His biggest save | VMS

XXXVI

Odlučili smo da ostanemo u sobi ceo dan. Ja se nisam osećala baš najbolje i Vanja je hteo da me oraspoloži. Ceo dan je ležao pored mene i ljubio me u kosu. - Mila moja... - Prošaputao bi ponekad. - Vanja? - Podigla sam glavu. - Hm? Kaži? - Rekao je tiho. - Je l misliš da je Helena tvoja? - Nisam mogla da izdržim. - Ne znam, ljubavi. Ja sam bio tamo početkom juna. Baš početkom. I sve to između nas dvoje se desilo tada. - Uzela sam telefon. - Ajde da proverimo mi. - Ukucala sam onaj kalkulator koji računa period od dana porođaja do dana zatrudnjivanja. - Ona je rekla da se porodila 15. marta 2017. godine. Evo. Izračunao je da se odnos u kojem je mogla da zatrudni desio tek u drugoj polovini juna. To smanjuje šanse... - Onaj crv se malo smanjio. To je dobar znak. - Eto, možda bezveze dramimo oboje. Poslala mi je poruku i rekla da dodjemo u kliniku. Sada. - Brzo smo ustali i krenuli.

- Tu ste. Ovamo. - Ušli smo u ordinaciju gde je Helena već bila. - Zdravo malena. - Pomazila sam je po kosi. Videla sam da me je Luna preko pogledala pa sam sklonila ruku. - Dobar dan, ja sam doktorka Luiza. Šta Vam je potrebno? Recite. - Luna je sve objasnila i doktorka je uzela briseve Vanje i Helene. Rekli su nam da će rezultati biti spremni sutra. Ceo dan smo proveli na iglama. Otišli smo da prošetamo da bismo razbistrili glavu. Obišli smo neki obližnji muzej i parkove. Oboje smo bili baš smoreni. U hotel smo se vratili dosta rano tako da smo naručili da večeramo u sobi. Opet smo sedeli na terasi kao kod nas u stanu: moje noge na njegovom krilu, dok jedemo pastu i gledamo grad. Na trenutak sam osetila mir i sreću. Ali je sve to porušeno kada sam pomislila na to šta sutra može da se desi. - Ej, sve će biti okej. Videćeš. - Pomazio me je po nogama. - Nadam se. - Osmehnula sam se jer su me njegove ruke malo golicale. Ostatak večeri je bio malo opušteniji. Vanja je igrao igrice dok sam ja bila u kupatilu (haircare, skincare i tako to), a posle sam uzela da čitam neku knjigu, tj. lektiru za faks. Pošto se gospodin gejmer umorio legli smo da se odmorimo za sutrašnji dan.

Svanuo je dan saopštenja, rano smo ustali, bukvalno u 6 ujutru. Luna nas je rano pozvala i rekla da će rezultat malo kasniti. - Super, ne moramo nigde rano da idemo. Aj da ostanemo da spavamo još malo, moolim te, ljubavi. - Pogledala sam ga i napućila se. - Joj kad me tako pogledaš. Doobro, lezi, spavaćemo još malkice. - To "malkice" se pretvorilo u 5h sna. Probudili smo se oko 11 i naručili okasneli doručak. Od Lune ni traga ni glasa. Odjednom, Vanji zvoni telefon, oboje smo se ponadali da je Luna. I jeste bilo njeno ime, ali ne i glas. -Ha-... Halo? - Čuo se Helenin maleni glas. Verovatno da je naučena da pozove poslednje pozivan broj. -Halo, malena. Gde ti je mama? - Vanja ju je upitao. - Mama papa stepenice. Malo plače i onda papa. I nije se pobudila. - Za dete od 4 godine, dobro priča. - Helena, da li je tata kod kuće? - Super, ako se ispostavi da si joj ćale bićeš kriv. - Ne ne. Tata otišao kolima pa pa rano. - Sreća mila, kako mi je žao. - Dobro lepotice. Slušaj. Idi kod mame i vidi da li mama diše. Je l hrče mama dok spava? I je l mama nije povredila glavu. Proveri mila. - Zvučao je zabrinuto. Koliko god ona bila psiho ipak je ljudsko biće. I ima dete... - Ne hrče mama. A ima bolu (ranu) na glavi. - Uhvatila sam se za glavu. - Okej okej. Ne diraj mamu, evo idemo mi. Ne brini se. Samo sedi pored mame i čekaj nas, važi? - Obuli smo se i izašli. - Dobro. - Rekla je i Vanja je prekinuo vezu. Izleteli smo iz hotela i uzeli taksi. - Znam gde živi. Nije promenila adresu, vidi, uključena joj je lokacija. - Pokazao mi je telefon. - Super, joj nadam se da je sve okej... - Uzdahnula sam duboko. - I ja, ljubavi... Evo nas! Hvala, zadržite kusur. - Rekao je vozaču i izleteo iz auta.

