His biggest save | VMS

VI

• 3 meseca kasnije... •
31. decembar 2018. godine

Poslednja 3 meseca mi je definitivno jedan od najlepših perioda u životu. Luka i ja smo i dalje zajedno i jako mi je lepo. Ali sam tužna s neke strane jer se sa Vanjom nisam čula čak od oktobra. I to me izluđuje, jer mislim da sam ga povredila.

Zanemarimo moje misli i fokusirajmo se na današnji dan. Večeras se proslavlja Nova godina i moram da se spremim. Nisam sama u stanu, hvala Bogu. Anja je došla sa Nikolom i Dušanom da zajedno slavimo, s obzirom da je meni i Dušanu ovo prva Nova godina da smo punoletni, i jako sam uzbuđena.

Izvlačim haljinu koju sam planirala da obučem i zovem Anju da dođe da joj se zajedno divimo.
- Anjić, vidi koliko je predivna! - Ona potvrdno klima glavom i smeška se. - Prelepa je, stvarno. I fenomenalno ti stoji. - Volim kad mi najbolja drugarica daje komplimente, uvek mi laska.
Natalija:

Anja:

Ja sam obuka bele štikle na vezivanje, i uz sve uzela belu torbu, a Anja je sve isto samo u crnoj boji. Sa šminkom nismo preterivale, ajlajner i maskara, nude ruž i to je to. Kosu sam, za promenu, pustila.
Luka, Nikola i Dušan su nas čekali u dnevnoj.

Luka:

Dušan:

Nikola:

- Ala su se sredili. Bolje nego mi. - Rekla je
Anja dok je prskala lak za kosu. - Ma daj, Anja, Bleki da izgleda bolje od nas? Ne ne. - Počele smo da se smejemo i izašle smo u dnevnu. Momci su se zabezeknuli. -Ajde sad, šta ste zinuli. - Prekinula sam ih u fantaziranju.

Pošli smo ka nekom klubu gde će biti žurka za Novu. Baš smo se lepo provodili iskreno. Došao je i momenat odbrojavanja i Luka me je privukao ka sebi i gledao me u oči dok je odbrojavao. - 3... 2... 1... - Poljubio me je i prošaputao. -Srećna Nova, ljubavi. Volim te.-
Rado sam uzvratila poljubac, a zatim sam mu i čestitala. -Hvala ti! I ja tebe volim.

⚠️: trigger warning : mentions of abuse

Proslava se završila oko pola 3 ujutru. Nismo bili nešto preterano pijani, ali sam se zabrinula za Luku. Rekao mi je da je ostavio alkohol u maju 2018. Ovo mu je prvi put da je popio kap nakon toga. A popio je poprilično. Bilo me je strah šta će da uradi. -Luka, ljubavi, hajde popij čašu vode. - Rekla sam mu ulazeći u njegovu kuhinju. Da, došla sam da prespavam, i to prvi put. -Hajde, biće ti muka. - Ostavila sam mu čašu na stolu i otišla do kupatila.

U jednom trenutku sam čula neko prevrtanje i, kada sam izašla iz kupatila, imala sam šta da vidim. Prevrnuo je ceo sto u dnevnoj, čaša se razbila, ali se on nije posekao, srećom.
Nisam znala šta da radim pa sam mu prišla da probam da ga smirim. -BEŽI OD MENE! - I sa tim rečima me je odgurnuo na kauč. Od šoka se nisam pomerila dok nisam videla da je otišao u sobu. *Otkud da on tako pomahnita? Dobro, alkohol diže nivo adrenalina, pustiću ga da odspava i napraviću mu detox sok protiv mamurluka.* Pomislila sam dok sam sređivala haos koji je napravio.

Ujutru kada je ustao, ponašao se normalno i pitao me da li želim da izađem to veče sa njim. Ja sam rekla da ne mogu, ali ću rado ostati kod njega u stanu na par dana, samo ću morati da odem do stana po svoje stvari. Složio se i odvezao me po stvari. Odlučili smo da budem kod njega na neko vreme. Bio je presrećan!

