- Izgleda.

Promenila sam temu. Otpila sam gutalj kafe ne bi li došla sebi. Bilo je pakleno vruće. A ova košulja me je sve više stezala.Jovana je pričala kao navijena i ne znam u kom trenutku sam se isključila. Nisam mogla više da slušam. Ni da pričam. Poželela sam da pobegnem sa ovog mesta. Izašla sam ispred, sa izgovorom da mi treba malo vazduha. I trebalo mi je, puno vazduha jer sam počela da se gušim. Pogledala sam na sat, još sat vremena. Tih sat vremena su mi delovali kao da je večnost cela. Sklanjala sam se ne bi li pobegla od ljudi. A onda mi, je telefon zazvonio. Prevrnuta sam očima kada sam videla čiji je broj.

- Reci Magdalena.. Na poslu sam, u gužvi, budi brza.

Slagala sam.

- Zovem da čujem utiske.

- Sad si našla, kad ja ne znam šta ću pre od posla!

- Pa dobro ne umeju sve da se udaju bogato..

- Da u pravi si, nisu sve kao ti.

- Ne budi bezobrazna!

- Šta te zanima?

- Šta misliš o Petru?

- Pa ne znam šta da mislim, čestito nisam ni reč sa njim progovorila, sve si u moje ime pričala.

- Jel ti je lep?

- Jeste, lep je Magdalena..

- A da vidiš samo kakav auto vozi..

- Mogu misliti..

- Neko ludilo.. A tek što je restoran lep..

- Da, da.. E imam klijenta čujem se.

Prekidam vezu. Ne mogu ja ovo da slušam. Ponekad se pitam na kom je nivou, da li na nivou deteta uzrasta od 5 godina ili mentalno obolelog.. Kao da je bitno kakav auto vozi. I kao da to mene zanima. Sve što me je zanimo sama sam saznala i bez nje. Krenula sam da sklanja papire sa stola, ali pauza nije dugo trajao. Već me je čekalo troje ispred vrata. Pokazala sam rukom ženi srednjih godina da udje i duboko udahnula. Ne mogu sve žene dobro da se udaju, ponovila sam sebi. Neke moraju da rade i da preživljavaju.

                                         ***

Predomišljala sam se da li da idem posle posla kod Jasmine ili pravo u stan. Ali nešto me je tako kopkalo u vezi Petra. Želela sam da čujem kako je bilo nakon što sam otišla. Napolju je bilo poprilično vruće. Pozvala sam taksi i rekla poznatu adresu. Jasmina me već čeka. Nadam se samo da Magdalena nije kod kuće.

Otvaram vrata dok se stanom širio miris pasulja. Cela soba miriše na zapršku. Tako je to kod moje Jasmine. Pogotovo kada je školska godina gotova i kada nema ništa drugo da radi, onda se zna njeno radno mesto. Kuhinja. Uvek me ovaj miris podseti na detinjstvo.

Nisam htela odmah sve da pitam, pustila sam da Jasmina pokrene tu temu. Pile smo kafu na terasi. Pričale o novom cveću koje je rasadila. O nekim sastancima koje ima sledeće nedelje. O haljini koju je videla ali ne zna da li da je kupi. Sve osim o Petru.

- Gde je Magdalena?

Pitala sam i ako me nije zanimalo.

- Sa Petrom.

Naravno, pijavica je to. Pomislila sam u sebi.

- Pa šta kažem mama, kakav ti je novi zet?

- Joj Ema, šta mene pitaš. Ako je njoj dobar meni još bolji. Znaš da se ja u to ne mešam.

- Znam mama.

- Vidim da je na tebe ostavio snažan utisak.

Osetila sam da crvenim u licu. Kao da me je  uhvatila u laži.

- Ma nije ništa posebno. Samo mislim da nisu jedno za drugo.

- Fin je dečko, kulturan, lepo vaspitan.

- I poprilično bogat.

- To nije bitno..

- Mama ona samo gleda da se bogato uda, da ne mora da radi ništa.

- Nemoj tako da pričaš o sestri. Vidiš da se lepo slažu, da ga voli.. A vidim da i on nju voli.

- Da, da.. Voli je sigurno.

Toliko je voli da celo veče nije skidao pogled sa mene. Pomislila sam, ali nisam izgovorila.

- Obećale smo da ćemo ići sledeće nedelje kod njega na večeru u taj restoran.

- Lepo mama.

Nisam htela da produbljujem dalje temu. I ovako me je sve nešto u vezi njega nerviralo. Nije mi dalo mira. I pitala sam se po ko zna koji put šta je u njoj našao? Bila je ona lepa. I zgodna. Ali vrcava. Na neki način prosta. I nije mi nikako išla uz njega. Ipak je on dete iz bogate kuće. Navikao je na skupocenost, na kvalitet. Ne znam. Možda i grešim.

Odmahnula sam glavom i otišla po času vode. Rešila sam da ostanem na ručku. Nisam mogla da propustim pasulj sa rebarcima. Dugo ga baš nisam jela.