Večeras je bilo vreme za movie night. To pravilo smo naravno uvele mi devojke jer momci nikada nemaju neku kreativnu ideju. Izabrali smo da gledamo "Dolittle" nakon pola sata međusobnog raspravljanja. Postavili smo platno i projektor pored bazena i svi su seli na svoja mesta u onom letnjikovcu.
Natalija pored Sergeja, Anja pored Nikole, Isidora pored Nemanje, Filip, Dušan i Saša su se raštrkali, a ja? Pogodili ste, pored Vanje. Ovog puta sam ja insistirala da on sedne do mene. Ne znam, posle onoga danas želim da mu se iskupim. Znam da nemam potrebe jer ništa nisam uradila. Ali eto, želim da mu se odužim na neki način, s obzirom na to da je mnogo učinio za mene. Barem da mu pružim pažnju. Dakle, svi su se smestili i pustili smo film.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Na pola filma mi se baš prispavalo tako da sam se pribila uz Vanju i zadremala. Zagrlio me je pa mi poljubio kosu i naslonio glavu na moju. Osetila sam se sigurno. Po prvi put u poslednjih godinu i po dana. Probudila me buka ostalih. Verovatno se film završio i krenuli su u svoje sobe. Krenula sam da se pridignem, ali me je Vanja povukao da legnem nazad. - Ej ej, šššš... Lezi dole. - Bez ikakve reči pobune sam ponovo legla pored njega i jelte zaspala.
Budim se i osećam Vanjinu ruku u svojoj kosi, ponovo. Smešim se i otvaram oči. - Jutro, spavalice! - Kaže mi veselo, uz osmeh. - Mhm, i tebi... Koliko je sati? - Činilo se da nije ni svanulo. - Nećeš verovati, ali 04:27 je. Sunce nije ni krenulo da izlazi. - Pokrila sam se preko glave i krenula da se smejem. - Ne mogu da verujem da se ja ovako rano budim. Nego, što si ti ovako rano budan? To je bogami mnogo bolje pitanje. - Nasmejao mi se i sklonio jorgan sa mene. - Ne znam... Nisam mogao da spavam. - Malo smo se zezali, pričali i gađali jastucima dok nije došlo vreme za izlazak sunca. - Ajde da rasklonimo ove zavese i uživamo u pogledu. - Radosno sam poskočila i čula da mi se Vanja smeje. - Znaš da, koliko god skočila, svejedno ostaješ mala. - Isplazila sam mu jezik i okrenula se ka zavesama.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Vratila sam se i legla pored njega. - Prelepo je. Zadivljujuće... - Gledala sam dok je sunce polako izlazilo. - Ne koliko i ti. - Trznula sam glavu ka Vanji. - Nisam znala da si tako... Amm... Slatkorečiv? Da, slatkorečiv. - Uštinuo me je za obraz i poljubio u čelo. Po ko zna koji put... Ponekad mi bue čudno zašto to radi. Znamo se manje od 2 godine, a ponaša se kao da smo u braku već 22. Meni ne smeta. Znam da mi želi najbolje i znam da će uvek biti tu.
