His biggest save | VMS

XVIII

Vanja me nosio dobrih 20ak minuta do vikendice. Ne mogu da verujem šta sve radi za mene. Ali dobro, ne krivim ga. Prvo sam njemu otrčala kada mi je bilo najteže i on želi da opravda to. No, pustimo opravdanja i obećanja. Vratili smo se u vikendicu i Vanja me je spustio tek u kupatilu na površinu pored lavaboa. Da bi mi, jelte, očistio kolena. Seo je na wc-šolju i uzeo flašicu alkohola i gazu. - Okej, nije toliko loše, imala si sreće. Ovo će malo da te pecka, izvini unapred. - Klimnula sam glavom dok je on polako tapkao gazom, natopljenom alkoholom, po mom kolenu. - Joj... - Napravila sam nekakvu grimasu. - Izvini, znam da boli, ali moram da očistim. Ček, ovo je dobro. Da nađem flasere samo. - Kopao je po torbici za prvu pomoć dok nije našao flastere. Očistio mi je i drugo koleno i stavio flastere na oba. Bože kako je brižan... - Nisi baš morao i flastere da stavljaš. Nisu mi creva pošla, znaš? - Pogledao me je i nasmejao mi se. - Znam, ali bolje sprečiti nego lečiti. - Uzvratila sam mu smešak. - Vanja? - Podigao je glavu. - Hvala ti za sve što radiš za mene... Mnogo mi znači da imam neku takvu osobu pored sebe. Mislim, kapiraš šta hoću da kažem. - Klimnuo je glavom i ustao da baci onu gazu. Onda me je preneo do kreveta. Ponekad je stvarno drama queen.

- Ej... Am... Za ono malopre. Što je Nata rekla? Za mene i tebe. Znaš već. - Progutala sam knedlu... Super. Sad kad me friendzoneuje i sve pada u vodu. - Ovaj... Složio bih se sa njenom izjavom... - Toliko sam se uplašila njegove reakcije da sam i oči zatvorila. - Otvori oči, šta ti je? - Rekao je kroz smeh. - Ne znam, uplašila sam se šta ćeš da kažeš... - Kleknuo je ispred mene. - A jel? A što bi se plašila? - Opet knedla. * Diši Natalija, ne zaskači ga. Barem ne još. *
- Nego, da nastavim. Dakle, ti si meni zapala za oko bukvalno onog dana kada smo se upoznali na aerodromu. I od tog dana ne mogu da te izbacim iz glave... Kad sam čuo da si našla dečka, bio sam toliko tužan i smoren svakog dana. Ali sam bio i ljubomoran. To sam skontao onog dana kada si me zvala posle nekoliko nedelja. Zapitao sam samog sebe: Što bih bio ljubomoran? Šta izaziva ljubomoru? I samom sebi sam dao odgovor. A znaš koji je odgovor? - Pita me tihim tonom dok me nežno gleda. Odrično odmahujem glavom i on nastavlja. - Ljubav. Ljubav, Nano. To je ono što osećam prema tebi. Najčistija i najsnažnija ljubav koju sam ikada osetio prema bilo kome. Kunem ti se u sve što imam na ovom svetu. - Gledala sam ga pomalo zatečena. - Volim te, Natalija... Više od svega na svetu. - Suza mi je krenula niz obraz, ali ju je on zaustavio svojim palcem. - Vanja... Ja- Ja ne znam šta da ti kažem. Mislim, znaš kako mi je bilo u poslednjih godinu dana. - *Natalija debilčino belosvetska! Samo reci! To su dve jebene reči! Zašto je sve ovako komplikovano više?!* - Ne moraš ništa da kažeš. Samo sam hteo da sebi skinem kamen sa srca. Ništa ne tražim od tebe ako se ne osećaš isto ili ako nisi spremna. Okej? Možda je sve prerano. Ali meni je sada lakše. - Protrljao je palac preko mog obraza i taman kada je krenuo da se okreće, ja sam ga povukla. Pogledala sam ga pravo u one njegove oči i rekla istinu. - I ja tebe volim, Vanja. Jeste, rano je, ali... Shvatila sam da je život mnogo lepši kada si ti u njemu. I eto tako... Volim te. - Oči su mu se zacaklele i zarumeneo se. - Pitaću te jedno jako banalno pitanje. - Klimnula sam glavom. - Jel mogu da te poljubim? - Okej, očekivala sam to, da se ne lažemo. Ponovo sam klimnula glavom i desilo se ono što su svi priželjkivali. Spojio je svoje usne sa mojim i ispunio mi jedinu želju koju sam poželela za rođendan prošle godine i za Novu godinu. A to je da budem sa njim.

Poljubac nije dugo trajao. Ipak je znao kroz šta sam sve prošla, a i on sa mnom, i nije hteo da bude nametljiv. - Jel možemo mi odmah da ozvaničimo vezu? Jer ja više stvarno ne mogu da živim sa činjenicom da nisi moja devojka. Šta kažeš? - Nisam mogla da progovorim od sreće... Samo sam ga ponovo poljubila, valjda je skapirao. - Okej, poruka primljena. - Nasmešio mi se ponovo i onda smo legli. Zgrčio me je uz sebe i nije hteo da me pusti. - Čisto da te malo obavestim, Vanja. Ne mogu da dišem kako treba. - Malo je opustio zagrljaj i prošaputao jedno malecko "izvini", a onda me je poljubio u kosu. - Volim te. - Rekao je ustima pribijen uz moju glavu. Bila sa preumorna i samo sam promrmljala. - I ja tebe. - I tako smo i zaspali. Srećni i zaljubljeni...

🗒️: momenat koji su svi željno čekali je konačno tu! uživajte, a ja ću da probam da napišem bar deo sledećeg parta dok ne zaspim. pozić! 💗