His biggest save | VMS

XLIX

Luki i Sofiji:

Radonji i Isidori:

Filipu i Kristini tj. Daču:

Anji sam stavila isti "Aunt" kolačić i:

Dogovorili smo ručak za 11. januar, nakon Vanjine utakmice protiv Milana u 16. Kupa Italije. Filip je malo posumnjao da nešto smeramo, ali ga je to brzo prošlo.

• nedelju dana kasnije... •
11.01.2023. godine

Vanja danas ima jako bitnu utakmicu za dalji prolaz u Kupu. Svi su došli da ga gledaju, a ni ne znaju šta ih čeka. Bilo mi je jako drago što je bio toliko dobar. Konačni rezultat je bio 1:0 za Torino i plasirali su se u naredni krug. Posle utakmice smo svi odmah otišli u stan i bilo je vreme za saopštenje. Vanji je stigla poruka od pošte da su paketi ostalim saigračima sa kolačićima poslati. Svi su seli za sto i vezali smo im poveze. - Šta je sad ovo? Venčali su se verovatno! - Dušan je već blebetao. - Ćuti kretenčino! Šta ako nas zveknu nekom pitom u facu? - Anja ga je ćuškala.

Svakome od njih smo stavili kutijicu u ruke i rekli da skinu poveze na 3, 2, 1, SAD! Svi su kolektivno skinuli poveze i onda se malo čudno pogledali, svi osim Sergeja i Nate, naravno. Nata me je odmah zagrlila, a Sergej je uzeo Irinu da joj obuče onaj bodi. Kristina je zanemela kada je podigla majicu za Danila i samo je gledala u svog sina pa u Filipa širom otvorenih usta. Moja i Vanjina mama su se šokirano pogledale i onda zajedno počele da plaču, a naši očevi su im uzeli kutijice iz ruku. Ona četvorica su odmah počela da skaču, a Anja je samo ispustila onaj kolač i počela da plače. Pritrčala mi je i zagrlila me iz sve snage, a onda su prišle i Nata i Sofija. - Ne mogu da verujem!!! - Počele su da skakuću po stanu. Momci su se igrali sa Irinom i Dačom i malo malo čitali tekstove sa njihove odeće. Celo veče smo proveli u smehu i ponekoj suzi i nikad srećnija nisam bila.

Dušan me je pozvao na terasu da malo popričamo. - Nale... - Uhvatio me je za obe ruke. - Ne mogu da verujem... Bebica? - Rekao je kroz najveći kez. - Znači ovaj Milinković Savić će da bude napadač? - Nasmejala sam se na njegov komentar. - Ne mogu da verujem i dalje! - Uhvatila sam ga za ruku i stavila je na svoj stomak. - E pa čika Duco, moraćeš. - Bio je toliko zaprepašćen. Sedeli smo još par minuta tako dok nije došao Filip. - Odoh ja da vam ne smetam. - Dušan je ustao, a Filip je seo na njegovo mesto i bez oklevanja stavio svoju šaku na moj stomak. - Čestitam ti seko, od srca. - Kleknuo je ispred mene i stavio usne tamo gde mu je bila ruka. - Ujka te već sad mnogo voli, srećo moja mala. - Tada je i Danilo došao i zagrlio me.

Proveli smo dosta vremena zajedno, a onda su svi morali da idu. Nažalost nisu mogli dugo da ostanu, zbog obaveza. Ispratili smo ih i onda odmah uleteli u krevet. Vanja je stavio glavu na moje krilo dok sam bila u polusedećem stavu i mazio mi stomak. - Živote tatin... - Ostavljao je poljupce povremeno. - Jesi li razmišljala o imenima? - Priupitao me je. - Pa ne znam... Imam par. - Ustao je i seo pored mene. - Ajde da čujem. - Spustila sam majicu i pokrila se malo bolje. - Ako je devojčica, hmmm... Možda Vida? Pošto oboje znamo španski, a i ja sam jednim delom iz Argentine. A i to je skraćeno od srpskog Vidosava. Ili Kalina? To je staro srpsko ime... - Predložila sam. - Hmm, a na primer Mila? Pošto te tako stalno zovem. Mada Vida mi se mnoogo sviđa. - Nasmešila sam se pa krenula sa muškim imenima. - A za maminog sina, možda Relja? Ili David. David mi je oduvek bilo omiljeno ime. Što zbog Biblije što zbog Mikelanđelovog Davida. - Rekoh mu uzbuđeno. - Okej, svidjaju mi se ta moćna imena tipa Relja, Igor itd. Ali David je toliko puno značenja... Polako, imamo vremena. - Zaspali smo zagrljeni, umorni, ali srećni što postajemo mama i tata.

🗒️:ogroman šok u poslednja dva parta! koliko sam bila uzbudjena nisam ni napisala komentar na prethodnom, ali evo ga sad.
ipak "prokleti štapići" nisu toliko prokleti. pišite mi utiske za oba parta! takođe, da li biste hteli da ova priča bude gotova uskoro? na primer u naredna 2-3 parta? ili da je nastavim još malo? pišite! i da, da li se slažete sa imagines idejom? pozić 💗