Ležali smo još malo i odlučili da ustanemo i probudimo ostale da odemo na neki piknik. Bilo je otprilike pola 8, a hteli smo da što ranije odemo na malu avanturicu. Uleteli smo svima u sobe i bili su vidno neraspoloženi. Ajde i da razumem ove parove (😏), ali Filip, Saša i Dušan? Nebitno. Ipak su pristali i sišli da spremimo hranu. Pošli smo oko 9, a iskreno, nismo znali gde idemo. Vanja je predložio ono jezerce jer je obala peščana, a sam prilaz je pod travom. Našli smo lepo mesto, namestili ćebad i izvadili hranu iz korpi. Neki su se skinuli u kupaće i ušli u vodu, koja za divno čudo, nije bila hladna. Hrana je bila sjajna, jer su je, po običaju, spremali naši glavni kuvari: Vanja, Fića i Duci.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Vanja me je čak okačio na stori, ponovo.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Ti baš voliš majmune, a? - Pitala sam ga dok sam repostovala sliku na svoj stori. - Samo jednog... - Nasmešio mi se i otišao u vodu. - A ti? - Skinula sam haljinu i dotrčala do njega. - Znaš, nije me briga. Za ova sranja. - Kažem mu pokazivajući prstom na masnice i rane po nogama i struku. - Ja nisam kriva za ovo. I treba da budem ponosna na sebe što sam preživela. Ajde, sad!!! - Povukla sam ga za ruku. Baš smo se lepo zabavili i stvorili toliko lepih uspomena.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Isidora je slikala mene i Vanju pa nas je okačila na svoj stori. Poludeću sa njima majke mi. A slatki smo...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Počelo je da bude hladnjikavo pa smo odlučili da se spakujemo i krenemo nazad. Taman da prošetamo.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Išla sam poslednja da bih mogla da ih uslikam sve. U jednom momentu sam se okliznula na neko kamenje i pala na kolena. - Auć! To je zabolelo... - Rekla sam, dok sam trljala kolena. - Ju, Nale, šta bi? Jesi dobro? - Prvi od njih mi je prišao Dušan. - Am... Valjda sam okej. Okliznula sam se samo. Ništa strašno. Vidiš? - Pokazala sam mu kolena i osmehnula se. - Nije, stani sekund. Vanja!-Pogledala sam ga ljutito. - Dušane! - Rekla sam kroz zube. - Pssst, ne zovi ga. Ako već hoćeš da me neko nosi, šta fali da me ti poneseš? - Okrenuo se šokirano. - Ja? Pa pali bismo oboje na početku. Ej, Vanja, tu si. Vidi. Majmunče je palo i odrljala je kolena. Pa sam hteo da te zamolim da je poneseš, ako možeš. - Vanja ga je potapšao po ramenu. - Ma nema problema. Ajd' Nano! Penji se. - Pomogao mi je da ustanem i stavio me je na leđa. - Ne moraš ovo da radiš. Okej sam, mogu da hodam.- Odmahnuo je glavom. - Taman posla.-Povredila si se. Eno Sergej nosi Natu, a nije joj ništa. - Odjednom se čula ona. - Alo! Kao prvo, bole me noge, a tvoj brat je divan. A kao drugo, umesto što pričaš o meni, bolje bi ti bilo da smuvaš to malo stvorenje na svojim leđima, znaš? - Pocrvenela sam. Da li je moguće da mu se sviđam? Hvala, Nato...