To veče se spremao da ide sa društvom. - Nisi loš. - Rekla sam mu dok sam ga gledala kako se oblači. -Vidi ko kaže. Pa ti ljubavi u pidžami izgledaš bolje nego što bih ja ikada izgledao u najskupljem Gucci odelu. - Slatko sam se nasmejala na komentar i došlo je vreme da on ide. - Sigurno nisi gladan? Možda si trebao da pojedeš nešto?- Pitala sam ga dok se obuvao. -Ne brini se ništa! Biću okej! - I izašao je na vrata.

Legla sam i zaspala dosta rano. U jednom momentu čujem vrata. Gledam na sat na kojem piše 3:57. *Gospode Bože, da li je on normalan?* Ustajem iz kreveta i izlazim u dnevnu. Luka stoji na hodniku kao razjareni bik. -Znaš, mislim da možda nisam ni trebao da ostavljam alkohol. - Rekao je pijano.
- A ja mislim da treba da spavaš. - Rekla sam mu dok sam ga hvatala za ruku. U tom trenutku kreće nešto traumatično i neočekivano.

Luka me ošamario. I to ne jednom, nego više puta. Nisam mogla da verujem šta se dešava. Počeo je da urla na mene kako ga ne volim, kako ga verovatno varam s nekim, a ja sam ga bezuspešno smirivala.
Otišao je da legne, a ja sam naravno ostala da sredim haos koji je napravio.

• 7 meseci kasnije...•
01. jun 2019. godine

Toliko sam se radovala današnjem danu. Konačno idem da posetim svoje u Srbiji, a i Luka ide sa mnom.
Da, još uvek smo zajedno i da, ponavljali su se onakvi incidenti još par puta. Ja sam shvatila da ga volim, ali se i donekle plašim da pomenem raskid. Ko zna šta bi se desilo.

Nego, vratimo se mi putovanju. Spakovali smo sve i otišli na aerodrom. Let je trajao skoro 4h i bilo nam je jako vruće. Napokon smo stigli i iskrcali se sa aviona. Bilo je dobro vratiti se kući. Videla sam mamu i tatu čim sam izašla.
- MAMA! TATA! - Uzviknula sam, trčeći ka njima. -Bože, koliko ste mi nedostajali! - Rekla sam kroz suze. - Aha, da, da vas predstavim. Mama, tata, ovo je Luka. Luka, ovo su moji roditelji. - Rukovali su se i mislim da će se lepo slagati.

(🗒️: pošto Natalijini roditelji bolje znaju engleski onda ću sve što je na engleskom samo podvlačiti)

Kada smo stigli kući bila sam toliko uzbuđena da vidim Filipa i Stefana. Uletela sam unutra i skočila na Stefana. - Ej malecka! Već ste stigli! Pa gde si ti!- Zagrlio me je. - Gde je Filip? - Pa naravno da sam pitala. - Pozadi, raspaljuje roštilj. - Upoznala sam Stefana sa Lukom i brzinom svetlosti otrčala u zadnje dvorište gde sam zatekla predivnu sliku. Filip, sa sinom Danilom u rukama stoji pored roštilja i smeška se dok ih Kristina slika. Sve to prekida Danilo koji me je ugledao. - TETA! - Izmigoljio se iz Filipovih ruku i potrčao ka meni. - Dačo, ljubavi kako si porastao! - Štipkala sam ga za obraze. - Kiki... - Rekla sam, grleći Kristinu koja je odmah otrčala da pazi Danila.
- Pipo... - Utrčavam mu u zagrljaj i konačno ispuštam izdisaj olakšanja.
- Nano moja... - Šapnuo je dok mi je ljubio glavu.

Ceo dan smo se kupali u bazenu i zezali u dvorištu. Odjednom, majka me zabrinuto gleda i zove. - Nakice dođi sekund! Moramo da porazgovaramo...-