Popeli smo se uz stepenice i otvorili kapiju dvorišta neke ogromne vile. Vanja je pozvonio na vrata i Helena mu je otvorila. - Hej malena. Evo nas. - Potrčala je ka meni i uhvatila me za noge. - Molim te da mi spasiš mamu. Mama nije dobro. - Osmehnula sam joj se i uzela je u naručje pa smo ušle da nađemo Vanju. Već je bio pored Lune i pokušavao da je probudi. Napolju se čula sirena hitne i ja sam odvela Helenu na sprat da se ne uplaši. Čula sam da su uleteli u kuću i odmah krenuli da rade na Luni. Vanja je ušao u sobu u kojoj smo bile. - Uspeli su da je povrate. Biće okej. - Odahnula sam i zagrlila ga. - Helena, hajde idemo sa mamom, vodimo je kod čika doktora koji će se pobrinuti o njoj. - Vanja joj je pružio ruke i podigao je. Pozvali smo taksi i krenuli ka bolnici.

- A šta je mami? - Upitala je pospano. - Ništa strašno malena, mama se malo udarila. Sve je okej. - Vanja joj je smireno rekao. U tom je doktorka izašla iz Lunine sobe i prišla nama koji smo naglo ustali. - Vi ste sa gđom Hernandez? - Klimnuli smo glavom. - Sve je u redu. Na vreme ste pozvali hitnu. Oboje su u odličnom stanju. - Vanja ju je pogledao jako čudno. - Oboje? - Doktorka se široko osmehnula. - Da! Vaša žena je trudna! Niste to znali? - Vanja je stao u šoku. - Ne ne ne. Nije mi ona žena. Moja devojka i ja smo joj prijatelji. - Objasnio je ukratko. Tada je zazvonio Lunin telefon koji je bio kod mene u tašni. - Vanja. Telefon. Mislim da joj je ovo suprug. - Pisalo je "Amor 💍" pa sam pretpostavila, i bila sam u pravu. Vanja se javio na spikerfon i objasnio čoveku celu ovu situaciju. - Rekao je da dolazi uskoro. I da pripazimo na Helenu. - Klimnula sam glavom.

Čekali smo nekih pola sata da njen muž stigne. Zove se Feran, čini se da je jako fin čovek. Helena se baš obradovala kada ga je videla. Objasnio nam je i da zna za celu situaciju sa testom očinstva. Baš kad smo pričali o tome, Vanji je zazvonio telefon i pisao je broj klinike u kojoj je rađen test. - Halo? Da, ja sam. Okej stavljam Vas na spikerfon. Luna je trenutno u bolnici, a ja sam sa njenim suprugom i ćerkom i svojom devojkom. - Seo je između nas. - E odlično. Ovako, gospodine. Rezultati su stigli i kažu sledeće... -

🗒️:izvinite što me nema! mali cliffhanger opet. nekad mnogo volim ovo da vam radiim. uživajte, pišite utiske! pozić 💗