Zbirka misli

170

Čas fizike. Nova lekcija.

- Djeco, evo pitanje za vas: prema Kulonovom zakonu - eno, pogledajte, imate napisanu formulu na tabli - ako uzmemo u obzir da je vrijednost relativne dielektrične propustljivosti, tj. permeabilnosti vazduha jedan, i destilirane vode osamdeset i jedan, a čestice su jednako udaljene u oba slučaja, gdje je veća Kulonova sila: u vazduhu ili u destiliranoj vodi?

- U vazduhu! - većina glasno i sigurno odgovori na to pitanje, jer se u formuli za Kulonovu silu oznaka za permeabilnost nalazi na mjestu djelioca. Dakle, što je ukupan djelilac veći, to će konačan rezultat, u ovom slučaju Kulonova sila, biti manji; odnosno, relativna dielektrična propustljivost i Kulonova sila su obrnuto proporcionalne. Svi ostali članovi te formule ostaju iste i u vazduhu i u vodi, i mogu se automatski poništiti. Prema tome, u pitanju je veoma jednostavna logika i ne bi trebalo da bude ikakvih nedoumica.

- Veća Kulonova sila... - ponovi profesorka i zagleda se u nas, ne mijenjajući uopšte izraz svog lica.

- Eh, u vodi, u vodi! - većina promijeni potpuno svoje mišljenje i uzviknuše drugi odgovor.

- Pa u vazduhu je veća, djeco. U vazduhu - mirnim tonom reče profesorka i okrenu se da zapiše još neke formule.

Kako je samo lako pokolebati nekoga ko nije siguran u svoje razmišljanje, ma koliko god dotična osoba konstruktivno i racionalno izvodila određene zaključke. Ako čovjek nema samopouzdanja u svoju moć inteligencije i povezivanja stvari, veoma teško će uspjeti da dođe do izražaja, pa čak i da ima natprosječan IQ i posebnu darovitost za nauku poput, recimo, Tesle; samo će slijepo pratiti ono što mu se kaže i nikad neće imati čvrst stav, što može da bude najgora nesreća za ljudsko biće.